Kako uspeti u potrazi za dužim životom?

NEKI gaje nadu da ćemo u novom milenijumu doživeti proboj u ljudskim nastojanjima za produženje života. Dr Ronald Klac je jedan od takvih. On je rektor Američke medicinske akademije za borbu protiv starenja, organizacije lekara i naučnika posvećenih produženju životnog veka ljudi. On i njegove kolege planiraju da žive veoma dugo. „Gledam da doživim najmanje 130 godina“, kaže dr Klac. „Verujemo da starenje nije neizbežno. Postojeća tehnologija može da uspori, zaustavi i možda u značajnoj meri preokrene telesno propadanje i bolest koji se danas nazivaju prirodnim starenjem.“ U potrazi za dužim životom, dr Klac svakodnevno pije oko 60 tableta.

Hormonalna terapija i genetika — povod za nadu?

Terapija hormonima je jedno područje koje budi nadu. Eksperimenti s hormonom poznatim kao DHEA (dehidroepiandrosteron), izgleda da kod zamorčića usporavaju proces starenja.

Što se tiče biljnog hormona kinetina, švedski dnevnik Aftonbladet je citirao dr Sureša Ratana, profesora s Univerziteta Arhus u Danskoj, gde kaže: „Testovi iz naših laboratorija pokazuju da ćelije ljudske kože koje se razvijaju u kinetinu nemaju prirodan tok starenja. One ostaju mlade sve do izumiranja.“ Za insekte tretirane ovim hormonom kaže se da žive 30 do 45 posto duže nego obično.

Tvrdi se da su tretmani melatoninom produžili životni vek miševa čak i do 25 posto. Štaviše, miševi su izgledali mlađi, zdraviji i snažniji.

Zagovornici ljudskog hormona rasta (GH) tvrde da on doprinosi rumenoj koži, većoj mišićnoj masi, većem polnom nagonu, vedrijem raspoloženju, većoj mentalnoj oštroumnosti i metabolizmu jednog tinejdžera.

Mnogi takođe puno očekuju i od genetike. Naučnici su zaključili da manipulacijom gena mogu da kontrolišu životni vek jednog nematoda, to jest valjkastog crva. U stvari, uspeli su da neke od njih održe na životu šest puta duže od njihovog prirodnog životnog veka. To pobuđuje nadu da bi se takvi geni mogli i kod ljudi pronaći i iskoristiti. Časopis Time je citirao dr Zigfrida Hekimija, sa Univerziteta Makgil u Montrealu, kako kaže: „Ako pronađemo sve ljudske  gene koji ’otkucavaju‘ vreme, možda bismo mogli malo da ih usporimo te tako produžimo život.“

Biolozi već odavno znaju da je jedan završetak hromozoma, takozvana telomera, svaki put kraći prilikom deobe ćelije. Kada telomera izgubi oko 20 posto svoje dužine, moć deobe ćelije se okončava i ona izumire. Jedan poseban enzim nazvan telomeraza, može obnoviti telomeru do pune dužine te tako omogućiti daljnju deobu ćelije. U većini ćelija ovaj enzim je pritajen i neaktivan, ali se aktivna telomeraza uspešno stavlja u neke ćelije što dovodi do njihovog porasta i mnogo učestalije deobe.

Prema istraživačima, to pruža senzacionalne mogućnosti u borbi protiv bolesti povezanih sa starenjem. Šta je sa zamenom telesnih gradivnih ćelija (ćelija koje se staraju o regeneraciji telesnog tkiva) s gradivnim ćelijama koje su „obesmrćene“ aktivnom telomerazom? Dr Vilijam Hazeltin kaže: „To je jasna vizija besmrtnosti čoveka, vizija koja će se polako ostvarivati u narednih 50 godina“ (The New York Times).

Da li nanotehnologija i krionika imaju odgovor?

Nanotehnologija, nauka o inženjerstvu na nivou nanometra (milijarditog dela metra), takođe uliva nadu. Vizionari na tom polju tvrde da bi se u budućnosti mogle napraviti kompjuterizovane molekularne ’mašine‘, daleko manje od ćelija, koje bi funkcionisale na nivou molekula u cilju popravke i podmlađivanja ostarelih ćelija, tkiva i organa. Na jednoj konferenciji za borbu protiv starenja, jedan istraživač je naveo da bi lekari u 21. veku mogli primeniti nanotehnologiju kako bi čoveku omogućili da bude fizički besmrtan.

Krionika je praksa zamrzavanja ljudskih tela u nadi da će nauka jednom moći da oživi mrtve ćelije te da ih tako ponovo vrati u život. Može se zamrznuti celo telo, ili samo mozak. Jedan čovek je dao da se zamrzne čak jedan čaršav. Zašto čaršav? Zato što je to čaršav njegovog nestalog prijatelja, i na njemu je bilo nekoliko ćelija kože i nekoliko vlasi. On je želeo da se to zamrzne kako bi svom prijatelju dao priliku da se vrati u život, ukoliko nauka dostigne tačku rekonstrukcije ljudi na osnovu samo nekoliko ćelija ili čak jedne od njih.

U šta da položimo poverenje?

Čovek ima prirodnu želju da živi, a ne da umre. Zato se naučni napredak u ovoj oblasti rado pozdravlja i u njega se polažu velike nade. Ali do sada ne postoji čvrst dokaz da DHEA, kinetin, melatonin, GH ili bilo koja druga supstanca stvarno može usporiti starenje ljudi. Skeptici se pribojavaju da bi manipulisanje telomerazom u ćelijama samo dovelo do stvaranja potencijalnih ćelija raka. A primena nanotehnologije i krionike i dalje je više naučna fantastika nego stvarnost.

 Nauka je doprinela, i još uvek može doprinositi, dužem i zdravijem životu nekih ljudi, ali nikada nikome neće pružiti večni život. Zašto? Jednostavno rečeno, zato što je koren starenja i smrti van domašaja ljudske nauke.

Koren starenja i smrti

Većina naučnika se slaže da su starenje i smrt nekako uprogramirani u naše gene. Pitanje je — kada su, kako i zašto, da tako kažemo, ušli u naš genetski kod?

Biblija nam daje jednostavan odgovor — iako se ne služi terminima genetike, odnosno ne spominje DNK. U Rimljanima 5:12 stoji: „Zbog toga, kao što je preko jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“

Prvi čovek Adam je imao mogućnost da živi večno. Njegovo telo je bilo opremljeno neophodnim sposobnostima da živi i uživa u večnom životu. Međutim, večni život je bio uslovljen. Da bi večno živeo, Adam je morao da sarađuje sa svojim Stvoriteljem, Izvorom života, i da mu bude poslušan (Postanje 1:31; 2:15-17).

Adam je izabrao da ne posluša Stvoritelja. U stvari, Adam je tvrdio da je bolje kad čovek sam vlada, nezavisno od Boga. Tako je zgrešio. Od tog trenutka pa nadalje, njegov genetski kod kao da je bio promenjen. Umesto da svom potomstvu u nasleđe ostavi večni život, Adam im je preneo greh i smrt (Postanje 3:6, 19; Rimljanima 6:23).

Prava nada

Međutim, takva situacija neće zauvek trajati. U Rimljanima 8:20 se kaže: „Stvarstvo je podloženo ništavnosti, ne svojom voljom, nego preko onoga koji ga je podložio, na osnovu nade.“ Čovekov Stvoritelj, Jehova Bog, podložio je ljude smrti zato što su zgrešili protiv njega, ali je tom prilikom takođe položio i osnovu za nadu.

Ta osnova je bila jasno utvrđena kada je Isus Hrist došao na zemlju. Jovan 3:16 kaže: „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ Međutim, kako nas iskazivanje vere u Isusa Hrista može spasti od smrti?

Ukoliko je greh uzrok smrti, onda greh treba ukloniti pre nego što se poništi smrt. Na početku Isusove službe u ulozi Hrista, Jovan Krstitelj je rekao: „Evo, Jagnje Božje koje odnosi greh sveta!“ (Jovan 1:29). Isus Hrist je u potpunosti bio bez greha. Zbog toga nije bio podložan smrti, koja je kazna za greh. Međutim, on je dopustio da ga ubiju. Zašto? Zato što je tim postupkom platio cenu za naše grehe (Matej 20:28; 1. Petrova 3:18).

S tom plaćenom cenom, otvorena je mogućnost života bez smrti za sve one koji iskazuju veru u Isusa. Nauka može u veoma ograničenoj meri doprineti produženju našeg života, ali iskazivanje vere u Isusa pravi je put u večni život. Isus i njegovi apostoli su dobili takav život na nebu, a i neki drugi će ga takođe dobiti. Međutim, kada Jehova Bog ponovo uspostavi zemaljski Raj, za većinu nas koji iskazujemo veru u Isusa večni život će biti na zemlji (Isaija 25:8; 1. Korinćanima 15:48, 49; 2. Korinćanima 5:1).

Večni život na rajskoj zemlji

Jedan čovek je postavio sledeće pitanje: „Koliko ljudi će smatrati da je vredno da žive, a da ne moraju umreti?“ Da li će život bez smrti biti dosadan? Biblija nam zasigurava da neće. „Svaku lepu stvar on u svoje vreme čini. On je njima u srce i misao o večnosti metnuo, jer delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može“ (Propovednik 3:11). Stvarstvo Jehove Boga je toliko bogato i složeno da će nastaviti da nam zaokuplja pažnju, da nas stimuliše i  usrećuje dokle god smo živi — čak u svu večnost.

Jedan čovek koji je izučavao pticu poznatu kao severna kreja, nazvao ju je „čudesnim, čarobnim poznanikom“ i izjavio je da je izučavanje te ptice bilo jedno od najprijatnijih iskustava u njegovom životu. Što ju je više izučavao, to mu je bila zanimljivija. Rekao je da se i nakon 18 godina njegovom izučavanju ne nazire kraj. Ako jedna vrsta ptice može tokom osamnaestogodišnjeg intenzivnog proučavanja da pobuđuje zanimanje, stimuliše i usrećuje jednog inteligentnog čoveka, zamisli samo kolike skrivene mogućnosti sigurno postoje za radovanje i zadovoljstvo u izučavanju celokupnog stvarstva na zemlji.

Zamisli sva ta zanimljiva naučna područja koja će se otvoriti za ljude koji nisu ograničeni vremenom. Zamisli sva fascinantna mesta za istraživanje i sve te zanimljive ljude koje ćemo sretati. Pokušaj da dokučiš bezbrojne prilike za osmišljanje, pravljenje i konstruisanje stvari. Nećemo imati ograničenja u pogledu mogućnosti za razvijanje i korišćenje kreativnosti. Kada razmišljamo o mnoštvu stvari iz stvorenog sveta, očigledno je da je večnost jedina vremenska jedinica u kojoj se može ostvariti sve ono što život nudi.

Biblija pokazuje da će se putem uskrsenja večni život proširiti i na umrle (Jovan 5:28, 29). Mnoge nepoznate stvari iz istorije mogu nam postati jasnije kada ih očevici dopune detaljima i kad odgovore na naša pitanja. Razmisli o celokupnom uvidu u razna istorijska razdoblja koji će nam uskrsnuli pružiti (Dela apostolska 24:15).

Kada razmišljaš o tom vremenu, onda shvataš zašto će uskrsnuli Jov možda želeti da promeni izjavu koja stoji u Jovu 14:1. Možda će umesto nje navesti sledeće: ’Čovek od žene rođen sada večno živi i ispunjen je zadovoljstvom.‘

Za one koji polažu poverenje u Jehovu i iskazuju veru u Isusa, život bez vremenskog ograničenja nije samo neostvarivi san. To će uskoro postati stvarnost. Starenje i smrt će nestati. To je u skladu s Psalmom 68:21 gde stoji: ’Jehova nas može i od smrti spasti‘ (Otkrivenje 21:3, 4).

[Slike na stranama 4, 5]

Naučni napredak je probudio nadu da čovek može mnogo duže da živi

[Slika na 7. strani]

Večnost je jedina vremenska jedinica u kojoj se može ostvariti sve ono što život nudi