Otkud strah od Apokalipse?

„DECENIJAMA hrišćanski fundamentalisti proriču da [neka] vrsta svetskog društvenog sloma leži odmah iza ugla“, zapaža Dejmijan Tompson, pisac o religiji u časopisu Time. „Sada, na njihovo zaprepašćenje, ne samo da se te zamisli ozbiljno shvataju, već se o njima priča i među onima koji su im se nekada smejali: među kompjuterskim programerima, poslovnim rukovodiocima i političarima.“ On tvrdi da strah od otkazivanja kompjutera u 2000. godini „pretvara mnoge krajnje svetovne osobe u neverovatne milenariste“ koji se plaše velikih nesreća kao što su „masovna panika, paraliza vlasti, halabuka oko hrane, avioni koji udaraju u nebodere“.

Sveopštu strepnju povećavaju i zabrinjavajuće aktivnosti raznih malih religioznih grupa, često nazvanih „apokaliptične“. Francuske dnevne novine Le Figaro su u januaru 1999, u članku pod naslovom „Jerusalim i sirene Apokalipse“, rekle: „[Izraelska] služba bezbednosti procenjuje da više od sto ’milenarista‘ čeka parusiju, to jest Apokalipsu, na Maslinskoj gori ili u njenoj blizini.“

Delo 1998 Britannica Book of the Year sadrži jedan poseban izveštaj o „Kultovima sudnjeg dana“. Između ostalog, ovo  delo pominje samoubilačke kultove, kao što su Nebeska kapija, Narodni templ, Red sunčevog hrama i Aum Šinrikjo (Vrhovna istina), koji je 1995. u podzemnoj železnici u Tokiju organizovao napad otrovnim gasom, od koga je 12 ljudi umrlo, a hiljade njih povređeno. Sumirajući ovaj izveštaj, Martin E. Marti, profesor religije na Univerzitetu u Čikagu, napisao je: „Okretanje kalendara na 2000. godinu, nadahnjuje — i gotovo sigurno će nadahnuti svakojaka proroštva i pokrete. Neki mogu biti i opasni. Biće to vreme koje ne treba dočekivati sa zadovoljstvom.“

Poreklo straha od Apokalipse

Apokalipsa, to jest Otkrivenje, jeste naziv poslednje knjige u Bibliji, napisane pred kraj prvog veka n. e. S obzirom na proročanski karakter i veoma simboličan jezik ove knjige, pridev „apokaliptični“ počeo je da se primenjuje i na jedan vid literature koja je nastala davno pre pisanja biblijske knjige Otkrivenja. Mitološka simbolika takve literature potiče još iz drevne Persije, pa čak i pre nje. Otuda, The Jewish Encyclopedia govori o „upadljivo vavilonskom karakteru većine mitoloških elemenata koji su uključeni u ovu [jevrejsku apokaliptičnu] literaturu“.

Jevrejska apokaliptična literatura cvetala je s početka drugog veka pre n. e. do kraja drugog veka n. e. Iznoseći zbog čega je nastala ova literatura, jedan bibličar je napisao: „Jevreji su celokupno vreme delili na dva doba. Postoji sadašnje doba, koje je u potpunosti loše... Zato su Jevreji čekali da se taj poredak stvari svrši. Postoji doba koje treba da dođe, koje bi u potpunosti bilo dobro doba, Božje zlatno doba, u kome bi bili mir, blagostanje i pravednost... Kako bi ovo sadašnje stanje postalo to doba koje treba da nastupi? Jevreji su verovali da se promena nikada ne može odigrati ljudskim delovanjem i zato su očekivali direktnu intervenciju od Boga... Dan Božjeg dolaska nazvan je Gospodov dan i on treba da bude užasno vreme grozote, razaranja i suđenja, što bi označilo rađanje novog doba. Sva apokaliptična literatura govori o ovim događajima.“

Da li je strah od Apokalipse opravdan?

Biblijska knjiga Otkrivenja govori o ’ratu velikog dana Boga Svemoćnog‘, odnosno o Armagedonu, u kom će zli biti  uništeni, a nakon čega sledi hiljadu godina (ponekad nazvanih Milenijum) tokom kojih će Satana biti bačen u bezdan, a Hrist suditi čovečanstvu (Otkrivenje 16:14, 16; 20:1-4). Ova proročanstva su neki u srednjem veku pogrešno shvatali zato što je katolički „sveti“ Avgustin (354-430 n. e.) tvrdio da je Milenijum počeo Hristovim rođenjem, nakon čega usleđuje Poslednji sud. Avgustin očigledno nije baš mnogo razmišljao o vremenskom okviru ali, kako se primicala 1000. godina, rasla je i zebnja. Istoričari se ne slažu oko stepena tog srednjovekovnog straha od Apokalipse. Bez obzira koliko je bio rasprostranjen, pokazalo se da nikako nije bio opravdan.

I danas na sličan način vlada religiozni i svetovni strah da će 2000. ili 2001. doneti strašnu Apokalipsu. Ali, da li je taj strah opravdan? I da li je poruka iz biblijske knjige Otkrivenja, to jest, Apokalipse, nešto čega treba da se plašimo ili, nasuprot tome, nešto čemu treba da se nadamo? Molimo nastavi s čitanjem.

[Slika na 4. strani]

Pokazalo se da je srednjovekovni strah od Apokalipse bio neopravdan

[Izvor]

© Cliché Bibliothèque Nationale de France, Paris

[Izvor slike na 3. strani]

Maya/Sipa Press