Tražiti Jehovu spremnim srcem

IZRAELSKI sveštenik Jezdra bio je nenadmašan istraživač, izučavalac, prepisivač i učitelj Zakona. Za današnje hrišćane on je isto tako dobar primer svesrdne službe. Kako to? Tako što je sačuvao svoju odanost Bogu čak i dok je živeo u Vavilonu, gradu koji je bio pun lažnih bogova i u kome su se obožavali demoni.

Jezdra nije bio odan Bogu igrom slučaja. On je radio na tome. Stvarno, on nam kaže da je „upravio [spremio, NW] srce svoje da nauči i da izvršuje zakon Jehovin“ (Jezdra 7:10, kurziv naš).

Kao i Jezdra, tako i Jehovin današnji narod želi da učini sve što Jehova traži od njega, dok živi u svetu koji je neprijateljski raspoložen prema pravom obožavanju. Zbog toga ispitajmo na koje načine i mi možemo da spremimo naše srce, našu unutrašnju osobu — misli, stavove, želje i poticaje — da bismo ’naučili i izvršavali zakon Jehovin‘.

Kako spremiti srce

„Spremiti“ znači „pripremiti unapred radi nekog cilja: spremiti radi neke određene namene, primene ili rasporeda“. Naravno, ako si već stekao tačno spoznanje o Božjoj Reči i predao svoj život Jehovi, onda se tvoje srce svakako pokazalo spremnim i moglo bi se uporediti sa ’dobrom zemljom‘ o kojoj je Isus govorio u svojoj paraboli o sejaču (Matej 13:18-23).

Ipak, našem srcu je potrebna konstantna pažnja i oplemenjavanje. Zašto? Iz dva razloga. Prvi razlog je taj što štetne sklonosti, poput korova u bašti, mogu lako da puste koren, pogotovo tokom ovih ’poslednjih dana‘ kada je ’vazduh‘ Sataninog sistema više no ikada pun štetnog semenja telesnog razmišljanja (2. Timoteju 3:1-5; Efešanima 2:2). Drugi razlog se tiče same zemlje. Ako se ne održava, zemlja može vrlo brzo da se isuši, otvrdne i postane neplodna. Ili bi preko bašte moglo nepažljivo da pređe previše ljudi i da tako utabaju zemlju. Slično je i s figurativnom zemljom našeg srca. Ona može postati besplodna ako je zanemarujemo ili je utapkaju ljudi koje ne zanima naše duhovno dobro.

Koliko je onda za sve nas važno da primenjujemo biblijsku opomenu: „Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života“ (Poslovice 4:23).

Činioci koji ’zemlju‘ našeg srca čine plodnom

Osmotrimo neke činioce, to jest, osobine koje će ’zemlju‘ našeg srca učiniti plodnom i tako potpomoći nastanak uspešnog produkta. Naravno, postoje mnoge stvari koje će oplemeniti naše srce, ali ovde ćemo razmotriti šest: prepoznavanje naših duhovnih potreba, poniznost, poštenje, strah od Boga, veru i ljubav.

„Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“, rekao je Isus (Matej 5:3). Kao što nas fizička glad podseća na našu potrebu za hranom, tako nas svesnost o našim duhovnim potrebama održava gladnima za duhovnom hranom. Po prirodi, ljudi žude za takvom hranom jer ona daje smisao i svrhu njihovom životu.  Pritisci Sataninog sistema stvari ili čista lenjost kada treba da se proučava mogu da otupe našu svesnost o ovoj potrebi. Pa ipak, Isus je rekao: „Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4).

Što se tiče doslovne hrane, redovni, uravnoteženi i zdravi obroci pospešuju telesno zdravlje, a navode takođe telo da u određeno vreme stvara želju za sledećim obrokom. Isto je i u duhovnom smislu. Možda ne misliš o sebi da si sklon učenju, ali ako svakodnevno čitanje Božje Reči učiniš navikom i publikacije zasnovane na Bibliji proučavaš redovno, otkrićeš da se tvoj apetit povećava. U stvari, nestrpljivo ćeš iščekivati vreme za svoj lični biblijski studij. Zato ne odustaj lako; naporno radi da razviješ zdrav duhovni apetit.

Poniznost omekšava srce

Poniznost je bitan činilac da bi neko imao spremno srce zato što nas ona čini osobama koje se daju naučiti i pomaže nam da spremnije prihvatimo ljubazan savet ili ispravku. Pogledajmo dobar primer kralja Josije. Tokom njegovog vladanja pronađen je jedan dokument koji je sadržavao Božji zakon dat preko Mojsija. Kada je Josija čuo reči Zakona i shvatio koliko daleko su njegovi preci zastranili od pravog obožavanja, razderao je svoju odeću i plakao pred Jehovom. Zašto je Božja Reč tako duboko dirnula kraljevo srce? Izveštaj kaže da je njegovo srce bilo „meko“ [NW], tako da se ponizio kada je čuo Jehovine reči. Jehova je zapazio Josijino ponizno, prijemljivo srce, i zbog toga ga blagoslovio (2. Kraljevima 22:11, 18-20).

Poniznost je olakšala Isusovim ’neukim i običnim‘ učenicima da shvate i primene duhovne istine koje su promakle onima koji su bili ’mudri i umni‘ ali samo „u telesnom smislu“ (Dela apostolska 4:13; Luka 10:21; 1. Korinćanima 1:26). Ovi drugi nisu bili spremni da prihvate Jehovinu reč jer su njihova srca okorela od ponosa. Zar je onda čudno što Jehova mrzi ponos? (Priče Solomunove 8:13, DK; Danilo 5:20).

Poštenje i strah od Boga

Prorok Jeremija je napisao da je „srce iznad svega prevrtljivo [„prijevarno“, DK] i opako; ko ga može poznati?“ (Jeremija 17:9). Ova prevarnost se ispoljava na različite načine, na primer kada iznalazimo izgovore onda kada učinimo nešto loše. Takođe izlazi na videlo i kada opravdavamo ozbiljne lične mane. Međutim, poštenje će nam obezbediti pobedu nad prevarnim srcem jer nam pomaže da se suočimo sa istinom o nama samima, i zatim da se poboljšamo. Psalmista je pokazao takvo poštenje kada se molio: „Ispitaj me, Jehova, i iskušaj me, pretopi [prečisti, NW] bubrege moje i srce moje.“ Očigledno, psalmista je spremio svoje srce da prihvati Jehovino prečišćavanje i ispitivanje, iako je možda pri tome morao da prizna da poseduje osobine koje su poput nečistoće kako bi ih na kraju mogao nadvladati (Psalam 17:3; 26:2).

Strah od Boga, koji obuhvata i ’mržnju prema zlu‘, jeste moćno sredstvo u ovom procesu prečišćavanja (Poslovice 8:13, NW). Iako je svesna Jehovine blagonaklonosti i dobrote, osoba koja se zaista boji Jehove uvek je svesna da Jehova ima moć da kazni, čak i smrću, one koji su mu neposlušni. Kada je Jehova rekao za Izrael: „Oh! kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje, i da drže sve zapovesti moje, da bi uvek srećni bili oni i sinovi njihovi!“, time je pokazao da oni koji ga se boje istovremeno ga i slušaju (Ponovljeni zakoni 5:29).

Bez sumnje, cilj straha od Boga nije da nas drži u stanju strašljive pokornosti, već da nas pokrene da slušamo našeg Oca punog ljubavi, za koga znamo da su mu na srcu naši najbolji interesi. U stvari, takav strah od Boga daje polet i podstiče na radost, što je u velikoj meri pokazao primer samog Isusa Hrista (Isaija 11:3, NW; Luka 12:5).

 Spremno srce je bogato verom

Srce jako u veri zna da je ono što Jehova traži ili na šta upućuje kroz svoju Reč, uvek ispravno i za nas najbolje (Isaija 48:17, 18). Osoba s takvim srcem crpe duboko zadovoljstvo kada primenjuje savet iz Poslovica 3:5, 6 koje kažu: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.“ Međutim, srce kome manjka vera neće biti sklono da se pouzda u Jehovu, pogotovo ako to podrazumeva neko žrtvovanje, kao što je pojednostavljenje nečijeg života radi usredsređivanja na interese Kraljevstva (Matej 6:33). Iz dobrog razloga, Jehova na neverno srce gleda kao na „zlo“ (Jevrejima 3:12).

Naša vera u Jehovu manifestuje se na mnogim područjima, u šta spadaju i stvari koje činimo u privatnosti našeg doma. Na primer, uzmimo načelo iz Galatima 6:7: „Ne zavaravajte se: Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti.“ Naša vera u ovo načelo odraziće se u filmovima koje gledamo, knjigama koje čitamo, u količini vremena koje koristimo za studiranje Biblije i u našim molitvama. Da, jaka vera koja nas pokreće da sejemo „u duh“, jeste ključni činilac da bismo imali srce koje je spremno da prihvati Jehovinu Reč i posluša je (Galatima 6:8).

Ljubav — najveća osobina

Više od drugih osobina, ljubav zaista zemlju našeg srca čini prijemljivom za Jehovinu Reč. Tako, kada ju je upoređivao s verom i nadom, apostol Pavle je ljubav opisao kao ’najveću‘ osobinu (1. Korinćanima 13:13). Srce ispunjeno ljubavlju prema Bogu je krajnje zadovoljno i radosno zbog toga što mu je poslušno; ono se sigurno ne buni protiv Jehovinih zahteva. Apostol Jovan je rekao: „Jer ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3). Nešto slično je i Isus rekao: „Ako me ko voli, držaće moju reč, i moj Otac će ga voleti“ (Jovan 14:23). Zapazi da je takva ljubav uzvraćena. Da, Jehova mnogo voli one koji su ljubavlju privučeni k njemu.

Jehova zna da smo nesavršeni i da redovno grešimo protiv njega. Ipak, on se ne drži podalje od nas. Ono što Jehova gleda kod svojih slugu jeste ’celo srce‘ (DK), srce koje nas pokreće da mu voljno služimo sa „dušom spremnom“ (1. Letopisa 28:9). Naravno, Jehova zna da je potrebno vreme i napor da bismo razvili dobre osobine u našem srcu i tako doneli plod duha (Galatima 5:22, 23). Zato je strpljiv s nama, „jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Pokazujući isti stav, Isus nikada nije strogo kritikovao svoje učenike zbog njihovih grešaka već im je strpljivo pomagao i hrabrio ih. Zar nas takva ljubav, milosrđe i strpljivost, kako s Jehovine tako i sa Isusove strane, ne pokreću da ih još više volimo? (Luka 7:47; 2. Petrova 3:9).

Ako ti se ponekad čini da s mukom moraš da iščupaš duboko ukorenjene, korovu slične navike ili da razbiješ grudvice poput gline otvrdnulih osobina, nemoj biti potišten ili obeshrabren. Umesto toga, i dalje radi na usavršavanju dok ’ustrajavaš u molitvi‘, stalno preklinjući Jehovu za njegov duh (Rimljanima 12:12). Uz njegovu spremnu pomoć, ti ćeš, kao i Jezdra, uspeti da imaš srce potpuno spremno „da nauči i da izvršuje zakon Jehovin“.

[Slika na 31. strani]

Jezdra je zadržao svoju odanost Bogu čak i u Vavilonu

[Izvor slike na 29. strani]

Garo Nalbandian