Biblija odgovara na vitalna pitanja našeg doba

DA LI je Biblija danas značajna? Da bi odgovor bio potvrdan, ova drevna knjiga bi svojim čitaocima svakako morala da ponudi vođstvo u stvarima od tekućeg interesa i značaja. Da li Biblija pruža koristan savet o temama koje su zaista bitne današnjem svetu?

Osmotrimo dva tekuća pitanja. Dok to činimo ispitaćemo šta Biblija kaže o tim stvarima.

Zašto Bog dopušta patnju?

S obzirom na stanje u današnjem svetu, jedno od najčešće postavljanih pitanja glasi: zašto Bog dopušta da nedužni pate? Ovo pitanje je opravdano jer je sve više ljudi pogođeno nasilnim kriminalom, korupcijom, genocidom, ličnim tragedijama i tako dalje.

Primera radi, kada je juna 1998. jedan ekspresni voz udario u jedan most na severu Nemačke, nastradalo je preko sto putnika. Čak su i iskusni lekari i vatrogasci, koji su se pobrinuli za povređene i poginule, bili potreseni ovim jezivim prizorom. Jedan biskup evangelističke crkve je postavio pitanje: „Blagi Bože, zašto se ovo moralo desiti?“ Taj biskup nije imao odgovor.

Iskustvo pokazuje da kada nedužni ljudi trpe zlo, a ne dobijaju nikakvo objašnjenje zbog čega ga trpe, onda katkad postaju ogorčeni. U tom slučaju može da pomogne Biblija, budući da objašnjava zašto su nedužni ljudi izloženi zlu i patnji.

Nakon što je stvorio zemlju i sve na njoj, Jehova Bog nije nameravao da čovečanstvo  bude mučeno zlom i patnjom. Kako u to možemo biti sigurni? Možemo jer je Bog nakon završetka stvaranja, ’pogledao sve što je stvorio, i gle, sve [„veoma“, NW] dobro beše‘ (Postanje 1:31). Zapitaj se: ’Ako bih posmatrao nešto što je zlo, zar bih rekao da je to „veoma dobro“?‘ Naravno da ne bi! Na isti način, kada je Bog rekao da je sve „veoma dobro“, nije bilo ni traga od zla na zemlji. Kada je onda i kako zlo započelo?

Ubrzo nakon stvaranja naših praroditelja Adama i Eve, jedno moćno duhovno stvorenje je prišlo Evi i dovelo u pitanje istinitost i pravednost Jehovinog suvereniteta (Postanje 3:1-5). To stvorenje, Satana Đavo, kasnije je tvrdilo da ljudi pod nevoljom neće ostati lojalni Bogu (Jov 2:1-5). Kako je Jehova reagovao na tu situaciju? Dopustio je da prođe vreme tako da bude očigledno da ljudi ne mogu nezavisno od njega uspešno da upravljaju svojim koracima (Jeremija 10:23). Kada stvorenja postupaju suprotno Božjim zakonima i načelima, posledica je greh koji donosi pogubno stanje (Propovednik 8:9; 1. Jovanova 3:4). Međutim, uprkos ovim nepovoljnim okolnostima, Jehova je znao da će neki ljudi zadržati svoju besprekornost prema njemu.

Prošlo je oko 6 000 godina od te žalosne pobune u Edenu. Da li je to predugo? Jehova je vekovima ranije mogao uništiti Satanu i njegove pristalice. Ali, zar nije bolje sačekati da se odagna svaka moguća sumnja u pogledu pravednosti Jehovinog suvereniteta i besprekornosti ljudi prema njemu? Zar nije tačno da su sadašnjim pravosudnim sistemima potrebne godine da bi u nekom sudskom slučaju dokazali ko je u pravu, a ko ne?

S obzirom na važnost spornih pitanja koja su iskrsla pred Jehovom i ljudima — pitanje univerzalne suverenosti i besprekornosti ljudi — kako je samo mudro što je Bog dopustio da protekne vreme! Sada jasno vidimo šta se događa kada se ljudi ne obaziru na Božje zakone i preuzimaju vođstvo nad svojim postupcima. Rezultat je rašireno zlo. Upravo zbog toga danas pati toliko nedužnih ljudi.

Božja Reč na svu sreću ukazuje da zloća neće večno trajati. U stvari, Jehova će uskoro otkloniti zlo i one koji ga prouzrokuju. „Bezdušnici će se“, kažu Poslovice 2:22, „istrebiti iz zemlje, nevernici će se iščupati iz nje.“ S druge strane, oni koji su verni Bogu mogu očekivati vreme koje je sada na pragu, vreme u kom „smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“ (Otkrivenje 21:4).

Tako Biblija na jasan način objašnjava zašto nedužni pate. Ona nam takođe zasigurava da će zlo i patnja uskoro nestati. Međutim, dok sada prolazimo kroz životne poteškoće, potreban nam je odgovor na još jedno vitalno pitanje.

Šta je svrha života?

Danas, možda više nego u bilo koje drugo doba u istoriji čovečanstva, ljudi nastoje da pronađu razlog zbog čega uopšte žive. Mnogi se pitaju: ’Zašto živim? Kako da pronađem smisao u svom životu?‘ Različite okolnosti navode ih da postavljaju ova pitanja.

Čoveka može da skrha neka lična tragedija u životu. Na primer, početkom 1998, kidnapovana je i ubijena jedna dvanaestogodišnja devojčica koja je živela u Bavarskoj, u Nemačkoj. Godinu dana kasnije, njena majka je priznala da svaki dan traži smisao u životu — ali uzaludno. Neki mladi su nagnani da se pitaju za smisao života. Oni traže sigurnost, osećaj ispunjenosti i pripadnosti, samo da bi na kraju bili očajni zbog rasprostranjenog licemerstva i iskvarenosti. Drugi ljudi život grade oko karijere, ali ustanove da moć, prestiž i materijalni posedi ne  zadovoljavaju snažnu unutrašnju želju da se pronađe razlog postojanja.

Bez obzira šta osobu pokreće da se pita za svrhu života, to pitanje zavređuje ozbiljan i zadovoljavajući odgovor. I ovde Biblija može biti od velike pomoći. Ona identifikuje Jehovu kao Boga namere, onog koji ima valjane razloge za sve što čini. Pitamo te: da li bi ti bez razloga podigao kuću? Verovatno ne bi, pošto izgradnja kuće iziskuje ogromna novčana ulaganja i može trajati mesecima, odnosno godinama. Ti gradiš kuću da biste ti ili neko drugi mogli živeti u njoj. Ista logika se može primeniti i na Jehovu. On se nije trudio oko stvaranja zemlje i svih živih bića na njoj a da nije imao neki razlog, svrhu. (Uporedi s Jevrejima 3:4.) Koja je njegova namera za zemlju?

Isaijino proročanstvo označava Jehovu kao ’jedinog Boga, koji je sazdao zemlju‘. Zaista, on ju je ’utvrdio, načinio da ne bude pusta, da se u njoj nastava‘ (Isaija 45:18). Da, još od stvaranja zemlje, Jehova ima nameru da ona bude nastanjena. Psalam 115:16 kaže: „Nebo je nebo Jehovino, a zemlju je sinovima čovečjim dao.“ Tako Biblija pokazuje da je Jehova stvorio zemlju da bude nastanjena poslušnim ljudima koji će se brinuti o njoj (Postanje 1:27, 28).

Da li je pobuna Adama i Eve navela Jehovu da promeni svoju nameru? Ne. Otkud možemo biti tako sigurni? Osmotri ovu tačku: Biblija je zapisana hiljade godina nakon pobune u Edenu. Ako je Bog odustao od svoje prvobitne namere, zašto to nije pomenuto u Bibliji? Jasan zaključak je da njegova namera za zemlju i čovečanstvo ostaje ista.

Štaviše, Jehovina namera nikada ne ostane neispunjena. Bog preko Isaije pruža sledeće zasiguranje: „Ko što kiša i sneg padaju s neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi, i semenje se sejaču deli,  i hleba onome koji se njime hrani, tako je i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:10, 11).

Šta Bog očekuje od nas

Sasvim je jasno da se onda možemo pouzdati da će Bog ispuniti svoju nameru da zemlja zauvek bude nastanjena poslušnim ljudima. Ako želimo da budemo među onima koji će imati prednost da zauvek žive na zemlji, moramo činiti ono što je mudri kralj Solomon rekao: „Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15; Jovan 17:3).

Živeti u skladu s Jehovinom namerom za čovečanstvo znači upoznati istinitog Boga i povinovati se njegovim zahtevima koji su izloženi u Svetom pismu. Ako to sada činimo, možemo gajiti nadu u večni život na rajskoj zemlji gde nikada nećemo prestati da učimo nove stvari o Bogu i njegovom divnom stvarstvu (Luka 23:43). To je zaista uzbudljiva mogućnost!

Mnogi koji traže smisao u životu okreću se Bibliji i upravo sada pronalaze veliku sreću. Primera radi, mladić po imenu Alfred nije video nikakav smisao u životu. Bilo mu je muka od uplitanja religije u ratove i uznemiravalo ga je licemerstvo i iskvarenost u politici. U nadi da će se prosvetliti u pogledu svrhe života, otišao je u Severnu Ameriku da bi živeo s Indijancima. Ali, na kraju se samo razočaran vratio u Evropu. Sav očajan okrenuo se drogi i divljoj muzici. Međutim, kasnije mu je redovno i detaljno proučavanje Biblije pomoglo da uvidi pravu svrhu života i pronađe zadovoljstvo.

Pouzdana svetlost na našoj stazi

Šta onda možemo zaključiti o Bibliji? Da li je ona danas značajna? Zaista jeste, zato što pruža vođstvo u tekućim pitanjima. Biblija objašnjava da zlo nije Božje delo i pomaže nam da pronađemo zadovoljavajući smisao u životu. Nadalje, Biblija ima mnogo toga da kaže i o drugim stvarima koje su danas od velikog interesa. U Božjoj Reči se razmatraju i teme kao što su brak, vaspitanje dece, međuljudski odnosi i nada za umrle.

Ukoliko to još nisi učinio, molimo te pažljivo ispitaj šta Biblija sadrži. Kada otkriješ pravu vrednost njenih smernica za život, sigurno ćeš se osećati kao psalmista koji je od Jehove Boga tražio vođstvo i koji je pevao: „Reč je tvoja žižak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj“ (Psalam 119:105).

[Slika na 6. strani]

Da li znaš zašto Bog dopušta da nedužni pate?

[Slika na 7. strani]

I ti možeš uživati smisaon život