Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Kada počinje treći milenijum?

Kada počinje treći milenijum?

Kada počinje treći milenijum?

DA LI si čuo tvrdnju da treći milenijum neće početi 2000, već 2001. godine? Ta izjava je tačna — donekle. Ukoliko pretpostavimo da je Isus Hrist rođen 1. godine pre n. e., kao što se nekada pretpostavljalo, tada će 31. decembar 2000. (a ne 1999) zaista označavati kraj drugog milenijuma, a 1. januar 2001. početak trećeg. a Međutim, danas se većina izučavalaca slaže da se Isus Hrist nije rodio 1. pre n. e. Kada se onda rodio?

Kada se Isus rodio?

Biblija ne otkriva tačan datum Isusovog rođenja. Međutim, ona kaže da se rodio „u danima kralja Iroda“ (Matej 2:1). Mnogi bibličari veruju da je Irod umro 4. pre n. e. i da se Isus rodio pre toga — možda još 5. ili 6. godine pre n. e. Oni svoje zaključke o Irodovoj smrti zasnivaju na izjavama jevrejskog izučavaoca iz prvog veka Josifa Flavija. b

Prema Josifu, kratko pre smrti kralja Iroda bilo je pomračenje Meseca. Bibličari ukazuju na delimično pomračenje Meseca 11. marta 4. godine pre n. e. kao na dokaz da je Irod sigurno umro te godine. Međutim, 8. januara 1. godine pre n. e. bilo je potpuno pomračenje Meseca, a 27. decembra iste godine delimično. Niko ne može reći da li je Josif ukazivao na jedno od pomračenja u 1. godini pre n. e. ili na pomračenje 4. pre n. e. Stoga Josifove reči ne možemo koristiti da bismo odredili tačnu godinu Irodove smrti. Čak i da to možemo, bez daljnjih informacija je još uvek nemoguće da odredimo kada se Isus rodio.

Najjači dokaz koji imamo za to kada se Isus rodio, nalazi se u Bibliji. Nadahnuti izveštaj navodi da je Isusov bratić Jovan Krstitelj započeo svoje proročko delo u 15. godini rimskog imperatora Cezara Tiberija (Luka 3:1, 2). Svetovna istorija potvrđuje da je Tiberije postavljen za imperatora 15. septembra 14. n. e., tako da bi 15. godina njegove vladavine trajala od druge polovine 28. n. e. do druge polovine 29. n. e. Jovan je svoju službu započeo u to vreme, a Isus svoju službu očigledno šest meseci kasnije (Luka 1:24-31). Ovaj dokaz, zajedno s još nekim drugim, stavlja početak Isusove službe u jesen 29. n. e. c Biblija navodi da je Isus imao „oko trideset godina“ kada je započeo svoju službu (Luka 3:23). Ako je u jesen 29. n. e. imao 30 godina, onda se po svemu sudeći rodio u jesen 2. godine pre n. e. Ako sada na jesen 2. godine pre n. e. dodamo dve hiljade godina (imajući na umu da ne postoji nulta godina; otuda od 2. pre n. e. do 1. n. e. ima dve godine), onda uviđamo da se drugi milenijum završio, a treći započeo u jesen 1999!

Da li je to važno? Primera radi, da li će početak trećeg milenijuma predstavljati i početak Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista, na koju se ukazuje u knjizi Otkrivenja? Ne. Biblija nigde ne daje nikakvu vezu između trećeg milenijuma i Hristove Hiljadugodišnje vladavine.

Isus je svoje sledbenike upozorio da ne spekulišu datumima. Rekao je svojim učenicima: „Nije vaše da znate vremena ili razdoblja koja je Otac stavio pod svoju nadležnost“ (Dela apostolska 1:7). Isus im je ranije otkrio da čak ni on tada nije znao kada će Bog sprovesti svoju osudu nad ovim zlim sistemom, utirući put Hristovoj Milenijumskoj vladavini. Rekao je: „A o tom danu i času niko ne zna, ni nebeski anđeli ni Sin, nego samo Otac“ (Matej 24:36).

Da li je razumno očekivati da će se Hrist vratiti tačno 2 000 godina od datuma kad se rodio kao čovek? Ne, nije. Isus je sigurno znao datum svog rođenja. I svakako je znao da računa 2 000 godina od tog datuma. Pa ipak, on nije znao dan i čas svog dolaska. Onda očigledno nije tako jednostavno odrediti tačan datum njegovog povratka! ’Vremena i razdoblja‘ su u Očevoj nadležnosti — samo on zna vremenski raspored.

Pored toga, Isus nije svojim sledbenicima zapovedio da ga čekaju na nekoj konkretnoj geografskoj lokaciji. On im nije rekao da se zajedno okupe i čekaju, već da se raseju do „najudaljenijeg dela zemlje“ i da stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija. On nikada nije ukinuo tu zapovest (Dela apostolska 1:8; Matej 28:19, 20).

Hoće li njihove nade u milenijum pasti u vodu?

Bez obzira na sve ovo, neki verski fundamentalisti imaju velika očekivanja u pogledu 2000. godine. Oni veruju da će se tokom narednih nekoliko meseci doslovno ispuniti delovi knjige Otkrivenja. U stvari, oni vide sebe kako lično učestvuju u tom ispunjenju. Na primer ukazuju na proročanstvo zabeleženo u Otkrivenju 11:3, 7, 8 u kom se govori o dva svedoka koji prorokuju u ’velikom gradu koji se u duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio pribijen na stub‘. Kada završe svoje svedočenje, dvojicu svedoka ubija razjarena divlja zver koja izlazi iz bezdana.

Prema jednom izveštaju iz časopisa The New York Times, od 27. decembra 1998, vođa jedne religiozne grupe je „svojim sledbenicima rekao da je on jedan od ta dva svedoka koji su predodređeni da objave uništenje zemlje i Gospodov dolazak — i da će ga onda Satana ubiti na jerusalimskim ulicama“. Izraelske vlasti su sasvim razumljivo zabrinute. Oni se pribojavaju da bi neki ekstremisti mogli sami pokušati da „ispune“ to proročanstvo — čak i ako to znači izazivanje oružanog okršaja! Međutim, Bogu nije potrebna čovekova „pomoć“ da bi ostvario svoju nameru. Sva biblijska proročanstva će se ispuniti u vreme koje je Bog odredio i na njegov način.

Knjiga Otkrivenja je zapisana u „znakovima“. Prema Otkrivenju 1:1, Isus je želeo da „svojim robovima“ (ne svetu u globalu) otkrije šta će se uskoro dogoditi. Da bi razumeli knjigu Otkrivenja, Hristovim robovima, odnosno sledbenicima, potreban je Božji sveti duh, koji on daje onima koji su mu po volji. Ako knjigu Otkrivenja treba doslovno shvatiti, onda bi je čak i ljudi bez vere mogli čitati i razumeti. Tada ne bi bilo potrebe da se hrišćani mole za sveti duh kako bi je razumeli (Matej 13:10-15).

Videli smo da prema biblijskim dokazima treći milenijum nakon Isusovog rođenja započinje u jesen 1999, a da ni taj datum, niti 1. januar 2000, odnosno 1. januar 2001, nemaju neko posebno značenje. Međutim, postoji jedan milenijum koji duboko zanima hrišćane. Ako to nije treći milenijum, koji je onda? Poslednji članak u ovoj seriji će pružiti odgovor.

[Fusnote]

a Vidi okvir pod naslovom „2000. ili 2001?“ na 5. strani.

b Prema hronologiji ovih izučavalaca, treći milenijum je osvanuo 1995. ili 1996.

c Za dodatne detalje, molimo vidi Insight on the Scriptures, 1. tom, strane 1094-5, publikaciju koju su objavili Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica.

[Okvir na 5. strani]

2000. ili 2001?

Da bi razumeo zašto neki tvrde da će treći milenijum nakon Isusovog rođenja osvanuti 1. januara 2001, osmotri sledeće poređenje. Pretpostavi da čitaš neku knjigu od 200 stranica. Kada dođeš na početak 200. stranice, završio si čitanje 199 stranica, i ostala ti je još jedna. Ti nećeš pročitati knjigu sve dok ne dođeš do kraja 200. stranice. Slično tome, 1999 godina tekućeg milenijuma, po opštem mišljenju ističu 31. decembra 1999, i ostaje još jedna godina do kraja milenijuma. Po tom proračunu, treći milenijum započinje 1. januara 2001. Međutim, to ne znači da će tog datuma proći tačno 2000 godina od Isusovog rođenja, kao što pokazuje i ovaj članak.

[Okvir na 6. strani]

Kako se razvijao sistem računanja vremena pre Hr./A.D.

Papa Jovan I je početkom šestog veka n. e. ovlastio jednog kaluđera po imenu Dionisije Eksigus da napravi sistem računanja koji bi crkvama omogućio da utvrde zvanični datum Uskrsa.

Dionisije je prilegao na posao. Računao je unazad i došao do Isusove smrti; zatim do godine koju je smatrao godinom Isusovog rođenja; zatim je na to polazište dodavao godinu po godinu. Dionisije je taj period od Isusovog rođenja označio sa A.D. (Ano Domini — „u godini našeg Gospoda“). Premda je samo nameravao da odredi pouzdan način računanja kada svake godine pada Uskrs, Dionisije je nenamerno uveo jedan koncept brojanja godina od Hristovog rođenja naovamo.

Iako se većina izučavalaca slaže da se Isus nije rodio one godine koju je Dionisije koristio kao osnovu za svoja računanja, ipak nam njegov hronološki sistem omogućava da smestimo događaje u struji vremena kao i da vidimo njihov međusobni odnos.