Skromnost — osobina koja unapređuje mir

Kako bi samo svet bio ugodan kada bi svako ispoljavao skromnost. Ljudi bi bili manje zahtevni, članovi porodica manje svadljivi, među kompanijama bi bilo manje konkurencije, a nacije bi bile manje ratoborne. Da li bi želeo da živiš u takvom svetu?

ISTINSKE sluge Jehove Boga se pripremaju za njegov obećani novi svet u kome će se, bez izuzetaka, skromnost smatrati jačom stranom i vrlinom, a ne slabošću (2. Petrova 3:13). Zapravo, oni već sada razvijaju skromnost. Zašto? Prvenstveno zato što to Jehova traži od njih. Njegov prorok Mihej je zabeležio: „Pokazalo ti se, o čoveče, što je dobro, i što Jehova od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, i da smerno pred Bogom svojim hodiš“ (Mihej 6:8).

Skromnost podrazumeva mnogo toga; to je odlika nekog ko nije uobražen, to jest sujetan, i nije sklon da se hvali svojim sposobnostima, dostignućima i posedima. Jedan priručnik kaže da skromnost takođe znači „držati se u  okviru granica“. Skromna osoba ostaje u okviru granica pristojnog ponašanja. Takođe priznaje da postoje granice između onog što treba da uradi i onog što može da uradi. Ona je svesna toga da postoje stvari za koje nije ovlašćena. Sigurno nas privlače skromni ljudi. „Ništa nije milije od istinske skromnosti“, pisao je engleski pesnik Džozef Adison.

Skromnost nije prirodno obeležje nesavršenih ljudi. Moramo da se naprežemo da bismo razvili tu osobinu. Da bi nas podstakla na to, Božja Reč opisuje mnoge događaje u kojima se ogledaju različiti oblici skromnosti.

Dva skromna kralja

Jedan od najlojalnijih Jehovinih slugu bio je David, koji je još kao mladić pomazan za budućeg kralja Izraela. Posle toga je bio pod velikim pritiskom, jer je kralj Saul koji je tada vladao pokušavao da ga ubije, zbog čega je bio prisiljen da živi kao begunac (1. Samuilova 16:1, 11-13; 19:9, 10; 26:2, 3).

Čak i pod takvim okolnostima, David je bio svestan da postoje granice u onome što treba da uradi da bi sačuvao život. Jednom prilikom u pustinji, David nije dozvolio Avisaju da povredi kralja Saula dok je ovaj spavao, rekavši: „Što se mene tiče, nezamislivo je s Jehovinog gledišta da dignem ruku na pomazanika Jehovinog!“ (1. Samuilova 26:8-11, NW). David je znao da nije njegovo da ukloni Saula s položaja kralja. Tako je David u toj situaciji pokazao skromnost jer je ostao u okviru granica ispravnog postupanja. Isto tako i Božje današnje sluge znaju da „s Jehovinog gledišta“ postoje stvari koje jednostavno ne mogu da učine, pa čak i ako je u pitanju život (Dela apostolska 15:28, 29; 21:25).

Solomon, sin kralja Davida, takođe je ispoljavao skromnost kao mladić, premda na malo drugačiji način. Kada je bio ustoličen osećao je da je nedorastao teškoj odgovornosti kralja. Molio se: „Jehova, Bože moj, ti si postavio slugu svoga kraljem na mesto Davida, oca moga, a ja sam mlad i nemam još iskustva.“ Očigledno je Solomon bio svestan toga da mu nedostaju sposobnost i iskustvo. Bio je skroman, i nije ispoljio uobraženost ili sujetu. Molio se Jehovi za razboritost i molba mu je bila uslišena (1. Kraljevima 3:4-12).

Mesija i njegov preteča

Više od 1 000 godina posle Solomonovog doba, Jovan Krstitelj je izvršavao delo koje je pripremalo put Mesiji. Kao preteča Pomazanika, Jovan je ispunjavao biblijsko proročanstvo. Mogao je da se hvali svojom prednošću. Isto tako je mogao da pokuša da zadobije čast, jer je bio Mesijin rođak. Ali Jovan je rekao drugima da nije dostojan čak ni sandale da odveže Isusu. I kada je Isus došao da se krsti na reci Jordan, Jovan je rekao: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni?“ To pokazuje da Jovan nije bio hvalisava osoba. Bio je skroman (Matej 3:14; Malahija 4:5, 6; Luka 1:13-17; Jovan 1:26, 27).

Isus je nakon krštenja započeo s punovremenom službom, propovedajući dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Iako je bio savršen čovek, rekao je: „Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe...ne tražim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“ Osim toga, Isus nije tražio čast od ljudi, nego je pripisao Jehovi slavu za sve što je činio (Jovan 5:30, 41-44). Kakva skromnost!

Dakle, sasvim je jasno da su lojalne Jehovine sluge — kao što su David, Solomon, Jovan Krstitelj, pa čak i savršeni čovek Isus Hrist — pokazivali skromnost. Nisu bili hvalisavi, uobraženi, niti sujetni, već su se držali u okviru ispravnih granica. Njihovi primeri pružaju dovoljno razloga današnjim Jehovinim slugama da razvijaju i ispoljavaju skromnost. Ali ima i drugih razloga za tako nešto.

U ovom burnom vremenu ljudske istorije, skromnost je veoma vredna osobina za prave hrišćane. Ona nam omogućuje da budemo  u miru s Jehovom Bogom, s drugima i sami sa sobom.

Mir s Jehovom Bogom

Mir s Jehovom Bogom je moguć samo ako se držimo u okviru granica pravog obožavanja koje je on postavio. Naši praroditelji, Adam i Eva, prekoračili su ograničenja koja je Bog postavio i tako pali kao prve ljudske žrtve neskromnosti. Izgubili su dobar položaj pred Jehovom, kao i svoj dom, budućnost, pa i život (Postanje 3:1-5, 16-19). Kakvu su samo ogromnu cenu platili!

Naučimo nešto iz neuspeha Adama i Eve, pošto u pravom obožavanju postoje granice u pogledu toga kako moramo postupati. Primera radi, Biblija navodi da „ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se drže za neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepne osobe, ni pijanice, ni oni koji govore pogrdno, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10). Jehova je mudro postavio ova ograničenja za naše dobro, i bićemo mudri ukoliko se držimo unutar tih granica (Isaija 48:17, 18). Poslovice 11:2 nam kažu: ’Mudrost se kod smernih nalazi.‘

Šta ako nam neka religiozna organizacija govori da možemo prelaziti te granice i još uvek imati mir s Bogom? Onda ta organizacija pokušava da nas zavede. S druge strane, skromnost nam pomaže da razvijamo blizak odnos s Jehovom Bogom.

Mir s drugima

Skromnost takođe doprinosi i miroljubivim odnosima s drugima. Na primer, kada roditelji pružaju primer time što su zadovoljni osnovnim stvarima i daju prednost duhovnim, deca će vrlo verovatno prihvatiti isti stav. Mladima će tako biti lakše da budu zadovoljni čak i ako ne mogu uvek dobiti ono što žele. To će im pomoći da skromno žive, a porodični život će biti mirniji.

Oni koji nadgledaju treba posebno da paze na to da budu skromni i da ne zloupotrebljavaju svoj autoritet. Recimo, hrišćanima se savetuje: „Ne idite preko onoga što je napisano“ (1. Korinćanima 4:6). Skupštinske starešine shvataju da ne smeju da nameću drugima svoj lični ukus.  Umesto toga, kad je reč o ponašanju, odevanju, doterivanju ili rekreaciji, oni koriste Božju Reč kao osnovu da bi podstakli na ispravan smer (2. Timoteju 3:14-17). Kada članovi skupštine zapaze da se starešine drže u okviru granica koje postavlja Pismo, to ih navodi da poštuju te ljude što doprinosi srdačnom, ljubaznom i miroljubivom duhu u skupštini.

Mir sa samim sobom

Osobe koje ispoljavaju skromnost nagrađene su unutrašnjim mirom. Skroman čovek ne izgara od ambicija. Time se ne želi reći da on nema lične ciljeve. Možda, recimo, želi dodatne prednosti službe, ali čeka na Boga, i koju god hrišćansku prednost da dobije on pripisuje zaslugu Jehovi. To ne smatra ličnim uspehom. Time skromna osoba postaje bliža Jehovi, ’Bogu mira‘ (Filipljanima 4:9).

Pretpostavimo da ponekad osećamo kako su nas drugi prevideli. Ali zar nije bolje da budemo previđeni zato što smo skromni, nego da privlačimo pažnju svojom neskromnošću? Skromni ljudi nisu obuzeti ambicijama. Zbog toga oni imaju mir sami sa sobom, što koristi njihovoj emocionalnoj i fizičkoj dobrobiti.

Razviti i sačuvati skromnost

Adama i Evu je savladala neskromnost — osobina koju su preneli na svoje potomstvo. Šta nam može pomoći da ne napravimo istu grešku kao i naši praroditelji? Kako da razvijemo skromnost, tu izvrsnu osobinu?

Pre svega, pomoći će nam ako ispravno razumemo gde nam je mesto u odnosu na Jehovu, Stvoritelja svemira. Koja bismo lična dostignuća ikada mogli uporediti s onim što je Bog postigao? Jehova je upitao svog vernog slugu Jova: „Gde si bio kad sam zemlju osnovao? Kaži, ako razuma imaš“ (Jov 38:4). Jov nije mogao odgovoriti. Nisu li i naše znanje, sposobnosti i iskustvo ograničeni? Zar nam nije od koristi da priznamo svoja ograničenja?

Nadalje, Biblija nam kaže: „Jehovina je zemlja i sve što je u njoj, vaseljena i sve što u njoj živi.“ To podrazumeva „svekoliko gorsko zverje i sve životinje na hiljade po planinama“. Jehova može da kaže: „Moje je srebro i moje je zlato“ (Psalam 24:1; 50:10; Agej 2:8). Šta mi to imamo što se može uporediti s onim što Jehova ima? Zaista, čak ni najbogatiji čovek nema razloga da se hvali onim što poseduje! Zato je mudro da sledimo nadahnuti savet apostola Pavla upućen hrišćanima u Rimu: „Po nezasluženoj dobroti koja mi je data kažem svakome koji je među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli“ (Rimljanima 12:3).

Kao Božje sluge koje žele da razvijaju skromnost, treba da se molimo za plod duha — ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrotu, veru, blagost, samokontrolu (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23). Zašto? Zato što će nam svaka od ovih osobina olakšati da budemo skromni. Recimo, ljubav prema drugima će nam pomoći da se borimo s naginjanjem da budemo hvalisavi ili uobraženi. A samokontrola će nas navesti da stanemo i razmislimo pre nego što neskromno postupimo.

Čuvajmo se! Stalno treba da budemo na oprezu da ne upadnemo u zamku neskromnosti. Dva kralja koja su prethodno pomenuta nisu u svakoj prilici bila skromna. Kralj David je nesmotreno postupio kada je izvršio popis stanovništva u Izraelu, što je bilo protiv Jehovine volje. Kralj Solomon je postao toliko neskroman da se čak priključio krivom obožavanju (2. Samuilova 24:1-10; 1. Kraljevima 11:1-13).

Sve dok traje ovaj bezbožni sistem stvari moramo stalno paziti da ostanemo skromni. Ali to je vredno truda. U Božjem novom svetu, ljudsko društvo će sačinjavati samo oni koji su skromni. Oni će skromnost smatrati jačom stranom, a ne slabošću. Kako li će to predivno biti kad svi ljudi i sve porodice budu blagoslovljene mirom koji je rezultat skromnosti!

[Slika na 23. strani]

Isus je skromno pripisivao Jehovi zaslugu za sve što je radio