Uravnoteženo gledište o brizi

IMA dosta hebrejskih reči koje prenose smisao o brizi ili zabrinutosti. Jedna od njih (carar) znači biti ograničen u fizičkom smislu i stoga se prevodi ’umotati‘, ’zavezati‘ i ’biti tesan‘ (Izlazak 12:34; Poslovice 26:8; Isaija 49:19). U figurativnom smislu, ona znači „zabrinuti se; biti u teskobi“ (Postanje 32:7; 1. Samuilova 28:15). Još jedna reč je dag, koja se prevodi ’zabrinuti se; uplašiti se‘; ona je povezana s rečju deagah, koja znači „briga“ (1. Samuilova 9:5; Isaija 57:11; Poslovice 12:25). Grčka imenica merimna prevodi se sa „briga“, dok s njom povezani glagol merimnao znači „brinuti se“ (Matej 13:22; Luka 12:22).

Briga može biti štetna po dobrobit osobe. Može voditi do depresije, i tako je lišiti snage i inicijative. Jedna nadahnuta poslovica kaže: „Briga u srcu obara čoveka“ (Poslovice 12:25). Zabrinutost može dovesti do ozbiljnih fizičkih posledica.

Daleko je ozbiljnija duhovna šteta do koje može dovesti prekomerna briga. Isus Hrist je pokazao da cenjenje prema ’Božjoj reči‘ može biti potpuno zagušeno zabrinutošću oko problema koji su često deo života u ovom sistemu stvari. Baš kao što trnje može sprečiti da se mladica razvije i donese rod, tako i briga može sprečiti duhovni razvoj i donošenje ploda na Božju hvalu (Matej 13:22; Marko 4:18, 19; Luka 8:7, 11, 14). Zbog toga što su dozvolili da te brige dominiraju njihovim životom, do te mere da isključuju duhovne interese, mnogi će se naći u nepovoljnom položaju pred Božjim Sinom kada se bude vratio u slavi, što će za njih značiti večni gubitak (Luka 21:34-36).

Predmeti opravdane brige ili zabrinutosti

Onaj ko je kriv za ozbiljno neispravno postupanje treba da se oseća poput psalmiste: „Drhtim [„Zabrinut sam“, NW] zbog greha svoga“ (Psalam 38:19). Ispravna zabrinutost zbog greha vodi do priznanja, pokajanja i obraćenja od neispravnog puta, što vodi do ponovnog uspostavljanja dobrog odnosa sa Svevišnjim. Svi hrišćani treba da budu zabrinuti, to jest treba da im je stvarno stalo, do duhovne, fizičke i materijalne dobrobiti suvernika (1. Korinćanima 12:25-27). Pismo ukazuje na ’brigu za Gospodove stvari‘, to jest, zabrinutost za sve što će unaprediti interese Božjeg Sina. Budući da nemaju odgovornosti i brige oko bračnog druga i dece, hrišćani koji nisu u braku nalaze se u boljem položaju od onih koji to jesu da brige za „stvari sveta“ svedu na najmanju meru, te da tako posvete veću pažnju ’Gospodovim stvarima‘ (1. Korinćanima 7:32-35).

Pa ipak, ne treba dozvoliti da ovozemaljske brige postanu previše važne. Isus Hrist je to jasno pokazao Lazarevoj sestri Marti. Pošto je brinula kako da ugosti svog gosta, za nju je bilo nezamislivo da uzme vremena i sluša Isusa. S druge strane, Marija je izabrala „bolji deo“, to jest izabrala je da primi duhovnu hranu od Božjeg Sina (Luka 10:38-42).

Izbegavati preteranu brigu

Bezuslovno pouzdanje u Jehovinu ljubaznu brigu za dobrobit njegovih slugu može pomoći osobi da izbegava da se prepušta bespotrebnoj zabrinutosti (Jeremija 17:7, 8). Isus Hrist je nešto slično rekao u svojoj Propovedi na gori. On je svoj savet u pogledu brige zaključio sledećim rečima: „Nikada nemojte da se brinete za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje sopstvene brige. Dosta je svakom danu svoga zla“ (Matej 6:25-34). Hrišćanin ima dovoljno problema svakog dana čak i da im ne dodaje brigom oko toga šta bi se moglo desiti sledećeg dana i što se, u stvari, možda nikada neće ni desiti.

 Čak i ako je hrišćanin u vreme progonstva izveden pred vlasti na saslušanje, njegovo pouzdanje u Božju pomoć može ga osloboditi brige. Pomoću Svog duha, Jehova će podržati hrišćanina u toj iskušavajućoj situaciji i omogućiće mu da dâ dobro svedočanstvo (Matej 10:18-20; Luka 12:11, 12).

Kad god da je hrišćanin pogođen bilo čime što bi ga moglo brinuti i ispuniti ga teskobom i zebnjom, on treba da se obrati svom nebeskom Ocu u molitvi. Tako može ’baciti svoju brigu na Jehovu‘, uveren da će ga čuti Onaj koji se brine za njega (1. Petrova 5:7). Rezultat će biti unutrašnji spokoj, mir Božji, koji će čuvati srce i misaone snage. Duboko u sebi, u svom srcu, hrišćanin neće osećati teskobu, zle slutnje niti strah, i njegov um neće uznemiravati rastresenost i smetenost koje nastaju usled brige (Filipljanima 4:6, 7).