Potraga za dužim životom

„Kratkoga je veka i pun je čemera čovek od žene rođen. Kao cvet niče i kida se, kao senka prolazi i nestaje“ (Jov 14:1, 2).

ČAK bi i danas malo ljudi poricalo ovu primedbu o kratkoći života, iako je ona zapisana pre više od skoro 3 500 godina. Ljudi su oduvek bili nezadovoljni time što nakratko dožive punu snagu, zatim ostare i umru. Zato su se kroz istoriju umnožavale metode za produžavanje života.

U Jovovo doba, Egipćani su jeli testise životinja u uzaludnom pokušaju da povrate svoju mladost. Jedan od najvažnijih ciljeva srednjovekovne alhemije bio je da napravi eliksir koji bi mogao produžiti život. Mnogi alhemičari su verovali da bi veštački proizvedeno zlato dalo besmrtan život i da bi uzimanje hrane iz zlatne posude produžilo život. Drevni kineski taoisti računali su da se putem ishrane i korišćenjem tehnika kao što su meditacija i vežbe disanja mogu promeniti hemijski procesi u telu, te tako dostići besmrtnost.

Španski izučavalac Huan Ponse de Leon je poznat po svom nezasitom traganju za izvorom mladosti. Jedan doktor iz 18. veka, u svojoj knjizi Hermippus Redivivus, predložio je da se mlade device u proleće drže u jednoj maloj sobi i da se njihov dah sakuplja u flaše i koristi kao eliksir za produženje života. Nije ni potrebno spomenuti da nijedan ovaj metod nije imao nikakvog uspeha.

Danas, oko 3 500 godina nakon što je Mojsije zabeležio Jovovu izjavu, čovek je otišao na Mesec, izumeo kola i kompjutere, i istražio atom i ćeliju. Međutim, uprkos svim tim tehnološkim naprecima, mi smo i dalje ’kratkog veka i puni čemera‘. Tačno je da se tokom ovog veka u zemljama u razvoju životni vek drastično produžio. Ali, to je uglavnom rezultat bolje zdravstvene nege, delotvornijih higijenskih mera i bolje ishrane. Primera radi, od sredine 19. veka do početka 1990-ih, prosečni životni vek u Švedskoj se kod muškaraca produžio s 40 na 75 godina, a kod žena s 44 na 80 godina. Ali, da li to znači da je zadovoljena čovekova težnja za dužim životom?

Ne, jer pored toga što u nekim zemljama ima sve više starijih osoba, reči koje je Mojsije godinama ranije zapisao još uvek su primenljive: „Dana godina naših ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina... jer brzo teku i mi odlećemo“ (Psalam 90:10). Hoćemo li u bliskoj budućnosti doživeti promenu? Hoće li čovek moći mnogo duže da živi? Sledeći članak će razmotriti ova pitanja.