Malo telo, veliko srce

KAKO bi vam bilo da s nepoznatim osobama razgovarate o Božjem Kraljevstvu, a da ste visoki samo 76 centimetara? Laura to može da vam kaže. Ima 33 godine i visoka je baš toliko; svega 76 centimetara. Ona i njena sestra Marija, koja ima 24 godine i visoka je 86 centimetara, žive u Kitou (Ekvador). Neka nam one ispričaju s kakvim se preprekama suočavaju u hrišćanskoj službi.

„Da bismo stigle na naše područje za službu i na hrišćanske sastanke, pešačimo oko pola kilometra do autobusa. Kad izađemo iz njega pešačimo još pola kilometra do drugog autobusa. Na našu žalost, duž tog puta ima pet opasnih pasa. Mnogo ih se plašimo, jer nam izgledaju veliki kao konji. Da bismo se odbranile kad je to potrebno, ponesemo neki štap koji sakrijemo negde pokraj puta pre nego što uđemo u autobus da nam se nađe pri ruci kad se posle peške vraćamo kući.

„Popeti se u autobus je doslovno rečeno veliki korak za nas. Stanemo na jedan brežuljčić od zemlje na autobuskoj stanici da bismo lakše ušle. Neki vozači priteraju autobus uz taj brežuljčić, a neki ne. U tom slučaju viša pomogne nižoj da uđe. Da bismo došle do drugog autobusa treba da pređemo jednu prometnu ulicu — što je stvarno pravi napor s obzirom na naše kratke noge. Zbog našeg niskog rasta, teška tašna predstavlja još jedan izazov. Da bi nam bila lakša koristimo džepni format Biblije i nosimo manju količinu literature.

„Još od detinjstva smo veoma povučene. Naše komšije znaju da smo se uvek plašile da pričamo s nepoznatim osobama. Zato su iznenađeni i impresionirani kad nas vide da im kucamo na vrata, pa nas obično saslušaju. Ali tamo gde nas ne poznaju tako dobro, ljudi često vide samo to da smo patuljci; tako da našoj poruci ne pridaju uvek onakvu pažnju kakvu ona zaslužuje. I pored svega toga, osećaj da nas Jehova voli daje nam hrabrosti da nastavimo s delom propovedanja. Takođe nam i razmišljanje o Poslovicama 3:5, 6 pomaže da budemo odvažne.“

Kao što pokazuje primer Laure i Marije, istrajnost uprkos fizičkim ograničenjima veliča Jehovu. Apostol Pavle se molio da mu se „trn u telu“, verovatno neka fizička bolest, ukloni. Ali Bog mu je rekao: „Dovoljna ti je moja nezaslužena dobrota; jer moja sila se usavršava u slabosti.“  Da, nije neophodno da se ukloni naš fizički nedostatak da bismo bili u stanju da služimo Bogu. Ako se potpuno uzdamo u Boga, to će nam pomoći da učinimo najbolje u okviru naših okolnosti. Kada je Pavle na takav način gledao na svoj „trn u telu“, mogao je da kaže: „Kad sam slab, onda sam silan“ (2. Korinćanima 12:7, 9, 10). Nekoliko godina kasnije je napisao: „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:13).

U današnje vreme, Bog izvršava jedno ogromno delo posredstvom muškaraca, žena i dece koji su mu potpuno predani. Mnogi od njih su na neki način hendikepirani. Premda se svi oni nadaju da će biti izlečeni u Božjem Kraljevstvu, oni ne čekaju da Bog otkloni njihove probleme pa da tek onda pokušaju da učine nešto u službi za njega.

Da li i ti patiš zbog nekog fizičkog nedostatka? Glavu gore! Zbog svoje vere možeš biti među onima poput Pavla, Laure i Marije. Za njih se može reći isto što i za verne ljude i žene iz drevnih vremena: „U slabosti [su] bili osnaženi“ (Jevrejima 11:34).

[Slika na 8. strani]

Marija

Laura

[Slika na 9. strani]

Marija pomaže Lauri da se popne u autobus

[Slike na 9. strani]

’Mnogo se plašimo pasa, jer nam izgledaju veliki kao konji‘

Ispod: Laura i Marija sa onima s kojima su proučavali Bibliju