Ne dozvoli da tvoje vrline postanu tvoje mane

Sa šesnaest nepromočivih pregrada u trupu, luksuzni brod Titanik smatran je nepotopivim. Na svom prvom putovanju 1912. godine, nosio je samo polovinu od potrebnih čamaca za spasavanje. Brod je udario u jedan ledeni breg i potonuo, odnevši 1 500 ljudskih života.

BOGOBOJAZNI kralj drevnog Jerusalima, Ozija, bio je briljantan vojni zapovednik. Uz Jehovinu pomoć, on je potukao svoje neprijatelje, jednog za drugim. „[Ozijino] se ime raznese daleko, jer on bi divno podržan dok se ne osili.“ Ali, onda se ’ponese srce njegovo i sagreši Jehovi, Bogu svome‘. Zbog svoje oholosti Ozija je bio udaren gubom (2. Letopisa 26:15-21; Poslovice 16:18).

Ova dva izveštaja uče nas da vrline, kada ih mudrost, skromnost i poniznost ne drže u ravnoteži, mogu lako postati mane ili nedostaci. To nije baš tako bezazleno, jer na ovaj ili onaj način, svako od nas ima izvesne vrline ili darove, i želimo da oni budu od koristi i izvor radosti nama i drugima, a pogotovu našem Stvoritelju. Zaista, trebalo bi da potpuno iskoristimo svaki Božji dar koji imamo, ali da u isto vreme upravljamo njime tako da on i ostane dragocena prednost.

Na primer, osoba koja voli svoj posao može lako da pretvori svoj dar u manu time što postaje radoholičar. Neka oprezna osoba možda se ne može lako prevariti ili obmanuti, ali ona može biti oprezna do te mere da nikada nije odlučna. Efikasnost je takođe dobra osobina, ali ako se s tim ide u krajnost, tako da se ignoriše ljudski faktor, ishod može biti hladna, kruta sredina koja izaziva nezadovoljstvo. Zato razmisli na trenutak o svojim vrlinama. Da li se njima dobro služiš? Da li su one blagoslov za druge? Iznad svega, da li ih koristiš da bi odavao čast Jehovi, Izvoru ’svakog dobrog dara‘? (Jakov 1:17). Pogledajmo zato bliže nekoliko drugih primera kako vrline mogu prerasti u slabosti, čak i u nedostatke, ukoliko se ne kontrolišu.

Mudro koristi intelektualne sposobnosti

Umnost je sigurno dragocena prednost. Pa ipak, ona bi mogla da postane slabost ako dovede do prekomernog samopouzdanja  ili izazove da razvijemo nadmeno mišljenje o sebi, pogotovo ako nas drugi i suviše hvale ili nam laskaju. Ili, možemo steći jedan intelektualni pogled na Božju Reč i publikacije za njeno proučavanje.

Preterano samopouzdanje može izbiti na površinu na različite načine. Na primer, kada neko vrsnog uma dobije govor u hrišćanskoj skupštini, možda govor za javnost ili govor u Teokratskoj školi službe, on pripremu može da ostavi za zadnji minut, čak možda i ne pomolivši se za Jehovin blagoslov. On se pre uzda u svoju zalihu znanja i sposobnost improvizovanja. Prirodna sposobnost može da zamaskira njegovu nemarnost na neko vreme, ali bez Jehovinog punog blagoslova, njegov duhovni napredak će biti usporen, možda čak i zaustavljen. Kakvo rasipanje jednog lepog dara! (Poslovice 3:5, 6; Jakov 3:1).

Neko ko je oštrouman takođe može početi da na Bibliju i pomoćna sredstva za njeno proučavanje gleda sa intelektualnog aspekta. Međutim, takvo znanje samo „nadima“, to jest naduvava nečiji ego poput balona; ono ne „izgrađuje“ hrišćanske odnose pune ljubavi (1. Korinćanima 8:1; Galatima 5:26). S druge strane, duhovni čovek se, bez obzira na svoje mentalne sposobnosti, uvek moli za Božji duh i oslanja se na njega. Njegova vrlina još više postaje prednost dok raste u ljubavi, poniznosti, spoznanju i mudrosti — i sve to u prikladnoj razmeri (Kološanima 1:9, 10).

Sposobnost će takođe postati slabost ako zbog nje razvijemo naduto mišljenje o sebi, što bi otkrilo nedostatak skromnosti. Nadarena osoba — kao i oni koji joj se prekomerno dive — mogu da zaborave da Jehova „ni na kakvog mudraca ne gleda“, koliko god da je nadaren (Jov 37:24). ’Mudrost se kod smernih nađe‘, kaže Božja Reč (Poslovice 11:2). Apostol Pavle, iako je bio vrlo inteligentan i dobro obrazovan, rekao je Korinćanima: „Tako ja, kad sam došao k vama, braćo, nisam došao s razmetljivošću u govoru ili u mudrosti... Došao sam k vama u slabosti i u strahu i s velikim drhtanjem; i moj govor i ono što sam propovedao nije bilo u ubedljivim rečima mudrosti, nego u dokazivanju duha i sile, da se vaša vera ne bi zasnivala na ljudskoj mudrosti, nego na Božjoj sili“ (1. Korinćanima 2:1-5).

Osoba koja je zaista mudra nije zavedena gledištem sveta o intelektu, niti njegovim merilom uspeha. I tako, umesto da svoje talente koristi da stekne odobravanje ljudi ili da nagomila svetsko  bogatstvo, ona svoje najbolje daje Onome koji joj je dao život i sposobnosti (1. Jovanova 2:15-17). Zato ona interese Kraljevstva zadržava na prvom mestu u svom životu, i tako postaje poput ’drveta sađenog kraj vode žive‘. Zahvaljujući Jehovinom blagoslovu, a ne prirodnim talentima, ’što god uradi sve joj od ruke ide‘ (Psalam 1:1-3; Matej 6:33).

Dozvoli da hrišćanstvo dopuni tvoje vrline

Hrišćanstvo već samo po sebi toliko obiluje vrlinama da svetske filozofije ne mogu da se uporede s njim. Na primer, hrišćanski način života stvara najbolje supružnike, najbolje komšije i najbolje radnike — ljude koji su iskreni, puni poštovanja, miroljubivi i marljivi (Kološanima 3:18-23). Uz to, hrišćansko obučavanje u govoru i poučavanju izgrađuje dobre veštine komuniciranja (1. Timoteju 4:13-15). Stoga, ne iznenađuje što poslodavci često žele da hrišćanima povere dodatne odgovornosti i da ih unaprede. Ali, ako se ne pazi i takve vrline mogu da se pogrešno upotrebe. Unapređenje ili primamljiva poslovna ponuda mogu da podrazumevaju potpunu predanost kompaniji čime izostajanje sa sastanka postaje redovna stvar ili se žrtvuje dragoceno vreme koje bi se provodilo s porodicom.

U Australiji je jedan hrišćanski starešina, u isto vreme porodični čovek i vrlo uspešan biznismen, mogao da „ima ceo svet na dlanu“, kako se to kaže. Ipak, odupro se iskušenju da napravi karijeru u ovom sistemu. „Želeo sam da više vremena provodim s porodicom i u hrišćanskoj službi“, rekao je. „Tako smo se moja žena i ja dogovorili da u razumnoj meri smanjim vreme koje provodim na svetovnom poslu. Zašto bih radio pet dana nedeljno ako ne moram?“ dodao je on. Načinivši dobro promišljene izmene u svom životu, ovaj starešina je ustanovio da se još uvek može brinuti za svoju porodicu radeći tri ili četiri dana nedeljno. S vremenom je bio pozvan da ima udela i u drugim prednostima službe, kao što je služenje u Odboru kongresne dvorane i u upravi oblasnog kongresa. Pošto su bile mudro usmerene, njegove vrline su njemu i njegovoj porodici donele radost i zadovoljstvo.

Uravnotežen stav prema prednostima

Hrišćanski muškarci su ohrabreni da teže za prednostima službe u skupštini. „Ako neko teži za službom nadglednika [ili sluge pomoćnika], vrstan posao želi“ (1. Timoteju 3:1). Kao što je to slučaj s već pomenutim vrlinama, tako i spremnost da se prihvate odgovornosti takođe treba biti uravnotežena s dobrim prosuđivanjem. Niko ne treba da preuzme toliko dodela da izgubi radost u Jehovinoj službi. Da, spreman duh je vredan pohvale, čak je i neophodan, jer Jehova ne voli duh šteđenja sebe; ali spremnost takođe mora da odražava skromnost i ’zdrave misli‘ (Titu 2:12; Otkrivenje 3:15, 16).

Isusova krotost, uvid i osećajnost učinile su da se čak i najneznatniji ljudi osećaju prijatno u njegovom prisustvu. Slično i danas, ljudima je ugodno s onima kojima su obzirnost i sposobnost uživljavanja vrline. U hrišćanskoj skupštini, takve srdačne, pristupačne starešine su stvarno dragoceni ’darovi [u obliku] ljudi‘. Oni su „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ (Efešanima 4:8; Isaija 32:2).

Ali, vreme koje provode pomažući drugima starešine moraju da uravnoteže sa svojim potrebama za ličnim studijem, meditacijom, molitvom i javnom službom. Naravno, trebalo bi da oženjene starešine takođe odvoje vreme za svoje  porodice, za koje treba da budu naročito pristupačni.

Sposobne žene — divan blagoslov

Kao i sposobne starešine, tako su i duhovno naklonjene žene nešto vredno u Jehovinoj organizaciji. Uopšte, žene su darovane interesom za druge ljude — osobinom koju Jehova smatra vrednom i na koju ohrabruje. Gledajte „s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih“, pisao je apostol Pavle (Filipljanima 2:4). Ipak, ovo ’lično zanimanje‘ ima svoje granice, jer nijedan hrišćanin ne bi želeo da bude „onaj ko se meša u tuđe stvari“; niti onaj koji ogovara (1. Petrova 4:15; 1. Timoteju 5:13).

Žene imaju i mnoge druge darove. Na primer, hrišćanska žena je možda intelektualno nadarenija od svog muža. Ipak, kao ’vrsna žena‘ koja se boji Jehove, ona će poštovati svog muža i koristiti svoje darove da ga dopuni, a ne da se takmiči s njim. I umesto da joj zavidi ili je vređa, mudar, ponizan muž će ceniti vrline svoje žene i radovaće im se. On će je ohrabrivati da do maksimuma koristi svoje talente u izgrađivanju domaćinstva i pomaganju deci da ’imaju strah od Jehove‘ kao što ga i ona sama ima (Poslovice 31:10, 28-30; Postanje 2:18). Takvi ponizni i skromni supružnici su srećni u svom braku koji zaista odaje čast Jehovi.

Podložiti snažnu ličnost

Snažna ličnost koja je celom dušom potaknuta na pravednost i vršenje Jehovine volje može biti dragocena prednost kada je smekšana skromnošću i poniznošću. Ipak, može biti i slabost ako prouzrokuje da neko dominira ili straši druge. Ovo se naročito odnosi na hrišćansku skupštinu. Hrišćani treba da se osećaju opušteno u međusobnom ophođenju, a to znači i u društvu hrišćanskih starešina (Matej 20:25-27).

Starešine bi pak trebalo da se osećaju prijatno kada su zajedno. Kada se sastaju, na njihove odluke treba da utiče sveti duh, a ne snaga ličnosti. Zaista, sveti duh može da utiče na bilo kojeg starešinu u starešinstvu uključujući i najmlađe ili najćutljivije. Tako oni koji imaju snažniju ličnost, čak i onda kad misle da su u pravu treba da kontrolišu svoju vrlinu učeći se veštini ispoljavanja poštovanja, ’pokazujući čast‘ sustarešinama (Rimljanima 12:10). Propovednik 7:16 ljubazno upozorava: „Ne budi preko mere pravedan, i ne pokaži se suviše mudar: Zašto sebe da upropastiš?“

Jehova, Izvor ’svakog dobrog dara‘,svoje vrline koje ulivaju strahopoštovanje ispoljava sa apsolutnom savršenošću (Jakov 1:17; Ponovljeni zakoni 32:4). A on je naš Učitelj! Onda učimo od njega i trudimo se da razvijemo naše prirodne darove, to jest vrline, i da njima upravljamo mudro, skromno i u ljubavi. Kakav ćemo tada blagoslov biti za druge!

[Slike na 27. strani]

Duhovni napredak zavisi od proučavanja uz molitvu i oslanjanja na Jehovu

[Slika na 29. strani]

Lični interes protkan skromnošću jeste blagoslov

[Izvor slike na 26. strani]

Ljubaznošću The Mariners’ Museum, Newport News, VA