Moć molitve

Sunce zalazi nad gradom Nahorom na Srednjem istoku. Sirijac po imenu Elijezer stiže s povorkom od deset kamila na jedan izvor izvan grada. Iako je i on sigurno umoran i žedan, više je zainteresovan za potrebe drugih. Došao je iz strane zemlje da bi pronašao ženu za sina svog gospodara. Osim toga, tu ženu mora da pronađe među gospodarevim rođacima. Kako da izvrši taj težak zadatak?

ELIJEZER veruje u moć molitve. Uz izuzetnu, gotovo detinju veru, on upućuje sledeću poniznu molbu: „Jehova, Bože gospodara moga Avrahama, daj mi sreću danas i učini milost gospodaru mome Avrahamu. Evo ja ću ostati kod ovoga studenca, a kćeri će ovoga grada doći da zahvataju vode. Kojoj devojci rečem: Nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: Pij, i kamile ću ti napojiti, - daj da to bude ona koju si namenio sluzi svome Isaku. Po tome ću poznati da činiš milost gospodaru mome“ (Postanje 24:12-14).

Elijezerovo pouzdanje u moć molitve nije uzaludno. Baš prva žena koja dolazi na taj izvor unuka je Avrahamovog brata! Zove se Rebeka, nije udata, moralno je čestita i izuzetno lepa. Vredno je pažnje i to što ona ne samo da daje vode Elijezeru već se ljubazno nudi da napoji sve njegove kamile. Kasnije, posle porodičnog dogovora, Rebeka spremno pristaje da pođe s Elijezerom u daleku zemlju kako bi se udala za Avrahamovog sina Isaka. Kakav upečatljiv i jasan odgovor na Elijezerovu molitvu, u vreme kad se Bog povremeno mešao u događaje čineći čuda!

Možemo dosta toga naučiti iz Elijezerove molitve. Ona je pokazala da on ima izvanrednu veru i poniznost te da je nesebično zainteresovan za potrebe drugih. Elijezerova molitva takođe je pokazala da se on pokorava Jehovinom načinu ophođenja s ljudima. On je nesumnjivo znao da je Bog posebno privržen Avrahamu kao i da je obećao da će budući blagoslovi za celo čovečanstvo doći kroz Avrahama (Postanje 12:3). Zato je Elijezer počeo svoju molitvu rečima: „Jehova, Bože gospodara moga Avrahama.“

Isus Hrist je Avrahamov potomak koji će poslužiti kao sredstvo za blagosiljanje svih poslušnih ljudi (Postanje 22:18). Ako danas želimo da naše molitve budu uslišene, treba ponizno da pokažemo da priznajemo da se Bog danas s ljudima ophodi preko svog Sina. Isus Hrist je rekao: „Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, zamolite što god želite i dogodiće vam se“ (Jovan 15:7).

 Jedan sledbenik Isusa Hrista koji je doživeo istinitost njegovih reči bio je apostol Pavle. Njegovo verovanje u moć molitve svakako nije bilo uzaludno. On je ohrabrio suhrišćane da u molitvi sve svoje brige prepuste Bogu i to je naglasio rečima: „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:6, 7, 13). Da li to znači da je Bog uslišio sve što je Pavle tražio u molitvi? Da vidimo.

Nisu sve molitve uslišene

U svojoj nesebičnoj službi, Pavle je patio od onoga što je opisao kao „trn u telu“ (2. Korinćanima 12:7). To je mogla biti mentalna ili emocionalna teskoba koju su izazivali protivnici i ’lažna braća‘ (2. Korinćanima 11:26; Galatima 2:4). Ili je to mogla biti telesna nelagodnost zbog neke hronične očne bolesti (Galatima 4:15). Bilo kako bilo, taj „trn u telu“ je Pavlu oduzimao snagu. ’Tri puta sam molio Gospoda da to ode od mene‘, napisao je. Međutim, Pavlova molba nije bila uslišena. Objašnjeno mu je da su mu dovoljne duhovne koristi koje je već primio od Boga, kao što je snaga da izdrži kušnje. Nadalje, Bog je rekao: „Moja sila se usavršava u slabosti“ (2. Korinćanima 12:8, 9).

Šta učimo iz Elijezerovog i Pavlovog primera? Jehova Bog zaista sluša molitve onih koji nastoje da mu ponizno služe. Ali to ne znači da on uvek uslišava njihove molbe, budući da Bog ima dalekosežno gledište o stvarima. On bolje od nas zna šta je za nas najbolje. Što je još važnije, on uvek deluje u skladu sa svojom unapred utvrđenom namerom koja je zapisana u Bibliji.

Vreme za duhovno lečenje

Bog obećava da će za vreme Hiljadugodišnje vladavine njegovog Sina nad zemljom izlečiti ljude od svih fizičkih, mentalnih i emocionalnih bolesti (Otkrivenje 20:1-3; 21:3-5). Pravi hrišćani jedva čekaju tu obećanu budućnost, puni vere da Bog ima moć da je ostvari. Premda ne očekuju da se danas događaju takva čudesna izlečenja, oni se mole Bogu da ih uteši i ojača da bi se izborili s kušnjama (Psalam 55:22, DK). Kad se razbole, oni takođe mogu da mole za Božje vođstvo da pronađu najbolje lečenje u okviru svojih materijalnih mogućnosti.

Neke religije podstiču bolesnike da se mole da bi danas bili izlečeni, ukazujući na čudesna isceljenja koja su vršili Isus i njegovi apostoli. Ali ta čuda su imala jednu posebnu svrhu. Ona su služila tome da dokažu da je Isus Hrist pravi Mesija i da umesto jevrejske nacije Božju naklonost sada uživa mlada hrišćanska skupština. U to vreme čudesni darovi su bili potrebni da bi se ojačala vera novoosnovane hrišćanske skupštine. Kad je ta mlada skupština stala na noge, da tako kažemo, i kad je postala zrela, čudesni darovi su bili ’uklonjeni‘ (1. Korinćanima 13:8, 11).

U ovom presudnom vremenu, Jehova Bog upućuje svoje obožavaoce da obavljaju jedno važnije delo, delo duhovnog lečenja. Dok još ima vremena, ljudi hitno moraju da se odazovu na sledeći poziv: „Tražite Jehovu, dok se može naći, prizivajte njega dok je blizu. Neka put svoj bezdušnik ostavi, nepravednik misli svoje; nek se vrati Jehovi koji će mu se smilovati, Bogu našemu, koji mnogo prašta“ (Isaija 55:6, 7).

To duhovno lečenje pokajničkih grešnika obavlja se putem propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14). Time što svoje sluge osposobljava da izvršavaju to spasonosno delo, Jehova Bog pomaže milionima ljudi iz svih nacija da se pokaju za svoje grehe i dođu u dobar odnos s njim pre kraja ovog zlog sistema. Svima onima koji se iskreno mole da budu duhovno izlečeni i svima koji se mole za pomoć pri obavljanju tog dela lečenja, molitve će stvarno biti uslišene.

[Izvor slike na 3. strani]

Reveka na izvoru/Gistav Dore — Biblija/Idea