Zašto održati obećanja?

„GLASAJTE za čoveka koji najmanje obećava; najmanje će vas razočarati“, rekao je bivši predsednički savetnik Bernard Baruh. U današnjem svetu izgleda da se obećanja daju samo da bi se kršila. Mogu to biti bračni zaveti, poslovni ugovori ili obećanja da će se s decom provoditi više vremena. Skoro svugde se ignoriše ono na šta ukazuje ova tradicionalna maksima: „Čovek vredi koliko i njegova reč.“

Naravno, mnogi ljudi i ne nameravaju da održe svoja obećanja. Drugi brzopleto daju obećanja koja ne mogu da ispune ili pogaze svoju reč samo zato što ispadne da je tako najlakše.

Mora se priznati da može biti teško održati obećanje kad nastanu nepredviđene okolnosti. Ali, da li je prekršeno obećanje zaista toliko štetno? Da li treba ozbiljno da shvatiš svoja obećanja? Kratak osvrt na primer Jehove Boga pomoći će nam da vidimo zašto treba ozbiljno da gledamo na ovu stvar.

Jehova ispunjava svoja obećanja

Mi obožavamo Boga čije je sâmo ime vezano za ispunjenje njegovih obećanja. U biblijsko vreme je ime često govorilo nešto o osobi. Isti je slučaj i s imenom Jehova, koje znači „On prouzrokuje da postaje“. Na taj način božansko ime obuhvata misao da će Bog ispuniti svoja obećanja i ostvariti svoje namere.

U skladu sa svojim imenom, Jehova je održao sva obećanja koja je dao drevnoj naciji Izrael. Kralj Solomon je u vezi s tim obećanjima potvrdio: „Blagosloven da je Jehova koji je smirio narod svoj Izrael po svim obećanjima svojim! Od svih dobrih reči njegovih, koje je govorio preko Mojsija, sluge svoga, nije ni jedna ostala neispunjena“ (1. Kraljevima 8:56).

Jehovina pouzdanost je takva da je apostol Pavle mogao da rezonuje: „Kad je Bog dao obećanje Avrahamu, pošto nije mogao da se zakune nikim većim, zakleo se samim sobom“ (Jevrejima 6:13). Da, samo Jehovino ime i njegova ličnost garancija su da će on održati svoja obećanja, čak i ako bi ga to skupo koštalo (Rimljanima 8:32). Činjenica da Jehova ispunjava svoja obećanja pruža nam nadu koja je sidro naše duše, odnosno života (Jevrejima 6:19).

Jehovina obećanja i naša budućnost

Naša nada, vera i sam naš život, sve to zavisi od ispunjenja Jehovinih obećanja. Kakvu nadu mi gajimo? „Prema [Božjem] obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13). Pismo nam takođe daje temelj za veru da će „biti uskrsenje i pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). Možemo biti sigurni da postoji nešto više od sadašnjeg života. Zaista, ono što apostol Jovan naziva „obećanje“ jeste „večni život“ (1. Jovanova 2:25). Ali, Jehovina obećanja u njegovoj Reči nisu ograničena samo na budućnost. Ona i sada daju smisao našem svakodnevnom životu.

Psalmista je pevao: „Jehova je blizu svih koji ga prizivaju... vapaj njihov čuje“ (Psalam 145:18, 19). Bog nas takođe uverava da „on umornom snagu daje i sustalom život krepi“ (Isaija 40:29). I koliko je samo utešno znati da ’Bog neće dozvoliti da budemo iskušani iznad  onoga što možemo podneti, nego će s kušnjom stvoriti i izlaz‘! (1. Korinćanima 10:13). Ukoliko lično doživimo ispunjenje bilo kog od ovih obećanja, znamo da se u potpunosti možemo pouzdati u Jehovu. S obzirom na koristi koje proizlaze iz mnogih obećanja koja Bog daje i koje održi, kako treba da gledamo na ono što mi njemu obećamo?

Održimo obećanja data Bogu

Naše predanje Bogu je nesumnjivo najvažnije obećanje koje možemo dati. Kad preduzmemo taj korak mi pokazujemo da želimo zauvek da služimo Jehovi. Iako Božje zapovesti nisu tegobne, možda nije uvek lako vršiti njegovu volju, pogotovo kada živimo u ovom zlom sistemu stvari (2. Timoteju 3:12; 1. Jovanova 5:3). Ali, kada jednom ’stavimo ruku na plug‘ i postanemo predane Jehovine sluge i učenici njegovog Sina Isusa Hrista, nikada ne treba da se osvrćemo na stvari ovoga sveta koje smo ostavili za sobom (Luka 9:62).

Kada se molimo Jehovi, možemo biti podstaknuti da mu obećamo da ćemo se boriti da prevaziđemo neku slabost, da ćemo razvijati određenu hrišćansku osobinu ili povećati učešće u nekom vidu naše teokratske aktivnosti. Šta će nam pomoći da do kraja održimo svoja obećanja? (Uporedi s Propovednikom 5:1-4.)

Iskrena obećanja naviru kako iz srca tako i iz uma. Zato poduprimo obećanja koja dajemo Jehovi time što ćemo u molitvi otvoriti svoje srce, iskreno izražavajući svoje zebnje, želje i slabosti. Kad se molimo za ono što je vezano za neko naše obećanje ojačaćemo odlučnost da ga održimo. Svoja obećanja data Bogu možemo smatrati dugom. Kada su dugovi veliki, otplata mora biti postepena. Slično tome, za mnoga obećanja koja damo Jehovi biće potrebno vreme da se ispune. Ali, kada mu redovno dajemo ono što možemo, pokazujemo da i mislimo ono što kažemo, i on će nas u skladu s tim i blagosloviti.

Ako se često molimo za ono što se tiče naših obećanja, možda svakodnevno, time pokazujemo da ozbiljno gledamo na njih. To će našem nebeskom Ocu pokazati da smo iskreni. Takođe će služiti i kao redovan podsetnik. David nam je u ovome ostavio lep primer. On je u pesmi preklinjao Jehovu: ’Čuj, Bože, vapaj moj, slušaj molitvu moju... Tako ću pevati tvome imenu svagda, ispunjavajući svagda zavete svoje‘ (Psalam 61:2, 9).

Držanje obećanja gradi poverenje

Ako na obećanja data Bogu ne treba da gledamo olako, tada to isto važi i za obećanja data našim suhrišćanima. Ne treba da se prema Jehovi postavljamo na jedan način, a prema braći na drugi. (Uporedi s 1. Jovanovom 4:20.) U svojoj Besedi na gori, Isus je rekao: „Neka vaša reč da, znači da, vaše ne, ne“ (Matej 5:37). Zasigurati da je naša reč uvek pouzdana jeste jedan način na koji ’činimo dobro onima koji su nam srodni po veri‘ (Galatima 6:10). Svako obećanje koje održimo gradi poverenje.

Šteta nanesena zbog neodržanog obećanja često postaje veća kada je u pitanju novac. Bilo da je posredi vraćanje zajma, vršenje neke usluge ili ispunjavanje kakvog trgovinskog ugovora, hrišćanin treba da održi datu reč. To ugađa Bogu i učvršćuje obostrano poverenje koje je toliko neophodno da bi braća „živela u jedinstvu“ (Psalam 133:1, NW).

Međutim, nepridržavanje ugovora može naneti štetu i skupštini i pojedincima koji su direktno uključeni. Jedan putujući nadglednik primećuje: „Za poslovne sporove — do kojih uvek dolazi zbog toga što bar jedna strana u ugovoru smatra da je izigrana — često čuju i drugi. Kao posledica toga, braća zauzimaju strane i atmosfera u Dvorani  Kraljevstva postaje napeta.“ Koliko je onda važno da pažljivo razmotrimo svaki ugovor koji sastavljamo i da stvar stavimo na papir! a

Takođe treba da budemo oprezni i prilikom prodaje skupih proizvoda ili kada preporučujemo neka ulaganja, naročito ako od toga imamo zaradu. Slično tome, treba mnogo da pazimo da ne preuveličavamo prednosti neke robe ili učinak nekog leka, niti da obećavamo nerealan dobitak od ulaganja. Ljubav treba da pokrene hrišćane da objasne sve u vezi s bilo kojim rizikom koji je u to uključen (Rimljanima 12:10). Pošto većina braće ima malo poslovnog iskustva, oni mogu da se pouzdaju u naš savet samo zato što su s nama u veri. Kako bi bilo tragično da se njihovo poverenje sruši!

Pošto smo hrišćani, mi ne možemo da prihvatimo neke nepoštene poslove ili da ignorišemo zakonske interese drugih (Efešanima 2:2, 3; Jevrejima 13:18). Da bismo imali Jehovinu naklonost kao ’gosti u njegovom šatoru‘, moramo biti od reči. ’Čak i ako smo se zakleli u ono što je loše po nas, mi to ne menjamo‘ (Psalam 15:1, 4, NW).

Izraelski sudija Jeftaj se zavetovao Jehovi Bogu da će mu ako mu podari pobedu nad Amoncima, kao žrtvu paljenicu dati prvu osobu koju sretne nakon povratka iz bitke. Ispalo je da je ta osoba bila njegova jedinica, ali on nije povukao svoju reč. Uz svesrdan pristanak svoje kćerke, on ju je dao da zauvek služi u Božjem svetilištu — što je van sumnje na mnoge načine bila bolna i skupa žrtva (Sudije 11:30-40).

Naročito skupštinske starešine imaju odgovornost da se drže svojih ugovora. Prema 1. Timoteju 3:2, nadglednik treba da bude „besprekoran“. To je prevod grčkog izraza koji znači „ne može se držati u šaci, bez mane je, nema prigovora“. On „ukazuje da čoveka ne samo što prati dobar glas, već ga on i zaslužuje“ (A Linguistic Key to the Greek New Testament). Pošto nadglednik mora da bude besprekoran, njegova obećanja uvek treba da budu pouzdana.

Drugi načini na koje držimo svoja obećanja

Kako treba da gledamo na obećanja koja dajemo onima koji nisu naši suhrišćani? „Neka vaše svetlo svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i daju slavu vašem Ocu koji je na nebesima“ (Matej 5:16). Kada pokazujemo da cenimo svoju reč, mi možemo druge privući hrišćanskoj poruci. Uprkos opadanju merila čestitosti u svetu, većina ljudi još uvek ceni poštenje. To što držimo svoja obećanja jeste jedan od načina na koji pokazujemo ljubav prema Bogu i bližnjem i privlačimo one koji vole pravednost (Matej 22:36-39; Rimljanima 15:2).

Tokom službene 1998. godine, Jehovini svedoci su proveli preko milijardu sati u javnom objavljivanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14). Možda  su neki zatvorili uši na propovedanje jer nismo držali svoju reč u trgovačkim poslovima ili u drugim stvarima. Budući da predstavljamo Boga istine, ljudi s pravom očekuju da se pošteno ponašamo. Time što smo pouzdani i pošteni, mi ’u svemu ukrašavamo nauku našeg Spasitelja, Boga‘ (Titu 2:10).

U službi imamo mogućnosti da držimo svoju reč kada ponovo posetimo one koji su pokazali zanimanje za poruku o Kraljevstvu. Ako kažemo da ćemo ponovo doći, treba to i da uradimo. To što ponovo dođemo, kao što smo i obećali, jeste način da ne ’odreknemo dobra onom koji na njih pravo ima‘ (Poslovice 3:27). Jedna sestra tu stvar izlaže na sledeći način: „Nekoliko puta sam srela zainteresovane osobe koje su mi rekle da im je neki Svedok obećao da će ponovo doći, a nije došao. Naravno, znam da stanari možda nisu bili kod kuće ili zbog okolnosti nije bilo moguće ponovo navratiti. Ali, ne bih volela da to neko kaže i za mene, i zato činim sve što je u mojoj moći da bih istu osobu ponovo pronašla. Mislim da bi se loše odrazilo na Jehovu i moju braću u celini kada bih nekoga izneverila.“

U nekim slučajevima možda nismo voljni da ponovo navratimo zato što zaključujemo da osoba i nije nešto zainteresovana. Maločas pomenuta sestra objašnjava: „Ne želim da sudim o tome koliko je neko zainteresovan. Vlastito iskustvo me je poučilo da su prvi utisci često pogrešni. Tako se trudim da budem pozitivna, da na svaku osobu gledam kao na potencijalnog brata, odnosno sestru.“

U hrišćanskoj službi, kao i na mnogim drugim područjima, treba da pokažemo da je naša reč pouzdana. Istini za volju, neke stvari je lakše reći nego uraditi. Mudri čovek je rekao: „Svojom se dobrotom mnogi ljudi hvale, ali ko će vernog čoveka da nađe“ (Poslovice 20:6). Ako smo odlučni tada možemo biti verni i dosledni svojoj reči.

Bogati blagoslovi od Boga

Namerno davati prazna obećanja je nepošteno i moglo bi se reći da je slično popunjavanju čeka za koji ne postoji pokriće u banci. Ali kakve nagrade i blagoslove primamo kad držimo svoja obećanja! Jedan blagoslov toga što smo pouzdani jeste taj što imamo dobru savest. (Uporedi s Delima apostolskim 24:16.) Umesto kajanja koje nas izjeda, mi smo zadovoljni i mirni. Štaviše, kada držimo svoju reč doprinosimo jedinstvu skupštine, a to jedinstvo zavisi od uzajamnog poverenja. Naš ’istinit govor‘ nas preporučuje i kao sluge Boga istine (2. Korinćanima 6:3, 4, 7).

Jehova je veran svojoj reči i mrzi „lažljivi jezik“ (Poslovice 6:16, 17). Kada ga oponašamo, mi se približavamo njemu, našem nebeskom Ocu. Onda svakako imamo dobar razlog da držimo svoja obećanja.

[Fusnota]

[Slike na 10. strani]

Jeftaj je održao svoje obećanje, čak i ako je to bilo bolno

[Slike na 11. strani]

Ako si obećao da ćeš ponovo navratiti, dobro se pripremi da to i učiniš