Nauči se nenadmašnom putu ljubavi

Kosovo, Liban i Irska. To su nazivi koji se poslednjih godina često pojavljuju u vestima. Oni u misli ljudi dozivaju scene krvoprolića, bombardovanja i ubijanja. Naravno, nasilni sukobi izazvani religioznim, rasnim, etničkim i drugim razmiricama nisu ništa novo. Štaviše, stranice istorije su pune toga, a takve stvari nanose neopisive patnje čovečanstvu.

BUDUĆI da je ratova bilo tokom čitave istorije, mnogi su došli do zaključka da su oni zbilja neizbežni i da je normalno da ljudi mrze jedni druge. Međutim, ovakva gledišta su sasvim suprotna učenjima Božje Reči, Biblije. Pismo nedvosmisleno izjavljuje: „Ko ne voli, nije upoznao Boga, jer Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Očigledno je da Stvoritelj želi da ljudi vole jedni druge.

Biblija takođe otkriva da je čovek stvoren po Božjem obličju (Postanje 1:26, 27). To znači da je čovečanstvo obdareno sposobnošću da odražava Božje osobine, od kojih je najistaknutija ljubav. S obzirom da je to tako, zašto su ljudi tokom istorije tako bedno zakazali u pokazivanju ljubavi jedni prema drugima? Biblija opet daje uvid. To je zato što se prvi ljudski par, Adam i Eva, pobunio protiv Boga i zapao u greh. Kao posledica toga, celo njihovo potomstvo nasledilo je greh i nesavršenost. Stih u Rimljanima 3:23 objašnjava: „Svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu.“ Greh i nesavršenost ometaju našu od Boga danu sposobnost da volimo. Da li to znači da ljudi više nisu sposobni da vole jedni druge? Ima li ikakve nade da ćemo nekad uživati u miroljubivim, ljubaznim odnosima s našim bližnjima?

Moramo učiti da volimo Boga

Jehova Bog zna da je čovečanstvo uprkos svemu još uvek sposobno da pokazuje ljubav. Zbog toga on zahteva od svih onih koji žele da mu ugode da ispoljavaju ljubav najbolje što mogu. Božji Sin, Isus Hrist je jasno izneo ovaj zahtev kada je bio upitan koja je najveća zapovest u Zakonu koji je dat Izraelu. On je rekao: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘ To je najveća i prva zapovest.“ Zatim je dodao: „Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samoga sebe.‘ O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci“ (Matej 22:37-40).

Međutim, mnogi osećaju da im je veoma teško da vole nekog koga ne mogu videti, a mi ljudi ne možemo videti Jehovu Boga jer je on Duh (Jovan 4:24). Pa ipak, na nas svakodnevno utiče ono što Bog čini, i svi mi zavisimo od mnogih dobrih stvari koje je on stvorio za našu korist. Apostol Pavle je istakao tu činjenicu kada  je rekao: „[Bog] sebe nije ostavio bez svedočanstva čineći dobro, dajući vam kišu s neba i plodna razdoblja, do sitosti puneći vaša srca jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17).

Premda svako na neki način ima koristi od Stvoriteljevih priprema, relativno je malo onih koji su mu zahvalni ili su podstaknuti da mu odaju hvale. Zbog toga je potrebno da razmotrimo dobre stvari koje je Bog učinio za nas i da meditiramo o njegovim izvrsnim osobinama koje prožimaju sve ono što je učinio. To treba da nas osposobi da zapažamo strahopoštovanja vrednu mudrost i moć našeg Veličanstvenog Stvoritelja (Isaija 45:18). Iznad svega, to treba da nam pomogne da shvatimo da je on Bog pun ljubavi koji ne samo što nam je dao život već nam je omogućio i da uživamo u mnogim zadovoljstvima života.

Na primer, razmisli o beskrajnoj raznolikosti prelepog cveća koje je Bog stvorio na zemlji. Kako je samo divno što nam je podario sposobnost da opažamo te prelepe stvari i da nalazimo veliko zadovoljstvo u njima! Slično tome, Bog je obezbedio svakojake hranljive namirnice za našu ishranu. Kako je samo obzirno s njegove strane što nas je stvorio i s čulom ukusa tako da možemo da uživamo dok jedemo! Zar to nisu ubedljivi dokazi da nas Bog zaista voli i da nam misli sve najbolje? (Psalam 145:16, 17; Isaija 42:5, 8).

Osim što nam se otkriva putem „knjige prirode“, Stvoritelj nam takođe kroz svoju Reč, Bibliju, pokazuje kakav je on Bog. To je moguće jer su u Bibliji zabeležene mnoge stvari iz prošlosti koje je Jehova s puno ljubavi učinio, a i mnogobrojni blagoslovi koje obećava da će u bliskoj budućnosti dati čovečanstvu (Postanje 22:17, 18; Izlazak 3:17; Psalam 72:6-16; Otkrivenje 21:4, 5). Povrh svega, Biblija nam otkriva najveći izraz Božje ljubavi prema čovečanstvu — to što je dao svog jedinorođenog Sina kao našeg Otkupitelja kako bismo mogli biti oslobođeni od ropstva grehu i smrti (Rimljanima 5:8). Zaista, što više učimo o našem Stvoritelju punom ljubavi to smo više podstaknuti da ga od srca volimo.

Učimo da volimo svoje bližnje

Kao što je Isus istakao, pored toga što treba da volimo Boga svim svojim srcem, dušom i umom, treba da volimo i svog bližnjeg kao sebe. Zapravo, Božja ljubav nas obavezuje da volimo naše bližnje. Apostol Jovan je  objasnio: „Voljeni, ako je Bog tako voleo nas, onda smo i mi dužni da volimo jedan drugoga.“ On nadalje naglašava: „Ako neko kaže: ’Ja volim Boga‘, a mrzi svog brata, lažov je. Jer ko ne voli svog brata, koga vidi, ne može da voli Boga, koga ne vidi. I ovu zapovest imamo od njega, da onaj ko voli Boga treba da voli i svog brata“ (1. Jovanova 4:11, 20, 21).

Živimo u svetu gde većina ljudi pokazuje stav „prvo ja“ čime postaju „samoljubivi“, baš kao što je Biblija prorekla (2. Timoteju 3:2). Međutim, ako želimo da se naučimo nenadmašnom putu ljubavi moramo se ozbiljno truditi da obnavljamo naš um i da oponašamo našeg Stvoritelja punog ljubavi, a ne da sledimo sebične puteve ljudi uopšte (Rimljanima 12:2; Efešanima 5:1). Bog je čak „dobar prema nezahvalnima i zlima“ i on „daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i na pravedne i na nepravedne“. Pošto nam naš nebeski Otac pruža tako sjajan primer, trebalo bi da se trudimo da i mi budemo ljubazni i susretljivi prema svima. Ako tako postupamo pokazaćemo se kao ’sinovi našeg Oca punog ljubavi koji je na nebesima‘ (Luka 6:35; Matej 5:45).

Ponekad takvi ljubazni postupci dovode do toga da ljudi postanu obožavaoci pravog Boga. Pre nekoliko godina jedna domaćica koja je Jehovin svedok pokušala je da prenese biblijsku poruku svojoj komšinici, ali ona je oštro odbila. Međutim, ovakva reakcija nije obeshrabrila tu domaćicu. Naprotiv, ona je i dalje bila ljubazna i trudila se da bude susretljiva prema komšinici. Jednom prilikom joj je pomogla da se preseli u drugu kuću. Drugi put se pobrinula da neko ide s njom na aerodrom da sačeka njene rođake. Kasnije je ova komšinica prihvatila biblijski studij i na kraju je, uprkos žestokom protivljenju muža, postala revna hrišćanka. Da, oni koji pokazuju ljubav polažu temelj za večne blagoslove.

Ako smo iskreni kad je reč o tome, priznaćemo da nas Bog voli, ne zbog toga što imamo obilje izvrsnih osobina, već naprotiv, voli nas iako imamo mnogo grešaka i propusta. Kad je već tako, treba i mi da učimo da volimo naše bližnje uprkos njihovim mnogim nedostacima. Ukoliko se vežbamo da zapažamo i cenimo  dobre osobine drugih pre nego da gledamo na njihove greške, primetićemo da nam je mnogo lakše da ih volimo. Ono što osećamo prema njima može čak nadilaziti ljubav vođenu načelom i obuhvatati srdačnu naklonost i privrženost koje vladaju među bliskim prijateljima.

Neka tvoja ljubav raste

Ljubav i prijateljstvo je potrebno negovati i gajiti, a sastavni deo toga jesu iskrenost i poštenje. Neki pokušavaju da prikriju svoje mane kako bi ostavili povoljan utisak na ljude s kojima žele da se sprijatelje. Međutim, tako nešto često ima suprotan efekat kad drugi na kraju otkriju pravu istinu i odvrate se zbog takve neiskrenosti. Prema tome, ne bi trebalo da se plašimo da dopustimo drugima da nas upoznaju onakvima kakvi zaista jesmo — iako imamo slabosti koje nastojimo da savladamo. To nam može pomoći da sklopimo prijateljstvo s njima.

Na primer, jedna starija sestra iz jedne skupštine na Dalekom istoku veoma je malo obrazovana. Pa ipak, nikad ne pokušava da to sakrije od drugih. Recimo, otvoreno priznaje da ne bi mogla drugima da pokaže kako da na osnovu biblijskih proročanstava i istorije izračunaju da su se vremena neznabožaca završila 1914. a Međutim, ona je izvrstan primer što se tiče revnosti u službi, kao i ljubavi i darežljivosti prema braći, zbog čega je od milja zovu draguljem skupštine.

U nekim kulturama se s neodobravanjem gleda na otvoreno pokazivanje naklonosti; ljudi su vaspitani da ispoljavaju čisto formalnu učtivost u svom ophođenju s drugima. Premda je dobro da uvek budemo ljubazni i obzirni, ipak ne bi trebalo da dozvolimo da učtivost uguši ili sakrije naša osećanja prema drugima. Jehova se nije stideo da izrazi naklonost prema svom izabranom narodu, drevnom Izraelu, rekavši mu: „Ljubim te ljubavlju večnom“ (Jeremija 31:3). Slično je i apostol Pavle rekao suvernicima u Solunu: „Tako smo, imajući nežnu naklonost prema vama, bili spremni da vam damo ne samo Božju dobru vest nego i našu dušu, jer smo vas zavoleli“ (1. Solunjanima 2:8). To što se trudimo da gajimo iskrenu naklonost prema bližnjima u skladu je s biblijskim učenjem da na prirodan način izražavamo svoja osećanja umesto da ih gušimo.

Iziskuje se neprestan trud

Učenje da osećamo i pokazujemo ljubav prema drugima jeste jedan trajan proces. To iziskuje veliki trud s naše strane, jer moramo da se naprežemo da nadvladavamo našu vlastitu nesavršenost kao i da se odupiremo snažnom uticaju ovog sveta bez ljubavi. Međutim, to dovodi do bogatih nagrada koje su zaista vredne truda (Matej 24:12).

Čak i u ovom jako nesavršenom svetu možemo imati bolje odnose s našim bližnjima, što donosi više radosti, mira i zadovoljstva i nama i drugima. Ulaganjem takvih napora možemo dokazati da smo dostojni predivne nade u večni život u Božjem novom svetu. I iznad svega, time što se učimo nenadmašnom putu ljubavi možemo primiti odobravanje i blagoslove od našeg Stvoritelja punog ljubavi — i sada i u svu večnost!

[Fusnota]

[Slike na 10. strani]

Hrišćanska ljubav se može pokazati ljubaznim postupcima

[Izvor slike na 8. strani]

UN PHOTO 186226/M. Grafman