Mi smo od onih koji imaju veru

Kako se prenosi poruka utehe u Italiji

JEHOVA je „Bog svake utehe“. Time što uče da ga oponašaju, njegove sluge ’mogu da teše one koji su u kakvoj god nevolji‘ (2. Korinćanima 1:3, 4; Efešanima 5:1). To je jedan od glavnih ciljeva dela propovedanja koje izvršavaju Jehovini svedoci.

Pomaganje jednoj ženi u nevolji

Siromaštvo, rat i želja za boljim životom, naročito su u nedavnim godinama pokrenuli mnoge da se presele u bogatije zemlje. Ali, nije lako da se čovek uklopi u novu sredinu. Manjola je živela u Borgomaneru sa svojim zemljacima iz Albanije. Pošto je u Italiji boravila ilegalno, strahovala je da razgovara s Vandom, koja je Jehovin svedok. Međutim, Vanda je napokon uspela da se sastane s Manjolom koja je ubrzo pokazala veliko zanimanje za proučavanje Božje Reči, iako je jezička barijera predstavljala poteškoću. Posle nekoliko poseta, Vanda više nikog nije pronalazila kod kuće. Šta se desilo? Vanda je saznala da su svi iz te kuće pobegli, jer se jedan od njih — Manjolin dečko — traži zbog ubistva!

Međutim, četiri meseca kasnije, Vanda je ponovo srela Manjolu. „Bleda i ispijena, izgledala je kao neko ko je stvarno prošao kroz težak period“, priseća se Vanda. Manjola je objasnila da je njen bivši dečko u zatvoru, i da su je prijatelji kojima se obratila za pomoć gorko razočarali. Sva očajna, ona se molila Bogu. Onda se setila Vande koja joj je govorila o Bibliji. Kako je samo Manjola bila srećna što je ponovo vidi!

Biblijski studij je obnovljen i uskoro je Manjola počela da pohađa hrišćanske sastanke. Uspela je da dobije dozvolu za boravak u Italiji. Posle godinu dana, postala je kršteni Svedok. Utešena Božjim obećanjima, vratila se u Albaniju da bi prenosila poruku utehe svojim zemljacima.

Svedočenje u logoru za imigrante

Mnoge skupštine u Italiji izvršile su pripreme za svedočenje imigrantima poput Manjole. Na primer, skupština u Firenci je organizovala redovne posete jednom imigrantskom logoru. Stanovnici logora — mnogi od njih iz Istočne  Evrope, Makedonije i s Kosova — doživljavali su razne nevolje. Neki su imali problema s drogom ili alkoholom. Mnogi su se izdržavali sitnim krađama.

Propovedati u takvoj zajednici nije bilo lako. Međutim, Paola, punovremeni jevanđelizator, na kraju je stupila u vezu sa Žaklinom, jednom ženom iz Makedonije. Nakon nekoliko razgovora, Žaklina je podstakla svoju prijateljicu Suzanu da ispita Bibliju. A onda je Suzana razgovarala sa svojim rođacima. Ubrzo je pet osoba iz te porodice redovno proučavalo Bibliju, posećivalo hrišćanske sastanke i primenjivalo ono što je učilo. Uprkos problemima s kojima se moraju suočavati, oni dobijaju utehu od Jehove i njegove Reči.

Jedna kaluđerica prihvata utehu od Jehove

U Formiji je Asunta, jedan punovremeni jevanđelizator, razgovarala sa ženom koja je otežano hodala. Ta žena je bila kaluđerica koja je pripadala jednom religioznom redu koji pruža pomoć bolesnima i nemoćnima u bolnicama i privatnim domovima.

Asunta je toj kaluđerici rekla: „I vi patite, zar ne? Nažalost svi imamo probleme koje moramo da nosimo.“ Tada se kaluđerica rasplakala i rekla da ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Asunta ju je ohrabrila, rekavši da je Bog Biblije može utešiti. Kaluđerica je prihvatila časopise temeljene na Bibliji koje joj je Asunta ponudila.

U toku sledećeg razgovora, ta kaluđerica koja se zove Palmira, priznala je da je mnogo propatila. Dugo je živela u jednoj ustanovi koju vode kaluđerice. Kada je iz zdravstvenih razloga morala privremeno da ode odatle, nisu joj dozvolile da se vrati. Međutim, Palmira je smatrala da je njeni zaveti kaluđerice obavezuju prema Bogu. Radi „lečenja“ se obratila isceliteljima, samo da bi na kraju doživela traumu. Palmira je pristala da proučava Bibliju, i godinu dana je dolazila na hrišćanske sastanke. Zatim se preselila u drugo područje i Svedoci su izgubili kontakt s njom. Prošle su dve godine pre nego što ju je Asunta ponovo pronašla. Palmira je doživela veliko protivljenje od svoje porodice i sveštenstva. Uprkos tome, ona je obnovila biblijski studij, duhovno napredovala i krstila se kao Jehovin svedok.

Da, mnogi su ohrabreni porukom od ’Boga koji daje utehu‘ (Rimljanima 15:4, 5). Zato su Jehovini svedoci iz Italije odlučni da nastave da oponašaju Boga time što drugima prenose njegovu divnu poruku utehe.