Šta su otkrili u Jezraelu?

VEKOVIMA je na mestu drevnog grada Jezraela bila samo pustoš. Jedno vreme je ovaj grad bio vrlo značajan u biblijskoj istoriji. Lišen svoje ranije slave i prekriven slojevima zemlje, danas je on sveden na jednu humku, to jest brežuljak. Nedavnih godina arheolozi su počeli da istražuju ostatke Jezraela. Šta su ove ruševine iznele na videlo o biblijskim izveštajima?

Jezrael u Bibliji

Smešten u istočnom delu doline Jezrael, grad Jezrael nalazio se u plodnijem području drevne zemlje Izrael. Pravo preko doline, na severu, ležalo je brdo Moreh kraj kojeg su se Miđani ulogorili dok su se pripremali da napadnu sudiju Gedeona i njegove čete. Nešto istočnije, u podnožju planine Gelvuje, nalazi se izvor Arod. Ovde je Jehova smanjio Gedeonovu vojsku od nekoliko hiljada vojnika na samo 300 ljudi kako bi pokazao da može osloboditi svoj narod bez moćne vojne sile (Sudije 7:1-25; Zaharija 4:6). Na obližnjoj planini Gelvuji, Filisteji su porazili Saula, prvog kralja Izraela, u dramatičnoj bici u kojoj su Jonatan i druga dva Saulova sina ubijeni, a Saul izvršio samoubistvo (1. Samuilova 31:1-5).

Biblijski izveštaji o drevnom gradu Jezraelu govore o izrazitim suprotnostima. Oni govore o zloupotrebi vlasti i otpadništvu izraelskih vladara, ali i o vernosti i revnosti Jehovinih slugu. Tu u Jezraelu je kralj Ahav — vladar severnog desetoplemenskog kraljevstva Izraela, u drugoj polovini desetog veka pre n. e. — smestio svoju kraljevsku rezidenciju iako je zvanično glavni grad bila Samarija (1. Kraljevima 21:1). Iz Jezraela je Ahavova žena tuđinka, Jezavelja, pretila smrću Jehovinom proroku Iliji. Ona je bila gnevna što je Ilija neustrašivo pogubio Valove proroke na gori Karmil nakon ispita koji je on izveo o tome ko je pravi Bog (1. Kraljevima 18:36–19:2).

Zatim je u Jezraelu bio počinjen jedan zločin. Bio je ubijen Navutej Jezraeljanin. Kralj Ahav je zavidno priželjkivao Navutejev vinograd. Kada je kralj tražio da mu se da zemlja, lojalni Navutej je odgovorio: „Sačuvaj Bože da tebi dam nasleđe otaca svojih.“ Ovaj principijelni odgovor se Ahavu uopšte nije dopao. Pošto je primetila kraljevo sumorno raspoloženje, kraljica Jezavelja je pokrenula lažni sudski proces i optužila Navuteja za bogohuljenje. Nedužni Navutej je proglašen krivim i kamenovan do smrti, a kralj se dočepao njegovog vinograda (1. Kraljevima 21:1-16).

Zbog ovih zlih dela, Ilija je prorokovao: „Psi će izesti Jezavelju ispod zidova Jezraelskih.“ Nadalje je prorok objavio: „Ko od doma Ahavova umre u gradu izešće ga psi... Niko se nije prodao kao Ahav  da čini ono što je zlo pred očima Jehovinim, a Jezavelja, žena njegova, podgovaraše ga na to.“ Međutim, zato što se Ahav ponizio kada je Ilija javio Jehovinu osudu, Jehova je objavio da ova kazna neće doći dok je Ahav živ (1. Kraljevima 21:23-29). Biblijski izveštaj dalje kaže da je u danima Ilijinog naslednika Jeliseja, Juj bio pomazan za kralja Izraela. Kada je ujahao u Jezrael, Juj je naredio da se Jezavelja baci kroz prozor palate, tako da su je konji izgazili. Kasnije je otkriveno da su psi lutalice ostavili samo njenu lobanju, stopala i šake (2. Kraljevima 9:30-37). Poslednji biblijski izveštaj direktno vezan za Jezrael govori o pogubljenju 70 Ahavovih sinova. Juj je sakupio njihove glave u dve gomile kod Jezraelskih gradskih vrata, nakon čega je pobio druge velikaše i sveštenike koji su bili uključeni u Ahavovo otpadničko vladanje (2. Kraljevima 10:6-11).

Šta su arheolozi pronašli?

Godine 1990. započeo je jedan zajednički projekat iskopavanja na mestu Jezraela. Učestvovali su Institut za arheologiju sa univerziteta u Tel Avivu (kojeg je predstavljao Dejvid Usiškin) i Britanska škola arheologije iz Jerusalima (koju je predstavljao Džon Vudhed). Tokom sedam ciklusa (svaki ciklus je trajao šest nedelja), od 1990. do 1996, na ovom lokalitetu je radilo od 80 do 100 dobrovoljaca.

Savremeni pristup arheologiji sastoji se u ispitivanju dokaza s mesta iskopavanja na temelju samih odlika tog mesta, bez pozivanja na unapred formirane ideje i teorije. Dakle, za arheologe koji proučavaju biblijske zemlje, izveštaj iz Pisma ne predstavlja zadnju reč na tom polju. Svi drugi izvori i prirodni dokazi moraju se razmotriti i pažljivo odmeriti. Međutim, kako kaže Džon Vudhed, ne postoji nijedan drevni pisani materijal o Jezraelu osim nekoliko poglavlja iz Biblije. Trebalo bi zato da biblijski izveštaj i biblijska hronologija budu deo svakog istraživanja. Šta su nastojanja arheologa otkrila?

Pošto su utvrde i grnčarija bili iskopani, od početka je bilo jasno da ruševine potiču iz takozvanog gvozdenog doba, što ih tačno stavlja unutar perioda biblijskog Jezraela. Ali nastavak iskopavanja pružio je puno iznenađenja. Prvo iznenađenje bila je veličina i nalazišta i njegovih masivnih utvrda. Arheolozi su očekivali nalazište sa utvrdama koje bi se mogle uporediti sa onima u drevnoj Samariji, glavnom gradu kraljevstva Izraela. Međutim, kako se i dalje kopalo, postalo je jasno da je Jezrael bio daleko veći. Duž zidova su bile smeštene utvrde, dimenzija 300 sa 150 metara, čija je  ukupna unutrašnja površina više od tri puta veća od površine utvrda bilo kojeg drugog otkrivenog grada u Izraelu iz tog perioda. Grad je bio okružen suvim jarkom pri čemu se sa utvrđenja stvarao pad od 11 metara. Prema profesoru Usiškinu, ovaj jarak je za biblijska vremena bio karakteristika bez presedana. „U Izraelu nismo našli ništa slično ovome sve do perioda krstaša“, rekao je on.

To što u centru grada nije bilo ogromnih građevina bila je druga neočekivana odlika. Velika količina crvenkastobraon zemlje koja je donesena tokom izgradnje grada iskorišćena je za stvaranje jednog uzdignutog nivoa zemlje — tipa velikog podignutog podijuma, ili platforme — sa ogradom oko njega. Drugi preliminarni izveštaj o iskopavanju u Tel Jezraelu komentariše da bi ovaj uzvišeni podijum mogao biti dokaz da je Jezrael bio nešto više od kraljevske rezidencije. U njemu se kaže: „Želeli bismo da iznesemo mogućnost da je Jezrael bio centralna vojna baza kraljevske vojske Izraela u vreme amridskih [Amrija i njegovih potomaka] kraljeva... u kojoj su se jedinice bojnih kola i konjica držale i obučavale.“ Sudeći po veličini ovog uzdignutog podijuma, kao i po samoj ogradi, Vudhed teoretiše da bi ovo moglo biti neka vrsta mesta za vojnu paradu radi isticanja vojne moći u to vreme najveće sile bojnih kola na Srednjem istoku.

Iskopani ostaci gradskih vrata jesu odlika koja posebno interesuje arheologe. Oni ukazuju na jedan ulaz s kapijom i najmanje četiri trema. Međutim, pošto je puno kamenja sa ovog nalazišta tokom vekova razgrabljeno, otkrića su nepotpuna. Vudhed je mišljenja da ovi ostaci ukazuju na vrata sa šest tremova, koja su sličnih dimenzija kao vrata otkrivena u Megidu, Asoru i Gezeru. a

Arheološka otkrića ukazuju na iznenađujuće kratak period postojanja ovog grada koji je tako idealno lociran, kako u vojnom tako i u geografskom pogledu. Vudhed ističe da je Jezrael, kao jako utvrđen grad, postojao samo jedan određeni period — i bio u upotrebi samo nekoliko decenija. To je u oštroj suprotnosti s mnogim drugim ključnim biblijskim mestima u Izraelu, kao što su Megido, Azor, i glavni grad Samarija, koji su bili više puta pregrađivani, proširivani i naseljavani tokom različitih perioda. Zašto je ovo idealno mesto tako brzo izašlo iz upotrebe? Vudhed pretpostavlja da su Ahav i njegova dinastija maltene prouzrokovali ekonomsku propast zbog rasipanja državnih sredstava. To se vidi u neumerenoj veličini i moći Jezraela. Novi režim pod Jujom verovatno je želeo da se odvoji i od samog pomena na Ahava, pa je zbog toga napustio grad.

Svi do sada iskopani dokazi potvrđuju da je Jezrael bio glavni izraelski centar u gvozdenom dobu. Njegova veličina i utvrde slažu se sa opisom iz Biblije, koji ga prikazuje kao istaknutu kraljevsku rezidenciju Ahava i Jezavelje. Znaci koji ukazuju na kratkotrajnu nastanjenost u njemu tokom ovog perioda slažu se s biblijskim izveštajem o ovom gradu: brzo je postao značajan tokom Ahavovog vladanja i zatim, na Jehovinu zapovest, bio je očigledno sramotno ponižen kada je Juj ’pobio sve one koji bejahu ostali od doma Ahavova u Jezraelu i sve velikaše njegove i doglavnike  i upravnike njegove da nijedan ne uteče‘ (2. Kraljevima 10:11).

Hronologija Jezraela

„U arheologiji je tako teško dobiti tačnu osnovu za određivanje datuma“, priznaje Džon Vudhed. Dok su razmatrali rezultate sedmogodišnjeg iskopavanja, ovi arheolozi su ih upoređivali sa otkrićima na drugim arheološkim nalazištima. To je dovelo do ponovnog proračunavanja i debata. Zašto? Jer od iskopavanja u Megidu, koje je izvršio izraelski arheolog Jigael Jadin, tokom 1960-ih i ranih 1970-ih, mnogi iz sveta arheologije smatrali su da je on otkrio utvrde i gradske kapije koje datiraju iz perioda kralja Solomona. Sada su, utvrde, grnčarija i vrata otkriveni u Jezraelu naveli neke da posumnjaju u ove zaključke.

Na primer, grnčarija pronađena u Jezraelu identična je sa onom iz sloja zemlje u Megidu koju je Jadin povezao sa Solomonovom vladavinom. Struktura i dimenzije vrata ova dva grada su slične, ako ne i identične. Vudhed kaže: „Svi dokazi ili stavljaju Jezrael u Solomonovo vreme ili datume ovih odlika iz drugih mesta [Megida i Azora] vraćaju u period Ahava.“ Pošto Biblija jasno povezuje Jezrael sa Ahavovim periodom, on misli da je razumnije prihvatiti da ovi slojevi odaju sliku vremena Ahavove vladavine. David Usiškin se slaže: „Biblija kaže da je Solomon sagradio Megido — ona ne kaže da je on sagradio baš ta vratâ.“

Može li se saznati istorija Jezraela?

Da li ova arheološka otkrića i nastale debate bacaju senku sumnje na biblijski izveštaj o Jezraelu ili Solomonu? Zapravo, polemika u arheologiji slabo utiče na biblijski izveštaj. Arheologija, za razliku od biblijskog pripovedanja, ima drugačiju osnovu za ispitivanje istorije. Ona postavlja drugačija pitanja i ističe druge stvari. Mogli bismo uporediti jednog istraživača Biblije i arheologa s putnicima na približno paralelnim putevima. Jedan putnik vozi po ulici, drugi hoda po trotoaru. Njihova zapažanja i interesi su različiti. Ipak, njihove procene se više nadopunjavaju nego što se razmimoilaze. Upoređivanje utisaka ova dva putnika može dovesti do fascinantnih uvida.

Biblija sadrži pisani zapis drevnih događaja i ljudi; arheologija pokušava da dođe do informacija o ovim događajima i ljudima ispitujući svaki trag koji se još uvek može naći u zemlji. Međutim, ovi ostaci su obično nepotpuni i podložni različitim tumačenjima. S tim u vezi, u svojoj knjizi Archaeology of the Land of the Bible—10,000−586 B.C.E. Amihaj Mazar komentariše: „Arheološki rad na terenu u velikoj meri predstavlja umešnost kao i kombinaciju obučenosti i profesionalne veštine. Nijedna kruta metodologija ne može zasigurati uspeh, pa su fleksibilnost i kreativnost upravnika na terenu obavezni. Karakter, talenat i zdrav razum arheologa nisu manje važni od njegove obučenosti i izvora materijala koji su mu dostupni.“

Arheologija je potvrdila postojanje glavnog kraljevskog i vojnog centra u Jezraelu, centra koji je postojao iznenađujuće kratko vreme tokom istorijskog perioda koji se poklapa sa Ahavovom vladavinom — baš kao što to i Biblija kaže. Pojavila su se mnoga interesantna pitanja koja arheolozi mogu da izučavaju u narednim godinama. Ipak, stranice Božje Reči Biblije nastavljaju da govore s jasnoćom, pružajući nam iscrpnu priču na način na koji arheolozi nikada neće moći.

[Fusnota]

[Slike na 26. strani]

Arheološka iskopavanja u Jezraelu

[Slika na 28. strani]

Hananski idol pronađen u Jezraelu