Oni su vršili Jehovinu volju

Dobrovoljno prilaganje za unapređivanje čistog obožavanja

IZRAELCI su bili očevici Jehovine spasilačke moći. Videli su kako se vode Crvenog mora čudesno razdvajaju, dozvoljavajući im da prođu po suvom tlu i pobegnu od egipatske vojske. Na drugoj strani su s bezbedne udaljenosti posmatrali kako su se te iste vode survale na njihove progonioce. Jehova im je spasao živote! (Izlazak 14:21-31).

Nažalost, neki Izraelci su ono što je njihov Bog učinio uzeli kao nešto samo po sebi razumljivo. Dok je Mojsije bio na gori Sinaj, oni su svoj zlatni nakit stavili pred Arona i zahtevali da im napravi jednog idola koji će obožavati. Po povratku, Mojsije je ovu gomilu pobunjenika zatekao kako jede, pije, igra i klanja se zlatnom teletu! Na Jehovinu zapovest, oko 3 000 — verovatno glavnih podstrekača pobune — bilo je ubijeno. Tog dana, Božji narod je primio jednu važnu lekciju o potrebi da Jehovi pokazuje isključivu odanost (Izlazak 32:1-6, 19-29).

Ubrzo nakon ovog događaja, Mojsije je bio spreman da sprovede u delo Božju zapovest da se napravi šator od sastanka, pokretni šator za obožavanje. Takav građevinski projekat bi zahtevao skupe materijale i vešte radnike. Odakle će to doći? I šta mi možemo da naučimo iz ovog biblijskog izveštaja?

Prilaganje materijala i veština

Jehova je preko Mojsija zapovedio Izraelcima: „Uzmite iz onoga što je vaš prilog za Jehovu. Svaki u kome je srce dobro raspoloženo doneće u prilog za Jehovu.“ Kakvu vrstu priloga? Među stvarima koje je Mojsije naveo, bili su zlato, srebro, bakar, pređa, tkanine, koža, drvo i drago kamenje (Izlazak 35:5-9).

Izraelci su imali više nego dovoljno sredstava za ovako velikodušno prilaganje. Seti se, kada su napustili Egipat sa sobom su poneli predmete od zlata i srebra, zajedno s mnogo odeće. Zaista, ’oni su oplenili Egipćane‘ a (Izlazak 12:35, 36). Prethodno, Izraelci su spremno skinuli svoj nakit da bi napravili jedan idol za krivo obožavanje. Da li će se sada pokazati isto tako gorljivi da prilože za unapređenje pravog obožavanja?

Zapazi da Mojsije nije odredio tačan iznos koji bi svako morao dati, niti je iskoristio osećaj krivice ili srama da bi ih motivisao na davanje. Umesto toga, on je jednostavno apelovao na ’svakoga čije je srce dobro raspoloženo‘. Mojsije očigledno nije osećao potrebu da prisiljava Božji narod. Bio je uveren da će svako dati od sebe sve što može. (Uporedi s 2. Korinćanima 8:10-12.)

Međutim, građevinski projekat će zahtevati više od donacije materijala. Jehova je isto tako rekao Izraelcima: „Koji god su vešti među vama neka dođu da rade što je zapovedio Jehova.“ Da, ovaj građevinski projekat je tražio veštu radnu snagu. Zaista, ’znanje i veština u bilo kom poslu‘ — uključujući stolariju, obradu metala i juvelirstvo — bili su potrebni da bi se ovaj projekat dovršio. Naravno, Jehova bi upravljao talentima radnika i slava za uspešan projekat s punim pravom bi pripala njemu (Izlazak 35:10, 30-35; 36:1, 2).

Izraelci su se gorljivo odazvali na poziv da daju i svoja sredstva i svoje veštine.  Biblijski izveštaj kaže: „Svi oni koje srce pobudi, i koje dobra volja pokrete, vratiše se i donesoše prilog za Jehovu za građenje šatora od sastanka i za svu službu njegovu i za svete odežde. Dođoše ljudi i žene, ko god beše srcem na dobro raspoložen“ (Izlazak 35:21, 22).

Pouka za nas

Današnji veličanstveni zadatak propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu ostvaruje se putem dobrovoljnog davanja. Najčešće novčano. U drugim slučajevima, hrišćanska braća i sestre koriste svoje bogato iskustvo u pomaganju oko izgradnje Dvorana Kraljevstva, Kongresnih dvorana i objekata podružnica. Zatim, tu je rad koji se obavlja u više od stotinu betelskih domova širom sveta, rad koji iziskuje mnogo različitih veština. Svi oni koji spremnog srca nude ovakve darove mogu biti sigurni da Jehova neće zaboraviti njihov naporan rad! (Jevrejima 6:10).

Isto se odnosi na udeo koji svako od nas ima u hrišćanskoj službi. Svi se podstiču da iskupe vreme kako bi imali revan udeo u propovedanju (Matej 24:14; Efešanima 5:15-17). Neki to čine kao punovremeni jevanđelizatori, ili pioniri. Drugi zbog okolnosti nisu u mogućnosti da provedu toliko vremena u službi kao pioniri. Pa ipak, i oni su isto tako dragi Jehovi. Kao i kod prilaganja za šator od sastanka, Jehova ne određuje koliko će svako od nas tačno dati. Međutim, ono što on zahteva jeste da mu svako od nas služi celim srcem, dušom, umom i snagom (Marko 12:30). Ako tako radimo, možemo biti sigurni da će nas on nagraditi zbog naših dobrovoljnih prinosa koje ulažemo da bismo unapredili pravo obožavanje (Jevrejima 11:6).

[Fusnota]