Budimo od onih koji imaju veru

„Mi [smo]... od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (JEVREJIMA 10:39).

1. Zašto se može reći da je vera svakog Jehovinog lojalnog sluge dragocena?

 KADA sledeći put budeš u Dvorani Kraljevstva punoj obožavalaca Jehove, zastani i pogledaj ljude oko sebe. Razmisli o mnogim načinima na koje oni pokazuju veru. Možda vidiš starije koji već decenijama služe Bogu, mlade koji se svakog dana odupiru pritisku vršnjaka i roditelje koji se dosta trude da odgajaju bogobojaznu decu. Tu su skupštinske starešine i sluge pomoćnici, koji nose mnoge odgovornosti. Da, možeš videti duhovnu braću i sestre svih uzrasta koji savladavaju svakakve teškoće da bi služili Jehovi. Kako je samo dragocena vera svakog od njih! (1. Petrova 1:7).

2. Zašto su Pavlovi saveti iz 10. i 11. poglavlja Jevrejima korisni za nas danas?

² Od nesavršenih ljudi, apostol Pavle verovatno najbolje razume važnost vere. U stvari, on je zapazio da istinska vera vodi do toga da „dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Ipak, Pavle je znao da je u ovom bezvernom svetu vera izložena napadima i da može biti potkopana. On je bio duboko zabrinut za jevrejske hrišćane u Jerusalimu i Judeji, koji su se borili da sačuvaju svoju veru. Dok osmatramo delove 10. i 11. poglavlja Jevrejima, zapazimo koje je metode Pavle upotrebio da bi izgradio njihovu veru. Dok to činimo, videćemo kako i mi možemo izgraditi jaču veru u nama samima i u onima oko nas.

 Pokazujmo međusobno poverenje

3. Kako Pavlove reči iz Jevrejima 10:39 pokazuju da je on imao poverenja u svoju braću i sestre u veri?

³ Prva stvar koju možemo zapaziti jeste Pavlov pozitivan stav prema njegovim čitaocima. On je napisao: „A mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje, nego od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Pavle je o svojim vernim suhrišćanima mislio sve najbolje, a ne najgore. Zapazi takođe da je on upotrebio izraz „mi“. Pavle je bio pravedan čovek. Ipak, on nije omalovažavao svoje slušaoce, kao da je on na nekoj uzvišici pravednosti daleko iznad njih. (Uporedi s Propovednikom 7:16.) Ne, on je i sebe uvrstio s njima. Izrazio je srdačno uverenje da će se on i njegovi verni hrišćanski čitaoci suočiti sa zastrašujućim preprekama koje se naziru pred njima, da će biti hrabri da se ne povuku, za uništenje, i da će pokazati da su od onih koji imaju veru.

4. Iz kojih je razloga Pavle imao poverenja u suvernike?

⁴ Kako je Pavle mogao da ima takvo poverenje? Da li je on bio slep za mane jevrejskih hrišćana? Sasvim suprotno, on im je pružio specifične savete kako bi im pomogao da nadvladaju svoje duhovne propuste (Jevrejima 3:12; 5:12-14; 6:4-6; 10:26, 27; 12:5). Pa ipak, Pavle je imao najmanje dva dobra razloga da svojoj braći ukaže poverenje: (1) kao onaj koji je oponašao Jehovu, Pavle je nastojao da Božji narod vidi onako kako ga Jehova vidi. On ih nije gledao samo kroz njihove mane već kroz njihove dobre osobine i njihov potencijal da u budućnosti izaberu da čine dobro (Psalam 130:3; Efešanima 5:1). (2) Pavle je imao bezuslovnu veru u moć svetog duha. Znao je da nikakve prepreke, nikakve ljudske slabosti, ne mogu sprečiti Jehovu da bilo kom hrišćaninu koji se trudi da mu verno služi ulije ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ (2. Korinćanima 4:7; Filipljanima 4:13). Zato Pavlovo poverenje u njegovu braću i sestre nije bilo pogrešno usmereno, nerealno, niti slepo optimistično. Ono je bilo čvrsto utemeljeno i zasnovano na Pismu.

5. Kako možemo oponašati Pavlovo poverenje, i šta će verovatno biti rezultat toga?

⁵ Poverenje koje je Pavle pokazao nesumnjivo je bilo zarazno. Skupštinama u Jerusalimu i Judeji sigurno je jako puno značilo što im Pavle govori na tako ohrabrujuć način. Takve reči su jevrejskim hrišćanima pomogle da, uprkos ruganju koje oduzima snagu i oholoj ravnodušnosti njihovih jevrejskih protivnika, u srcu ostanu odlučni da budu od onih koji imaju veru. Možemo li i mi danas uraditi to isto jedni za druge? Tako je lako da kod drugih vidimo samo dugu listu mana i ličnih hirova (Matej 7:1-5). Pa ipak, jedni drugima možemo daleko više pomoći ako zapažamo i cenimo jedinstvenu veru koju svako od nas poseduje. Uz takvo ohrabrenje, verovatnije je da će vera rasti (Rimljanima 1:11, 12).

Podesna upotreba Božje Reči

6. Iz kog je izvora Pavle citirao kad je napisao reči u Jevrejima 10:38?

⁶ Pavle je veru kod suvernika takođe gradio svojim veštim korišćenjem Pisma. Na primer, on je napisao: „’A moj će pravednik živeti zbog vere‘, i ’ako se povuče, moja duša neće naći zadovoljstvo u njemu‘“ (Jevrejima 10:38). Pavle je ovde citirao iz proroka Avakuma. a Pavlovi  čitaoci, jevrejski hrišćani koji su dobro poznavali proročke knjige, verovatno su znali za ove reči. Ako uzmemo u obzir njegov cilj — da ojača veru hrišćana u Jerusalimu i njegovoj okolini otprilike 61. n. e. — primer Avakuma bio je prikladan izbor. Zašto?

7. Kada je Avakum napisao svoje proročanstvo, i kakvo je stanje bilo u Judi u to vreme?

⁷ Avakum je svoju knjigu napisao očigledno samo nešto više od dve decenije pre uništenja Jerusalima 607. pre n. e. Prorok je u viziji video Haldejce (to jest Vavilonce), „ljut i nagao narod“, kako kidišu na Judu i uništavaju Jerusalim, gutajući pri tom narode i nacije (Avakum 1:5-11). Ali takva nevolja je bila prorečena još u Isaijino vreme, više od jednog veka ranije. U Avakumovo vreme, Joakim je nasledio dobrog kralja Josiju, te je u Judi zloća opet uzela maha. Joakim je progonio i čak ubijao one koji su govorili u Jehovino ime (2. Letopisa 36:5; Jeremija 22:17; 26:20-24). Nije nikakvo čudo što je uznemireni prorok Avakum uzviknuo: „Dokle Jehova?“ (Avakum 1:2).

8. Zašto je Avakumov primer bio koristan za hrišćane u prvom veku i zašto je koristan danas?

⁸ Avakum nije znao koliko je blizu uništenje Jerusalima. Slično tome, hrišćani iz prvog veka nisu znali kada će se okončati jevrejski sistem stvari. Ni mi danas ne znamo ’dan i čas‘ kad će Jehova izvršiti presudu nad ovim zlim sistemom (Matej 24.36). Zapazimo zato Jehovin dvostruki odgovor Avakumu. Kao prvo, on je proroka uverio da će kraj doći u pravo vreme. „Neće odocniti“, rekao je Bog, iako s ljudskog stanovišta može izgledati da kasni (Avakum 2:3, DK). Kao drugo, Jehova je podsetio Avakuma: „Ali će od vere svoje pravednik živeti“ (Avakum 2:4). Kakve predivne, jednostavne istine! Nije najbitnije kada će doći kraj, već da li ćemo mi i dalje biti verni u životu.

9. Kako su Jehovine poslušne sluge živele od svoje vere (a) 607. pre n. e.? (b) nakon 66. n. e.? (v) Zašto je preko potrebno da jačamo našu veru?

⁹ Kad je Jerusalim opustošen 607. pre n. e., Jeremija, njegov pisar Varuh, Avdemeleh i lojalni Rihavovci, videli su da je istinito Jehovino obećanje Avakumu. Oni su ’živeli‘ jer su izbegli to strašno uništenje Jerusalima. Zašto? Jehova je nagradio njihovu veru (Jeremija 35:1-19; 39:15-18; 43:4-7; 45:1-5). Na sličan način, jevrejski hrišćani prvog veka svakako su povoljno reagovali na Pavlov savet, jer kad su rimske vojske napale Jerusalim 66. n. e. i zatim se neobjašnjivo povukle, ti hrišćani su verno poslušali Isusovo upozorenje da beže (Luka 21:20, 21). Oni su ostali na životu zbog svoje vere. Isto tako, i mi ćemo ostati na životu ako budemo verni kad dođe kraj. Kakav bitan razlog da sada jačamo svoju veru!

Oživljavanje primera vere

10. Kako je Pavle opisao Mojsijevu veru, i kako možemo oponašati Mojsija u tom pogledu?

¹⁰ Pavle je veru gradio i snažnom upotrebom primera. Dok čitaš 11. poglavlje Jevrejima, zapazi kako on oživljuje primere biblijskih ličnosti. Na primer, on kaže da je Mojsije „ostao postojan kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“ (Jevrejima 11:27). Drugim rečima, za Mojsija je  Jehova bio tako stvaran kao da je mogao da vidi nevidljivog Boga. Može li se to isto reći i za nas? Lako je govoriti o odnosu s Jehovom, ali za izgradnju i jačanje tog odnosa zahteva se rad. Moramo na tome da radimo! Da li nam je Jehova tako stvaran da ga uzimamo u obzir kada donosimo odluke, uključujući i na izgled manje odluke? Takva vera će nam pomoći da izdržimo čak i najgore protivljenje.

11, 12. (a) Pod kojim je okolnostima Enohova vera možda bila ispitana? (b) Koju je ohrabrujuću nagradu Enoh primio?

¹¹ Pogledajmo i Enohovu veru. Teško nam je i da zamislimo s kakvim se on protivljenjem suočavao. Enoh je morao da saopšti oštru poruku osude protiv zlih ljudi koji su tada živeli (Juda 14, 15). Progonstvo koje je pretilo tom vernom čoveku očigledno je bilo tako žestoko, tako nasilno, da ga je Jehova ’uzeo‘, prenevši ga iz života u stanje smrtnog sna pre nego što bi ga neprijatelji ščepali. Tako Enoh nije mogao da vidi ispunjenje proročanstva koje je izrekao. Međutim, on je dobio dar koji je, u izvesnom pogledu, još bolji (Jevrejima 11:5; Postanje 5:22-24).

¹² Pavle objašnjava: „Pre nego što je [Enoh] bio prenesen imao je svedočanstvo da je ugodio Bogu“ (Jevrejima 11:5). Šta je to značilo? Pre nego što je usnio smrtnim snom, Enoh je možda imao neku vrstu vizije, možda viziju o zemaljskom Raju u kojem će se jednog dana uskoro probuditi. U svakom slučaju, Enoh je dobio potvrdu od Jehove da mu je ugodio svojim vernim životom. On je obradovao Jehovino srce. (Uporedi s Poslovicama 27:11.) Zar nije dirljivo razmišljati o Enohovom životu? Da li bi i ti voleo da imaš takvu veru u životu? Onda duboko razmišljaj o tim primerima; gledaj u njima stvarne ljude. Budi odlučan da živiš po veri, i to iz dana u dan. Seti se takođe da oni koji imaju veru ne služe Jehovi zbog nekog datuma ili roka kada će Bog ispuniti sva svoja obećanja. Umesto toga, mi smo rešeni da služimo Jehovi zauvek! To je najbolji životni put u ovom sistemu stvari i u onome koji dolazi.

Kako jačati u veri

13, 14. (a) Kako nam Pavlove reči zapisane u Jevrejima 10:24, 25 mogu pomoći da naše sastanke učinimo radosnim događajima? (b) Koji je prvenstveni razlog za hrišćanske sastanke?

¹³ Pavle je jevrejskim hrišćanima pokazao dosta praktičnih načina na koje mogu jačati svoju veru. Pogledajmo samo dva načina. Nama je verovatno poznata opomena iz Jevrejima 10:24, 25, gde nas Pavle podstiče da se redovno okupljamo na hrišćanskim sastancima. Ipak, upamti da ove Pavlove nadahnute reči ne znače da na takvim sastancima treba da budemo samo pasivni posmatrači. Ne, Pavle opisuje sastanke kao prilike da upoznamo jedni druge, da motivišemo jedni druge da potpunije služimo Bogu i da se međusobno hrabrimo. Tu smo da dajemo, a ne samo da primamo. Time doprinosimo da naši sastanci budu radosni događaji (Dela apostolska 20:35).

¹⁴ Međutim, mi dolazimo na hrišćanske sastanke prvenstveno zato da bismo obožavali Jehovu Boga. To činimo tako što učestvujemo u molitvi i pevanju pesama, tako što pažljivo slušamo i prinosimo  „plod usana“ — izraze hvale Jehovi u našim komentarima i tačkama na sastanku (Jevrejima 13:15). Ako zadržimo na umu te ciljeve i ako na svakom sastanku radimo na njima, naša vera će svaki put sasvim sigurno biti izgrađena.

15. Zašto je Pavle podstakao jevrejske hrišćane da se čvrsto drže svoje službe, i zašto je taj isti savet podesan i danas?

¹⁵ Još jedan način da gradimo veru jeste putem dela propovedanja. Pavle je napisao: „Čvrsto se držimo javnog izjavljivanja naše nade, bez kolebanja, jer je veran onaj koji je obećao“ (Jevrejima 10:23). Ti možeš podsticati druge da se čvrsto drže nečega kad im preti opasnost da se predaju. Satana je sigurno vršio pritisak na te jevrejske hrišćane da se predaju u svojoj službi, i on vrši pritisak i na današnji Božji narod. Kada se suočimo s takvim pritiskom, šta treba da radimo? Pogledajmo šta je Pavle uradio.

16, 17. (a) Kako je Pavle skupio hrabrost za službu? (b) Koje mere treba da preduzmemo ako ustanovimo da nas neki aspekt naše hrišćanske službe plaši?

¹⁶ Hrišćanima u Solunu, Pavle je pisao: „Uz pomoć našeg Boga skupili [smo] hrabrosti da vam govorimo Božju dobru vest s velikom borbom, nakon što smo (kao što znate) u Filipima najpre stradali i bili zlostavljani“ (1. Solunjanima 2:2). Kako su Pavle i njegovi drugovi bili „zlostavljani“ u Filipima? Prema nekim izučavaocima, grčka reč koju je Pavle upotrebio izražava uvredljivo, sramotno ili okrutno postupanje. Vlasti u Filipima su dale da se oni išibaju, te su ih bacili u zatvor i stavili im noge u klade (Dela apostolska 16:16-24). Kako je to bolno iskustvo delovalo na Pavla? Da li se u Solunu, sledećem gradu na Pavlovom misionarskom putovanju, moglo videti kako se on povlači u strahu? Ne, on je ’skupio hrabrost‘. Savladao je strah i nastavio da hrabro propoveda.

¹⁷ Odakle Pavlu ta hrabrost? Od njega samog? Ne, on je rekao da je skupio hrabrost „uz pomoć našeg Boga“. Jedno referalno delo za prevodioce Biblije kaže da se ova izjava može prevesti „Bog je uklonio strah iz naših srca“. Prema tome, ako osećaš da nisi nešto posebno hrabar za svoju službu ili ako te neki aspekt službe posebno plaši, zašto se ne bi obratio Jehovi da učini to isto i za tebe? Moli ga da ukloni strah iz tvog srca. Moli ga da ti pomogne da skupiš hrabrost za to delo. Pored toga, preduzmi još neke praktične mere. Na primer, dogovori se da radiš s nekim ko je vešt u obliku svedočenja koji ti donosi brigu. Tu može spadati poslovno područje, ulično svedočenje, neformalno propovedanje ili svedočenje telefonom. Možda  će tvoj partner biti voljan da u početku prednjači. Ako je tako, posmatraj i uči. Ali onda skupi hrabrost da i ti pokušaš.

18. Koje blagoslove možemo doživeti ako skupimo hrabrost za našu službu?

¹⁸ Razmišljaj o mogućim rezultatima koji će nastati ako skupiš hrabrost. Kad istraješ i ne dozvoliš da te savlada obeshrabrenje, verovatno ćeš imati lepa iskustva u prenošenju istine, iskustva koja inače ne bi doživeo. (Vidi 25. stranu.) Imaćeš zadovoljstvo, jer znaš da si ugodio Jehovi učinivši nešto što ti je teško. Doživećeš njegov blagoslov i njegovu pomoć u nadvladavanju svojih strahova. Tvoja vera biće jača. Stvarno, ti ne možeš raditi na izgrađivanju vere kod drugih, a da istovremeno ne gradiš svoju veru (Juda 20, 21).

19. Koja dragocena nagrada čeka ’one koji imaju veru‘?

¹⁹ Nastavi da jačaš svoju veru i veru onih oko tebe. To možeš činiti tako što ćeš izgrađivati sebe i druge veštim korišćenjem Božje Reči, proučavanjem i oživljavanjem biblijskih primera vere, pripremanjem za hrišćanske sastanke i učestvovanjem na njima, i čvrstim držanjem dragocene prednosti javne službe. Dok činiš te stvari, budi uveren da si ti zaista „od onih koji imaju veru“. Upamti takođe da takvi imaju dragocenu nagradu. Oni su ’od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvaju‘. b Neka tvoja vera i dalje raste, i neka te Jehova Bog sačuva na životu zauvek!

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Kako je Pavle izrazio poverenje u hebrejske hrišćane, i šta možemo naučiti iz toga?

◻ Zašto je Pavlovo osvrtanje na proroka Avakuma bilo tako prikladno?

◻ Koje je biblijske primere vere Pavle oživeo?

◻ Koja je praktična sredstva za izgrađivanje vere Pavle preporučio?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Posle bolnog iskustva u Filipima, Pavle je skupio hrabrost da nastavi s propovedanjem

[Slike na 24. strani]

Možeš li skupiti hrabrost da pokušaš razne oblike svedočenja?