Primeran čovek koji je prihvatio ispravku

„U ZAMBIJI krokodili svakog meseca pojedu 30 ljudi.“ Tako su pre nekoliko godina izvestile jedne afričke novine. Prema jednom zoologu koji je radi proučavanja hvatao ove gmizavce, „bilo je potrebno 12 ljudi da drže jednog krokodila“. S moćnim repom i snažnim čeljustima, krokodil može da bude zastrašujuća životinja!

Očigledno govoreći o krokodilu kao o „Levijatanu“ (NW), Stvoritelj je koristio ovog ’kralja najljućeg zverinja‘ da bi svog slugu Jova poučio jednoj važnoj lekciji (Jov 40:20; 41:25). To se dogodilo pre otprilike 3 500 godina u zemlji Uz, verovatno negde u severnoj Arabiji. Opisujući gore pomenuto stvorenje, Bog je rekao Jovu: „Niko nije tako srčan da bi ga nadražio a ko li bi meni u lice se protivio?“ (Jov 41:1). Koliko je to samo istinito! Ako se bojimo krokodila, koliko tek više treba da se bojimo da govorimo loše o Onome koji ga je stvorio! Jov je shvatio ovu lekciju tako što je priznao svoju grešku (Jov 42:1-6).

Kada je već reč o Jovu, možda se sećamo da je on veran primer u podnošenju kušnji (Jakov 5:11). U stvari, Jehova je bio ponosan na Jova još pre nego što je njegova vera bila pod teškim ispitom. Prema Božjoj proceni, u to vreme ’nije bilo takvog na zemlji, dobrog i pravednog [„besprekornog“, NW] čoveka, koji se bojao Boga i uklanjao od zla‘ (Jov 1:8). To bi trebalo da nas podstakne da naučimo više o Jovu, jer će nam to pomoći da vidimo na koji način i mi možemo ugoditi Bogu.

Dobar odnos s Bogom je na prvom mestu

Jov je bio bogat čovek. Osim zlata, imao je 7 000 ovaca, 3 000 kamila, 500 magarica, 1 000 goveda i veoma puno slugu (Jov 1:3). Međutim, Jov je polagao svoje poverenje u Jehovu, a ne u bogatstvo. On je ovako razmišljao: „Ako sam na zlato polagao nadu svoju, ako sam ja zlatu kazao: Ti si nada moja; ako sam se velikim imanjem svojim  ponosio, i s velikim bogatstvom koje sam stekao... i to je zločin koji sudije treba da osude, jer bih se odrekao Boga na visini!“ (Jov 31:24-28). I mi poput Jova treba da cenimo blizak odnos s Jehovom Bogom daleko više od materijalnih stvari.

Pravedno postupanje s bližnjima

Kako je Jov postupao sa svojim slugama? Da su ga smatrali pravednim i pristupačnim vidi se iz samih Jovovih reči: „Ako nisam na pravo pazio sluge svoga ili sluškinje svoje, kad su oni sa mnom se pravdali, šta da radim kada Bog ustane, kad on sudi, šta da odgovorim?“ (Jov 31:13, 14). Jov je cenio Jehovinu milost, pa je stoga i postupao milosrdno sa svojim slugama. Kakav divan primer, pogotovo za one koji su nadglednici u hrišćanskoj skupštini! I oni takođe moraju biti pravedni, nepristrani i pristupačni.

Jov se takođe interesovao i za ljude izvan svog domaćinstva. Otkrivajući svoju brigu za druge, on je rekao: „Ako sam ja siromasima uskratio ono zašto su me molili, ako sam ja oči udovici zamutio... ako sam ja ruku svoju na sirotu digao, što sam znao da će sudije mene podržati, nek mi rame ispadne iz pleće i otpadne i slomi se ruka moja“ (Jov 31:16-22). Budimo pažljivi prema onima u našoj skupštini koji su u problemima.

Zbog nesebičnog interesovanja za bližnje, Jov je bio gostoljubiv prema strancima. Stoga je mogao da kaže: „Stranac nije noćivao na polju; vrata svoja otvarao sam putniku“ (Jov 31:32, DK). Kakav je to samo divan primer za današnje Božje sluge! Ako osobe zainteresovane za biblijsku istinu dođu u Dvoranu Kraljevstva, i ako smo gostoljubivi prema njima, tada to može doprineti njihovom duhovnom rastu. Naravno, putujućim nadglednicima i drugim hrišćanima takođe je potrebna naša gostoljubivost (1. Petrova 4:9; 3. Jovanova 5-8).

Jov je imao ispravan stav čak i prema svojim neprijateljima. Nije se radovao nesreći koja bi zadesila nekoga ko njega mrzi (Jov 31:29, 30). Umesto toga, on je bio spreman da učini dobro takvim ljudima, kao što je to vidljivo iz njegove spremnosti da se moli za svoja tri lažna tešioca (Jov 16:2; 42:8, 9; uporedi s Matejem 5:43-48).

Seksualno neporočan

Jov je bio veran svom bračnom drugu i nikada nije dozvolio da se u njegovom srcu razvije neprikladna privrženost prema nekoj drugoj ženi. On je rekao: „Zavet učinih s očima svojim da neću na devicu  pogledati. Ako se zanelo srce moje za nečijom ženom, ako sam bližnjega svoga na vratima vrebo, nek tuđinu žena moja melje, i tuđini nek je osramote! Jer je to zločin, bezakonje što sudije kazne“ (Jov 31:1, 9-11).

Jov nije dozvolio nemoralnim željama da kvare njegovo srce. Umesto toga on se trudio da živi čestito. Nije ni čudo što je Jehova bio ponosan na ovog vernog čoveka koji se borio protiv nemoralnih mamaca! (Matej 5:27-30).

Zainteresovan za duhovnost svoje porodice

S vremena na vreme, Jovovi sinovi su pripremali slavlja na kojima su svi njegovi sinovi i ćerke bili prisutni. Posle tih dana slavlja, Jov bi bio zabrinut za to da neko od njegove dece nije na neki način zgrešilo Jehovi. Dakle, on bi preduzimao akciju, budući da biblijski izveštaj kaže: „Kad bi dani gozbe prošli, pozivaše i osvećivaše Jov sinove svoje, pa se rano dizaše i za svakoga od njih prinošaše po jednu žrtvu paljenicu. Jer govoraše Jov: Može biti da su se ogrešili sinovi moji i uvredili Boga u srcu svome“ (Jov 1:5). Koliko je samo njegova zainteresovanost za to da članovi porodice pokazuju strahopoštovanje prema Jehovi i hode njegovim putevima uticala na članove njegove porodice!

Danas poglavari hrišćanskih porodica treba da poučavaju svoje porodice Božjoj Reči, Bibliji (1. Timoteju 5:8). Sigurno, sasvim je ispravno i da se molimo za članove porodice (Rimljanima 12:12).

Verno podneo kušnju

Većina čitalaca Biblije upoznata je s teškim kušnjama koje su zadesile Jova. Satana Đavo je tvrdio da će Jov pod teškim okolnostima da prokune Boga. Jehova je prihvatio ovaj izazov, i Satana je bez oklevanja krenuo da nanosi nevolje Jovu. Izgubio je svu stoku. Što je još gore podneo je i gubitak sve svoje dece. Ubrzo nakon toga, Satana je pogodio Jova zlim prištem od glave do pete (Jov 1. i 2. poglavlje).

Kakav je bio ishod? Dok ga je žena nagovarala da prokune Boga, Jov je rekao: „Kao luda žena govoriš. Što? Dobro smo primili od Boga, a zlo zar da ne primamo?“ Biblijski izveštaj još dodaje: „U svemu ovome ne sagreši Jov usnama svojim“ (Jov 2:10). Da, Jov je verno istrajao i tako dokazao da je Đavo lažov. Neka bismo i mi na sličan način istrajali pod kušnjama i dokazali da je naša služba Bogu Jehovi motivisana čistom ljubavlju prema njemu (Matej 22:36-38).

Ponizno prihvatio ispravku

Iako je Jov bio primeran u mnogim stvarima, on nije bio savršen. On je sam rekao: „Kako će iz bića uprljanog čovek čist izići? To nikako ispasti ne može“ (Jov 14:4; Rimljanima 5:12). Dakle, kada je Bog rekao da je Jov besprekoran, to je značilo da Jov živi u skladu sa svim što Bog zahteva od svojih nesavršenih i grešnih ljudskih slugu. Kakav izvor ohrabrenja!

Jov je istrajao u svojoj kušnji, ali ona je pokazala i jednu njegovu slabost. Kada su čuli za sve te nedaće koje su ga zadesile, posetila su ga trojica nazovi tešioca (Jov 2:11-13). Oni su tvrdili da ga Jehova kažnjava zbog toga što je počinio teške grehe. Naravno, Jov je bio povređen zbog ovih lažnih optužbi i žarko je želeo da se brani. Međutim, on je postao neuravnotežen u svojim pokušajima da se opravda. Tvrdio je da je pravedniji čak i od Boga! (Jov 35:2, 3, DK).

Pošto je Bog voleo Jova, upotrebio je jednog mladića da mu ukaže na grešku. Izveštaj kaže: „Elijuj... naljuti se na Jova, što se sam građaše pravednim pred Bogom.“ Elijuj je primetio sledeće: „Jov govori: Pravedan sam a Bog pravdu moju priznat neće“ (Jov 32:2; 34:5). Ipak, Elijuj se nije pridružio trojici ’tešitelja‘ koji su pogrešno zaključili da je Bog kažnjavao Jova zbog njegovih grehova. Umesto toga, Elijuj je imao poverenja u Jovovu vernost i dao mu je savet: „Parba je tvoja ipak pred njim [Jehovom]: Čekaj ga!“ I zaista, trebalo je da Jov čeka na Jehovu, a ne  da naglo govori u sopstvenu odbranu. Elijuj je uveravao Jova: „Pravdu i izobilje pravednosti [Bog] neće potceniti“ (Jov 35:14; 37:23, NW).

Trebalo je ispraviti Jovovo razmišljanje. Zato mu je Jehova dao lekciju o čovekovoj neznatnosti u poređenju s Božjom veličinom. Jehova je ukazao na Zemlju, more, zvezdana nebesa, životinje i na mnoga druga čuda stvaranja. Na kraju, Bog je govorio i o krokodilu. Jov je ponizno prihvatio ispravku i time nam je pružio i u toj stvari primer.

Čak i ako dobro obavljamo službu Jehovi, mi ćemo i dalje praviti greške. Ako je neka greška ozbiljna, Jehova nas može ispraviti pomoću izvesnih stvari (Poslovice 3:11, 12). Može nam na um pasti neki stih koji pecka našu savest. Možda nam Kula stražara ili neka druga publikacija Jehovinih svedoka može reći nešto što će nam pomoći da budemo svesni naše greške. Ili će nam možda neki suhrišćanin ljubazno ukazati na to da nismo primenili neko biblijsko načelo. Kako ćemo reagovati na takvu ispravku? Jov je pokazao skrušen duh, rekavši: „Zato se sam osuđujem i kajem se u prahu i u pepelu“ (Jov 42:6).

Nagrađen od Jehove

Jehova je nagradio svog slugu Jova time što mu je omogućio da poživi još 140 godina. Za to vreme, on je dobio daleko više nego što je izgubio. Iako je na kraju umro, Jov će sigurno biti uskrsnut u Božjem novom svetu (Jov 42:12-17; Jezekilj 14:14; Jovan 5:28, 29; 2. Petrova 3:13).

Takođe i mi možemo biti sigurni u Božju naklonost i njegov blagoslov, ako mu lojalno služimo i prihvatimo sve na Bibliji temeljene ispravke koje dobijemo. Rezultat toga je sigurna nada da ćemo živeti u Božjem novom sistemu stvari. Što je još važnije, iskazivaćemo čast Bogu. Naše verno postupanje biće nagrađeno i dalje će dokazivati da Božji narod ne služi Bogu iz sebičnih razloga već iskreno i iz ljubavi. Koliko smo samo povlašćeni što poput vernog Jova koji je ponizno prihvatao ispravku možemo obradovati Jehovino srce! (Poslovice 27:11).

[Slike na 26. strani]

Jov je pokazivao brigu punu ljubavi prema siročićima, udovicama i drugima

[Slike na 28. strani]

Jov je bio bogato nagrađen zbog toga što je ponizno prihvatio ispravku