Oni su vršili Jehovinu volju

Marija izabira „bolji deo“

U ISUSOVIM danima, rabinske tradicije su ograničavale Jevrejke. Zato su bile odvraćane od proučavanja Zakona. Zaista, jedno shvatanje citirano u Mišni kaže: „Ako bilo koji čovek da svojoj ćerki spoznanje o Zakonu to je kao da ju je poučio razvratu“ (Sota 3:4).

Kao posledica toga, u prvom veku mnoge žene u Judeji nisu bile dovoljno obrazovane. „Nema dokaza da je pre Isusove službe jevrejskim ženama bilo ikada dozvoljeno da budu učenice nekog velikog učitelja, još manje da putuju s tim učiteljem ili da poučavaju bilo koga osim svoje dece“, zapaža The Anchor Bible Dictionary. Još više ocrnjujući žene, neke religiozne vođe su čak postavile zakon u kojem su iznele da u javnosti čovek ne treba da razgovara sa ženom!

Isus se nije obazirao na takve bezbožne stavove. On je poučavao kako muškarce tako i žene, a i među njegovim sledbenicima mogli su se naći i muškarci i žene (Luka 8:1-3). Jednom prilikom, Isus je bio pozvan da bude gost kod Marte i Marije (Luka 10:38). Ove dve žene bile su Lazareve sestre, i sve troje su bili Isusovi učenici i dobri prijatelji (Jovan 11:5). Mora da je ova porodica bila ugledna pošto je veliki broj ljudi došao da uteši Martu i Mariju kada je Lazar umro. U svakom slučaju, ono što se dogodilo u njihovom domu kada im je Isus bio u gostima pružilo je vrednu pouku ne samo za njih već i za nas.

Učenje kod nogu Isusovih

Nema sumnje, Marta i Marija su želele da za Isusa obezbede obilnu gozbu, i možda je to bilo moguće s obzirom na njihova materijalna sredstva. (Uporedi s Jovanom 12:1-3.) Međutim, kada je njihov gost stigao, Marija „sede kod Gospodovih nogu i slušaše njegovu reč“ (Luka 10:39). Nijedna ljudska tradicija nije mogla sprečiti Isusa da pouči ovu iskrenu ženu koja je bila tako gorljiva da uči! Možemo da zamislimo Mariju kako sedi ispred Isusa, stavljajući se u poziciju učenika koji je potpuno zadubljen dok sluša poučavanje svog Učitelja. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 33:3; Dela apostolska 22:3.)

Za razliku od Marije, Marta „beše zauzeta mnogim poslovima“. Dok je pripremala neko bogato jelo bila je prilično zaposlena oko svojih obimnih kućnih poslova. Uskoro je postala uznemirena što je na nju pao čitav posao, dok njena sestra sedi kod Isusovih nogu! Tako je Marta, možda iznenada, prekinula Isusa dok je govorio Mariji, rekavši: „Gospode, zar ne mariš što me sestra ostavi samu da poslužujem? Reci joj, dakle, da mi pomogne“ (Luka 10:40).

Samo po sebi, u Martinoj molbi nije bilo ničeg pogrešnog. Konačno, pripremanje jela za više ljudi je težak posao, i ne bi trebalo da teret nosi samo jedna osoba. Međutim, Isus je u njenoj izjavi video priliku da je pouči jednoj vrednoj lekciji. „Marta, Marta“, rekao je on, „brineš se i uznemiravaš oko mnogih stvari. A malo toga je potrebno, ili samo jedno. A Marija je izabrala bolji deo, i on joj se neće oduzeti“ (Luka 10:41,42).

Isus nije rekao da Marti nedostaje interes za duhovne stvari. Baš naprotiv, on je znao da je ona žena s dubokom božanskom odanosti. a To je nesumnjivo bilo ono što ju je pre svega i podstaklo da pozove Isusa u svoju kuću. Međutim, u svom blagom ukoru, Isus je ukazao da Marta, zbog svog brižnog staranja oko jela,  propušta retku priliku da primi ličnu pouku od Božjeg Sina.

Istina, možda je tadašnja kultura podupirala gledište da se vrednost neke žene najbolje pokazuje njenim izvršavanjem kućnih poslova. Ali Isusove reči su pokazale da su i žene, kao i muškarci, mogle da sednu kraj nogu Božjeg Sina i da prime reči života! (Jovan 4:7-15; Dela apostolska 5:14). S obzirom na to, za Martu bi mnogo bolje bilo da je obezbedila samo nekoliko jela — ili čak samo jedno — što bi joj pružilo mogućnost da sedne kraj Gospodovih nogu i uči od njega. (Uporedi s Matejem 6:25.)

Pouka za nas

Danas se i muškarci i žene nalaze među onima koji odgovaraju na Isusov poziv da ’uzmu vodu života zabadava‘ (Otkrivenje 22:17). Neki, pokrenuti ljubavlju — poput Marte — čine najviše što mogu da ugoste suvernike. Oni su praktični i brzi da pređu na delo, i Jehova obećava da će nagraditi njihov rad koji rado obavljaju (Jevrejima 6:10; 13:16). Drugi možda više liče na Mariju. Oni su staloženi i meditativni. Njihova želja da duboko razmišljaju o Božjoj Reči pomaže im da ostanu snažno ukorenjeni u veri (Efescima 3:17-19).

Oba tipa ličnosti ispunjavaju vitalnu potrebu u hrišćanskoj skupštini. Na kraju, ipak bi trebalo da svi ’izaberemo bolji deo‘ stavljajući naglasak prvenstveno na duhovne stvari. Uveravajući se u važnije stvari, imaćemo Jehovinu naklonost i blagoslov (Filipljanima 1:9-11).

[Fusnota]