Produbljuj prisnost s Jehovom

„PRIBLIŽITE se Bogu, i on će se približiti vama“, napisao je učenik Jakov (Jakov 4:8). A psalmista David je pevao: „Ljubav Jehovina [„prisnost sa Jehovom“, NW] za one je koji ga se boje“ (Psalam 25:14). Jasno je onda da Jehova Bog želi da imamo prisan odnos s njim. Pa ipak, ne mora da znači da svako ko obožava Boga i povinuje se njegovim zakonima oseća i da je blizak s njim.

A ti, imaš li ti blizak, lični odnos s Bogom? Nesumnjivo želiš da mu se približiš. Kako možemo da produbljujemo svoju prisnost s Bogom? Šta bi to značilo za nas? Treće poglavlje biblijske knjige Poslovica pruža odgovore.

Pokazuj ljubaznu dobrotu i iskrenost

Kralj Solomon iz drevnog Izraela započinje treće poglavlje Poslovica sledećim rečima: „Ne zaboravi, sine, nauku moju, poučenja moja neka čuva srce tvoje, jer će ti produljiti dane i godine tvog života, i mir će ti povećati“ (Poslovice 3:1, 2). Pošto je Solomon pisao pod božanskim nadahnućem, njegov očinski savet u stvari dolazi od Jehove Boga i upućen je nama. Tu smo savetovani da se povinujemo Božjim podsetnicima zabeleženim u Bibliji — njegovom zakonu, odnosno učenju, i njegovim zapovestima. Ukoliko to činimo, ’produžiće se dani i godine našeg života, i mir će nam se povećati‘. Da, čak i sada možemo imati miran život i izbeći težnje koje nas izlažu opasnostima od prerane smrti koja obično snađe zle ljude. Štaviše, možemo gajiti nadu u večni život u miroljubivom novom svetu (Poslovice 1:24-31; 2:21, 22).

U nastavku Solomon kaže: „[„Ljubazna“, NW] dobrota i vernost [„iskrenost“, NW] da te ne ostavljaju; priveži ih sebi za vrat, na ploču svoga srca ih ureži, i dobićeš naklonost i dobar glas i pred Bogom i pred ljudima“ (Poslovice 3:3, 4).

Izvorna reč za ’ljubaznu dobrotu‘, u slobodnom prevodu prevodi se kao „lojalna ljubav“ i ona uključuje vernost, solidarnost i lojalnost. Da li smo odlučni da ostanemo privrženi Jehovi šta god da se desi? Da li pokazujemo ljubaznu dobrotu u našem odnosu sa suvernicima? Da li radimo u pravcu da ostanemo bliski s njima? U svakodnevnom ophođenju s njima, da li je ’zakon ljubazne dobrote na našem jeziku‘ čak i pod neugodnim uslovima? (Poslovice 31:26, NW).

Pošto je pun ljubazne dobrote, Jehova je „spreman da oprašta“ (Psalam 86:5, NW). Ako smo se pokajali za svoje prošle grehe i sada ispravljamo svoje puteve, mi smo sigurni da će „razdoblja okrepe“ doći od Jehove (Dela apostolska 3:19). Zar ne treba da oponašamo našeg Boga time što drugima opraštamo njihove propuste? (Matej 6:14, 15).

Jehova je ’Bog istine‘ i on traži „iskrenost“ od onih koji žele da budu prisni s njim (Psalam 31:6). Možemo li stvarno  očekivati da Jehova bude naš Prijatelj ukoliko vodimo dvostruki život — na jedan način se ponašamo u hrišćanskom društvu, a na drugi kada smo van njihovog vidokruga — poput ’lažljivaca‘ koji skrivaju svoje pravo lice? (Psalam 26:4). Kako bi to samo bilo glupo, budući da je „sve golo i otkriveno pred očima“ Jehove! (Jevrejima 4:13).

Ljubaznu dobrotu i iskrenost treba da cenimo kao dragocenu ogrlicu ’privezanu na naš vrat‘, budući da nam te osobine pomažu da ’dobijemo naklonost i pred Bogom i pred ljudima‘. Ne samo što one treba da budu vidljive već treba i da ih urežemo „na ploču svoga srca“ te da na taj način budu suštinski deo naše ličnosti.

Produbljuj bezuslovno pouzdanje u Jehovu

Mudri kralj nastavlja: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6).

Jehova zaista zavređuje naše potpuno pouzdanje. Kao Stvoritelj, on ima ’veliku silu‘ i Izvor je ’moći [„dinamične energije“, NW]‘ (Isaija 40:26, 29). On može da ostvari sve što je namerio. Njegovo ime doslovno znači „On prouzrokuje da postaje“, a to gradi naše poverenje u njegovu sposobnost da ispuni ono što je obećao! Činjenica da je „nemoguće da Bog laže“ čini ga samim oličenjem istine (Jevrejima 6:18). Njegova istaknuta osobina je ljubav (1. Jovanova 4:8). On je ’pravedan na svim putevima svojim i milosrdan u svim delima svojim‘ (Psalam 145:17). Ako se ne možemo uzdati u Boga, u koga onda možemo? Naravno, da bismo produbljivali pouzdanje u njega, treba da ’ispitamo i vidimo kako je Gospod dobar‘, a to činimo tako što u svom životu primenjujemo ono što učimo iz Biblije i razmišljamo o dobru koje to donosi (Psalam 34:8, DK).

Kako možemo ’poznati Jehovu na svim svojim putevima‘? Nadahnuti psalmista kaže: „Mislio [’Meditirao‘, NW] sam o svijem djelima tvojim, razmišljao o radnji tvojoj“ (Psalam 77:12, DK). Pošto je Bog nevidljiv, onda je za produbljivanje prisnosti s njim važno meditiranje o njegovim velikim delima i postupcima s njegovim narodom.

Molitva je takođe jedan od važnih načina da poznamo Jehovu. Kralj David se Jehovi obraćao „po vas dan“ (Psalam 86:3). On se često molio tokom noći, kao recimo kada je bio begunac u pustoši (Psalam 63:7, 8). „U duhu [se] molite u svakoj prilici“, podsticao je apostol Pavle (Efešanima 6:18). Koliko često se molimo? Da li uživamo što imamo ličnu i srdačnu komunikaciju s Bogom? Kada se suočimo s teškim okolnostima, da li ga preklinjemo za pomoć? Da li uz molitvu tražimo njegovo vođstvo pre nego što donesemo važne odluke? Zbog svojih iskrenih molitvi mi postajemo dragi Jehovi. A takođe imamo zasiguranje da će on saslušati naše molitve i ’uravniti naše staze‘.

Kako je glupo da se ’oslanjamo na svoju misao‘ ili na misao istaknutih ljudi u svetu, kada možemo svoje potpuno pouzdanje položiti u Jehovu! „Ne smatraj se sam pred sobom mudrim“, kaže Solomon. Umesto toga, on opominje: „Jehove se boj i od zla uklanjaj: to će biti zdravlje mišicama tvojim, i kostima tvojim osveženje“ (Poslovice 3:7, 8). Zdrav strah da ne ugodimo Bogu treba da upravlja svim našim postupcima, mislima i osećanjima. Takav strah pun poštovanja sprečiće nas da počinimo nešto loše, a u duhovnom pogledu je zdrav i osvežava.

Daj Jehovi ono najbolje

Na koji još način možemo da se približimo Bogu? „Čast Jehovi daj imanjem svojim, prvinama svih plodova svojih“, savetuje taj kralj (Poslovice 3:9). Iskazivati čast Jehovi znači visoko ga ceniti i javno ga uzvisivati i to učestvovanjem u javnom objavljivanju njegovog imena  i pružanjem podrške tom delu. Vredne stvari kojima iskazujemo čast Jehovi jesu naše vreme, talenti, naša snaga i materijalne stvari. To moraju biti prvine — ono najbolje od nas. Zar način na koji koristimo lična sredstva ne treba da odražava našu rešenost da ’stalno tražimo najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘? (Matej 6:33).

Iskazivanje časti Jehovi vrednim stvarima ne prolazi nenagrađeno. „I biće ti pune sve žitnice tvoje“, uverava Solomon, „i obilovaće vino u podrumima tvojim“ (Poslovice 3:10). Dok duhovni napredak sam po sebi ne vodi do materijalnog blagostanja, to što velikodušno koristimo svoja sredstva da bismo iskazivali čast Jehovi donosi mnoge blagoslove. Vršenje Božje volje je za Isusa bila „hrana“ koja ga je održavala na životu (Jovan 4:3). Slično tome, i naša je hrana učestvovanje u delu propovedanja i stvaranja učenika, delu koje slavi Jehovu. Ukoliko istrajemo u tom delu, naše duhovne žitnice će biti pune izobilja. Simbolički predstavljena vinom, naša radost će se prelivati.

Takođe, zar nije Jehova taj od koga očekujemo i kome se molimo da imamo dovoljno fizičke hrane za svaki dan? (Matej 6:11). U stvari, sve što imamo dolazi od našeg ljubaznog nebeskog Oca. Jehova će i dalje izlivati blagoslove u skladu s tim koliko svoje vredne stvari koristimo na njegovu hvalu (1. Korinćanima 4:7).

Rado prihvataj kad te Jehova disciplinuje

Zapažajući koliko je važno prihvatanje discipline u postizanju prisnosti s Jehovom, izraelski kralj nas savetuje: „Sine moj, ne prezri karanje Jehovino [„kad te Jehova disciplinuje“, NW], i da te njegove kazne ne užasnu. Jer kog Jehova voli, onoga kažnjava, kao otac milog sina svoga“ (Poslovice 3:11, 12).

Međutim, možda nam nije lako da prihvatimo disciplinovanje. „Nikakva disciplina u prvi mah ne izgleda da je radost, nego žalost“, napisao je apostol Pavle, „ali onima koji su poučeni njome posle donosi miran plod, naime pravednost“ (Jevrejima 12:11). Ukor i  disciplinovanje su neophodan deo školovanja koje nas približava Bogu. To što nas Jehova ispravlja — bilo preko roditelja, hrišćanske skupštine ili putem meditiranja o Pismu tokom našeg ličnog studija — jeste izraz njegove ljubavi prema nama. Mudro je da to rado prihvatamo.

Čvrsto se drži mudrosti i razboritosti

U produbljivanju bliskog odnosa s Bogom, Solomon kao sledeće naglašava važnost mudrosti i razboritosti. On izjavljuje: „Blažen čovek koji mudrost nađe, čovek koji pamet [„razboritost“, NW] ima; jer korist njena bolja je od srebra i dobitak njen skuplji je od zlata... drvo je života onim što je drže, i srećan je onaj ko je ima“ (Poslovice 3:13-18).

Podsećajući nas na mudrost i razboritost koje se ispoljavaju u Jehovinim čudesnim delima stvaranja, ovaj kralj navodi: „Mudrošću je Jehova zemlju osnovao i razumom nebo utvrdio... Da se ne udalje, sine, ova poučenja od očiju tvojih. Čuvaj mudrost i razboritost. Život će one duši tvojoj biti, nakit grlu tvome“ (Poslovice 3:19-22).

Mudrost i razboritost su božanske osobine. Ne samo što treba da ih produbljujemo već treba i da ih se čvrsto držimo tako što nikada nećemo popustiti u našem marljivom proučavanju Pisma i primenjivanju onog što učimo. „Tad ćeš spokojan putem svojim ići“, nastavlja Solomon, „i noga se tvoja neće spotaknuti.“ On još dodaje: „Kada legneš nećeš biti u strahu, kad počineš lagan će ti sanak biti“ (Poslovice 3:23, 24).

Da, možemo spokojno hoditi i mirno spavati dok čekamo dan ’iznenadnog uništenja‘ koji se poput lopova primiče na Satanin zli svet (1. Solunjanima 5:2, 3; 1. Jovanova 5:19). Čak i tokom predstojeće velike nevolje, možemo biti sigurni u sledeće: „Neće te plašiti ni nagle strahote, ni pogibli bezdušnika; jer će tebi Jehova zaklon biti, koji će od svake zamke čuvati nogu tvoju“ (Poslovice 3:25, 26; Matej 24:21).

Čini ono što je dobro

„Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima“, opominje Solomon, „kad mu možeš učiniti“ (Poslovice 3:27). Činjenje dobra drugima podrazumeva velikodušno korišćenje naših sredstava u njihovu korist, i ono ima mnoge fasete. Ali, zar nije pomaganje drugima da ostvare blizak odnos sa istinitim Bogom najbolja stvar koju možemo da učinimo za njih u ovim ’danima kraja‘? (Danilo 12:4). Zato su ovo dani za pokazivanje revnosti u delu propovedanja Kraljevstva i stvaranja učenika (Matej 28:19, 20).

Ovaj mudri kralj navodi i neke postupke koje treba izbegavati, govoreći: „Bližnjem svom ne reci: ’Idi, dođi drugi put, sutra ću ti dati‘, kada imaš čime da ga obraduješ. Ne kuj zla bližnjemu svome koji je u miru s tobom. Ne svađaj se ni sa kim bez uzroka, kada zla ti nije učinio. Ne zavidi nasilniku i njegova ne izberi puta“ (Poslovice 3:28-31).

Sumirajući zašto daje ovaj savet, Solomon kaže: „Jer zle ljude mrzi Jehova, a prijatelj je pravednika. Prokletstvo je Jehovino u kući bezdušnika, a stan pravednika blagosilja Bog. Podsmejava se on podsmevačima, al’ se krotkima smiluje. Mudri slavu će da steknu, a bezumni će sramotu u deo dobiti“ (Poslovice 3:32-35).

Ako želimo da uživamo prisnost s Jehovom, ne smemo da kujemo podle i štetne planove (Poslovice 6:16-19). Samo ako činimo ono što je ispravno u Božjim očima, imaćemo njegovu naklonost i njegov blagoslov. Takođe možemo primiti i netraženu čast kada drugi primete da se ponašamo u skladu s Božjom mudrošću. Zato odbacimo podle puteve ovog zlog i nasilnog sveta. Zaista, težimo za ispravnim putem i produbljujmo prisnost s Jehovom!

[Slike na 25. strani]

„Čast Jehovi daj imanjem svojim“