Božanske zagonetke i Božja namera

KADA čovek ne zna šta je to, onda je to nešto; ali kada čovek zna šta je to, onda je to ništa. Šta je to? Zagonetka.

U današnjem veoma pragmatičnom društvu, ljudi su skloni da postavljanje zagonetki smatraju dečjom igrom, ali zagonetka je u drevna vremena „bila test mudrosti“, primećuje The Interpreter’s Dictionary of the Bible. (Uporedi s Poslovicama 1:5, 6.)

Umesto da svoju volju ili namere iznese na jasan način, Jehova je, s vremena na vreme, svoje proročanske izjave namerno činio nejasnim, koristeći analogije, tajanstvena „mračna kazivanja“, ili zagonetke koje zbunjuju (Psalam 78:2, King James Version; Brojevi 12:8, Emphasized Bible). U stvari, iako se u Bibliji hebrejska reč za zagonetku koristi svega 17 puta, Pismo je doslovno puno zagonetki i poslovica.

Mnoštvo biblijskih zagonetki

Kralj Solomon je navodno bio sposoban da reši čak i najteža pitanja, ili zagonetke, koje su mu postavljane (1. Kraljevima 10:1). Ovo je sigurno bio rezultat Bogom dane mudrosti. Ako ima iole istine u izveštajima drevnih istoričara, da je Solomon jednom izgubio od tirskog kralja Hirama u nadmetanju u postavljanju zagonetki, to se verovatno dogodilo nakon što je izgubio Jehovin duh, što je bilo posledica njegovog otpadništva. Sudija Samson je pokazao sličnu sklonost ka postavljanju zagonetki. Jednom prilikom, uz snagu svetog duha, zagonetka mu je pružila priliku da utera strah u srca Božjih neprijatelja (Sudije 14:12-19).

Međutim, mnoge biblijske zagonetke direktno su povezane s Jehovinim namerama. Razmotri, na primer, Postanje 3:15. Ovo proročanstvo, koje polaže temelj za temu Biblije, samo po sebi je poput jedne enigme, ’svete tajne‘ (Rimljanima 16:25, 26). Pored toga što su mu date natprirodne vizije i otkrivenja, apostol Pavle je isto tako video „nejasan obris“, ili doslovno „zamagljen izraz“, određenih aspekata Božje namere (1. Korinćanima 13:12; 2. Korinćanima 12:1-4). I šta je s beskrajnim spekulacijama koje su okružile misteriozni broj divlje zveri — „šesto šezdeset i šest“ — koji se iznenada i bez objašnjenja pojavljuje u Otkrivenju 13:18? Ko je sposoban da odgonetne ove božanske zagonetke, i kojoj svrsi one služe?

Otključavanje svetih tajni

Za većinu nas, od naših pet čula vid je najdragoceniji. Ali bez svetlosti, ljudski vid bi bio skoro beskoristan. Bili bismo praktično slepi. Isto je i s ljudskim umom. On ima zadivljujuću sposobnost da povezuje obrasce, primenjuje logiku, i tako rešava zagonetke. Pa ipak, potrebno je nešto više da bi se otključale svete tajne. Dok drugi mogu ponuditi rešenja za zagonetke koje su postavljene u Bibliji, samo njihov Autor Jehova, Bog svetlosti, može otkriti njihovo pravo značenje (1. Jovanova 1:5).

Nažalost, ljudi su često i suviše ponosni i nezavisni da bi za odgovore čekali na Jehovu. Zaintrigirani misterijom, ima onih koji su tražeći intelektualno uzbuđenje, ali ne obavezno i istinu, tražili rešenja van Božje Reči. Primera  radi, jevrejski misticizam sa svojom Kabalom, razmišljao je o magijskom značenju brojeva i slova hebrejskog alfabeta. S druge strane, gnostici drugog veka koristili su Hebrejske i Grčke spise u pokušaju da razmrse čvor tajnih značenja u njima.

Međutim, sva takva istraživanja vodila su ih dalje u paganske rituale ili sujeverja i daleko od božanske istine. ’Pa, ako je svet pun zla‘, rezonovali su gnostici, ’onda njegov Stvoritelj Jahve, ne može biti dobar Bog.‘ Da li je ovo najbolji zaključak koji mogu da ponude? Kako je ljudsko razmišljanje plitko! Ne čudi što je apostol Pavle, boreći se protiv otpadničkih ideja koje su kasnije razvijene u gnostičkim sektama, u svojim pismima snažno upozorio: „Ne idite preko onoga što je napisano“! (1. Korinćanima 4:6).

Bacanje svetla na „mračna kazivanja“

Pa ipak, zašto bi uopšte Bog svetlosti govorio „mračna kazivanja“? Sama priroda zagonetke izaziva nečiju maštu i sposobnost zaključivanja. Onda, rasute kroz Pismo poput ukusnih začina u dobrom obroku, one su ponekad iskorišćene jednostavno da bi pobudile interes kod slušalaca ili da bi prenesenu poruku učinile živopisnijom. U tim slučajevima, uglavnom bi odmah posle toga usledila objašnjenja (Jezekilj 17:1-18; Matej 18:23-35).

Jehova velikodušno daje mudrost, ali nikada nasumce (Jakov 1:5-8). Razmotri knjigu Poslovica, nadahnutu kolekciju mnogih izreka zbog kojih treba mućnuti glavom, a koje neki mogu smatrati zagonetkama. Razumevanje njih zahteva vreme i meditaciju. Ali koliko ljudi je voljno da uloži trud? Mudrost koju sadrže dostupna je samo onima koji su voljni da kopaju za njom (Poslovice 2:1-5).

Isus je isto tako koristio ilustracije da bi otkrio stav srca svojih slušalaca. Mnoštva su se tiskala oko njega. Uživali su u njegovim pričama. Voleli su njegova čuda. Pa ipak, koliko njih je bilo spremno da promeni svoj način života i da ga sledi? Kakva suprotnost Isusovim učenicima koji su uvek iznova tražili da razumeju njegova učenja, i voljno su se odrekli sebe kako bi postali njegovi učenici! (Matej 13:10-23, 34, 35; 16:24; Jovan 16:25, 29).

Posmatrati svetlost

„Interesovanje za zagonetke“, primećuje jedan izvor, „izgleda da se poklapa s periodima intelektualnog buđenja.“ Mi danas imamo veliku prednost što živimo u vremenu kada duhovno ’svetlo sija‘ za Božji narod (Psalam 97:11; Danilo 12:4, 9). Možemo li strpljivo čekati na Jehovu da prema svom rasporedu otkrije svoje namere? Što je još važnije, kada postanemo svesni kako možemo još potpunije udovoljiti Božjoj otkrivenoj volji, da li postupamo brzo kako bismo učinili promene u svom životu? (Psalam 1:1-3; Jakov 1:22-25). Ako tako činimo, Jehova će blagosloviti naše napore, tako da će, baš kao što naočare izoštravaju zamućenu sliku, sveti duh dovesti prelepi mozaik božanske namere jasno u fokus očiju našeg uma, oštreći tako našu duhovnu viziju (1. Korinćanima 2:7, 9, 10).

Naravno, zagonetke u Pismu veličaju Jehovu kao ’Boga koji otkriva tajne‘ (Danilo 2:28, 29). Iznad svega, on je takođe Ispitivač srca (1. Letopisa 28:9). Ne treba da nas iznenadi kada saznamo da je otkrivanje svetla božanske istine uvek progresivno (Poslovice 4:18; Rimljanima 16:25, 26). Umesto da spoznanje o dubokim stvarima Boga tražimo kroz misticizam ili po plićaku ljudske mudrosti, što može voditi samo do ispraznosti, s pouzdanjem čekajmo na Jehovu da pusti svetlo istine na svoja „mračna kazivanja“, obznanjujući tako svoje divne namere vernim slugama u svoje određeno vreme (Amos 3:7; Matej 24:25-27).

[Izvor slike na 26. strani]

Biblia Hebraica Stuttgartensia, Deutsche Bibelgesellschaft Stuttgart