Šta da uradiš kad si obeshrabren?

KAKO se čovek može boriti sa obeshrabrenjem? Ovo pitanje je postavljeno nekolicini putujućih nadglednika koji redovno posećuju skupštine Jehovinih svedoka. Njihovi odgovori nam mogu pomoći da analiziramo uzroke obeshrabrenja kao i lek protiv takvog stanja u koje može zapasti svaki hrišćanin.

Da bi se izašlo na kraj s obeshrabrenjem potrebno je više od analiziranja, jer simptomi mogu obuhvatati pomanjkanje interesa za molitvu ili lični studij, nemarnost u posećivanju sastanaka, nedostatak oduševljenja, pa čak i izvesnu ravnodušnost prema suhrišćanima. Međutim, jedan od najboljih pokazatelja jeste sve manja revnost u propovedanju. Ispitajmo te simptome i razmotrimo nešto što nam može pomoći.

Obeshrabrenje u našem delu propovedanja

Isus Hrist je bio svestan teškoća povezanih s opunomoćenjem da se stvaraju učenici (Matej 28:19, 20). On je poslao svoje sledbenike kao „ovce među vukove“ znajući da će njihovo propovedanje dovesti do progonstva (Matej 10:16-23). Pa ipak, to nije bio razlog da budu obeshrabreni. Štaviše, Božje sluge koje se u molitvi oslanjaju na Jehovu obično budu ojačane kroz progonstvo (Dela apostolska 4:29-31; 5:41, 42).

Čak i kad nisu podnosili žestoko progonstvo, Hristovi učenici nisu uvek bili rado primljeni (Matej 10:11-15). Isto tako ni danas Jehovinim svedocima izvršavanje dela propovedanja nije uvek tako lako. a Mnogi ljudi smatraju da je verovanje u Boga lična stvar o kojoj ne žele da razgovaraju. Drugi ne žele da imaju bilo kakve veze s religioznom organizacijom prema kojoj imaju izvesne predrasude. Nesumnjivo, ravnodušnost, nepostizanje rezultata ili neki drugi problemi mogu biti ogromni uzroci obeshrabrenja. Kako savladati ove teškoće?

Postizati bolje rezultate

Radost koju imamo u službi donekle je povezana s rezultatima koje postižemo. Kako onda možemo imati još produktivniju službu? Pa, mi smo „ribari ljudi“ (Marko 1:16-18). Ribari u drevnom Izraelu su odlazili u ribarenje noću kada su mogli da ulove najviše ribe. Isto tako i mi treba da analiziramo naše područje kako bismo „ribarili“ onda kada je većina ljudi kod kuće i kada su prijemljiviji za našu poruku. To bi moglo biti u večernjim satima, tokom vikenda ili u neko drugo vreme. Prema rečima jednog putujućeg nadglednika, ovo je praktično na područjima gde ljudi rade preko celog dana. On je zapazio da svedočenje u večernjim satima često donosi izvrsne rezultate. Takođe nam svedočenje putem telefona ili neformalna služba omogućuju da dođemo do više ljudi.

 Istrajnost u službi donosi dobre rezultate. U istočnoj Evropi i u nekim afričkim zemljama delo propovedanja o Kraljevstvu lepo napreduje, a rezultat toga je izvrstan porast. Slično tome, u oblastima koje su dugo smatrane neplodnima ili čak na područjima koja su veoma često obrađivana osnovane su mnoge skupštine. Međutim, šta ako na tvom području nema takvih rezultata?

Sačuvaj ispravan stav

Kada jasno u mislima imamo cilj koji je Isus postavio to će nam pomoći da uprkos ravnodušnosti ne postanemo obeshrabreni u službi. Hrist je želeo da njegovi učenici traže dostojne pojedince, a ne da vrše masovna preobraćenja. U nekoliko prilika je istakao da ogromna većina ljudi neće prihvatiti dobru vest, baš kao što ni većina Izraelaca nije slušala proroke starog doba (Jezekilj 9:4; Matej 10:11-15; Marko 4:14-20).

Osobe koje su ’svesne svojih duhovnih potreba‘ sa zahvalnošću prihvataju ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 5:3; 24:14). One žele da služe Bogu na način koji je on odredio. Dakle, uspeh u našem delu više zavisi od stanja srca ljudi, nego od naše sposobnosti da prezentujemo poruku. Svakako, treba da damo sve od sebe kako bismo dobru vest učinili što privlačnijom. Pa ipak, rezultati zavise od Boga, jer je Isus rekao: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče“ (Jovan 6:44).

Našim delom jevanđeliziranja mi obznanjujemo Jehovino ime. Bez obzira da li ljudi slušaju ili ne slušaju, naše propovedanje doprinosi posvećenju Jehovinog svetog imena. Osim toga, našim jevanđeliziranjem dokazujemo da smo Hristovi učenici, i imamo prednost da učestvujemo u najvažnijem zadatku koji se izvršava u naše vreme (Matej 6:9; Jovan 15:8).

Obeshrabrenje i međuljudski odnosi

Neki međuljudski odnosi, bilo u porodici ili u skupštini, mogu biti uzrok obeshrabrenja. Na primer, to može biti osećaj da nas drugi ne razumeju. Takođe nas nesavršenost suvernika može obeshrabrivati. I u ovom pogledu nam Pismo može puno pomoći.

’Cela zajednica braće‘ širom sveta čini jednu veliku duhovnu porodicu (1. Petrova 2:17). Ali osećaj pripadnosti ujedinjenom narodu može izbledeti kad se usled sukoba ličnosti pojave nesuglasice. Očigledno ni hrišćani u prvom veku nisu bili imuni na takve probleme, pošto ih je apostol Pavle uvek iznova morao podsećati da žive u jedinstvu. Na primer, podsticao je dve hrišćanke — Evodiju i Sintihiju — da reše svoje nesuglasice (1. Korinćanima 1:10; Efešanima 4:1-3; Filipljanima 4:2, 3).

Ukoliko postoji takav problem, kako možemo oživeti iskrenu ljubav prema našoj braći i sestrama? Tako što ćemo podsećati sebe na to da je Hrist umro i za njih, i da i oni, poput nas, iskazuju veru u njegovu otkupnu žrtvu. Takođe zadržimo na umu i to da su mnoga naša braća spremna da, oponašajući Isusa Hrista, rizikuju život za nas.

Pre nekoliko godina, u Parizu, u Francuskoj, jedan mladi Svedok nije oklevao da zgrabi kofer u kom se nalazila bomba koja je bila postavljena ispred Dvorane Kraljevstva. Sjurio se niz stepenice i bacio kofer u fontanu gde je eksplodirao. Kada su ga pitali šta ga je podstaklo da na takav način rizikuje život, odgovorio je: „Shvatio sam da nam je svima život u opasnosti. Zato sam mislio da je bolje da ja sam poginem nego da svi izginemo.“ b Kakav je samo blagoslov  imati takve prijatelje koji su spremni da tako tesno slede Hristov primer!

Pored toga, možemo razmišljati o duhu saradnje koji je postojao među Jehovinim svedocima koji su za vreme Drugog svetskog rata bili u koncentracionim logorima. c U skorije vreme, naša braća i sestre u Malaviju su verno sačuvali svoj stav kao pravi hrišćani. Zar nas razmišljanje o tome da bi pod teškim okolnostima i braća iz naše skupštine postupila na isti način ne pokreće da pređemo preko svakodnevnih napetosti i nesuglasica, ili bar da ih svedemo na najmanju meru? Ukoliko razvijamo Hristov um, naši svakodnevni odnosi sa suobožavaocima biće izvor okrepe, a ne obeshrabrenja.

Obeshrabrujuća lična osećanja

„Odložena nada srce mori, ispunjena želja drvo je života“ (Poslovice 13:12). U očima nekih Jehovinih slugu kraj ovog sistema stvari i ne dolazi baš tako brzo. Hrišćani smatraju da je doba u kome živimo ’kritično i da se s njim teško izlazi na kraj‘, kao što to misle i mnogi koji ne veruju (2. Timoteju 3:1-5).

Međutim, za razliku od ljudi koji ne veruju, hrišćani treba da se raduju jer vide da je to tegobno stanje „znak“ Hristove prisutnosti, što ukazuje da će Božje Kraljevstvo uskoro okončati ovaj zli sistem stvari (Matej 24:3-14). Čak i kada se prilike pogoršaju — što će sigurno biti tokom „velike nevolje“ — ti događaji su povod da se radujemo jer nagoveštavaju Božji predstojeći novi svet (Matej 24:21; 2. Petrova 3:13).

Ukoliko jedan hrišćanin odlaže u mislima činjenicu da će se Kraljevstvo umešati u sadašnja zbivanja, to bi ga moglo navesti da posvećuje sve više i više vremena materijalnim težnjama. Ako bi dopustio takvim stvarima kao što su svetovni posao ili zabava da mu oduzimaju sve vreme i svu energiju, tada bi mu bilo teško da na primeran način ispunjava svoje biblijske odgovornosti (Matej 6:24, 33, 34). Takav pogled na stvari dovodi do frustracije, a time i do obeshrabrenja. Jedan putujući nadglednik je prokomentarisao: „Nerealno je da pokušavamo stvoriti lošu imitaciju novog sistema u ovom sistemu stvari.“

Dva najbolja leka

Kada je dijagnoza jednom uspostavljena, kako osoba može naći dobar lek? Lični studij je jedna od najboljih metoda koje su na raspolaganju. Zašto? „On nas podseća zašto moramo da radimo ono što radimo“, zapaža jedan pokrajinski nadglednik. Drugi još objašnjava: „Ako propovedamo čisto iz obaveze to s vremenom postaje breme.“ Ali dobar lični studij nam pomaže da ponovo jasno vidimo našu ulogu dok se približavamo kraju. Isto tako, Pismo nas uvek iznova podseća na potrebu da se dobro duhovno hranimo kako bismo imali istinsku radost u vršenju Božje volje (Psalam 1:1-3; 19:7-10; 119:1, 2).

Starešine mogu pomoći drugima da se bore sa obeshrabrenjem tako što vrše  ohrabrujuće pastirske posete. Tokom tih ličnih poseta starešine mogu pokazati da je svako od nas veoma vredan i da zauzima značajno mesto među Jehovinim narodom (1. Korinćanima 12:20-26). Ukazujući na suhrišćane, jedan starešina je rekao: „Da bih naglasio njihovu vrednost, podsećam ih na ono što su ranije postigli. Ukazujem im na to da su dragoceni u Jehovinim očima i da je krv njegovog Sina prolivena u njihovu korist. Ovakvo rezonovanje je uvek dobrodošlo. Ponekad to poduprem čvrstim biblijskim dokazima, tako da oni koji su obeshrabreni budu u stanju da postave nove ciljeve, na primer, da se kao porodica mole, proučavaju i čitaju Bibliju“ (Jevrejima 6:10).

Tokom pastirskih poseta starešine treba da paze da ne stvore utisak kako je nemoguće ugoditi Bogu. Naprotiv, oni mogu pomoći da obeshrabreni suobožavaoci uvide da je teret Isusovih sledbenika lak. Prema tome, naša hrišćanska služba je izvor radosti (Matej 11:28-30).

Nadvladati obeshrabrenje

Šta god da je uzrok, obeshrabrenje je zlo protiv koga se moramo boriti. Pa ipak, upamti da u toj borbi nismo sami. Ukoliko smo obeshrabreni prihvatimo pomoć suhrišćana, a posebno starešina. Čineći to možemo ublažiti osećanja obeshrabrenja.

A pre svega treba da se obratimo Bogu za pomoć da savladamo obeshrabrenje. Ako se kroz molitvu oslanjamo na Jehovu, on će nam pomoći da u potpunosti nadvladamo obeshrabrenje (Psalam 55:22; Filipljanima 4:6, 7). U svakom slučaju, kao njegov narod mi delimo osećanja psalmiste koji je pevao: „Blažen narod koji poklič radosti zna; u svetlosti lica tvog on hodi, Jehova. Imenom se tvojim uvek raduje i pravdom tvojom uzvisuje. Jer si ti slava i sila njegova, i milost tvoja uzvisuje silu našu“ (Psalam 89:16-18).

[Fusnote]

[Slika na 31. strani]

Starešine pune ljubavi mogu izgrađujućim pastirskim posetama pomoći hrišćanima da savladaju obeshrabrenje