Šta znaš o vračanju?

VRAČANJE! Na šta te asocira ova reč?

Za mnoge je to stvar praznoverja i fantaziranja, nešto što ne treba uzeti za ozbiljno. Za njih vračanje živi samo u carstvu mašte — stare veštice u ogrtaču s kapuljačom koje u kazan koji vri ubacuju krilca slepog miša, pretvaraju ljude u žabe i obnoć lete po nebu na metli dok se zlobno cerekaju.

Za one pak druge, vračanje nije stvar kojoj se treba smejati. Neki istraživači kažu da više od polovine svetskog stanovništva veruje da vračare postoje i da mogu uticati na živote drugih. Milioni veruju da je vračanje opako, opasno i nešto čega se treba mnogo plašiti. Jedna knjiga o afričkoj religiji na primer navodi: „Verovanje u delovanje i opasnosti od zle magije, čaranja i vračanja duboko je ukorenjeno u afričkom životu... Vračare i čarobnjaci su najomraženiji ljudi u svojoj sredini. Čak i do dan-danas postoje mesta i prilike gde ih ljudi na smrt pretuku.“

Međutim, vračanje u zapadnim zemljama poprima novu masku uvaženosti. Knjige, televizija i filmovi umnogome doprinose da se smanji strah od vračanja. Analitičar u oblasti razonode, Dejvid Dejvis, primećuje: „Iznenada su vračare postale mlađe i šarmantnije, zaista šarmantnije. Holivud dobro zapaža trendove... Što su vračare šarmantnije i simpatičnije, veći je odaziv publike u koju spadaju i žene i mlađa deca.“ Holivud zna kako da svaki trend pretvori u isplativi pothvat.

Neki iznose da je u Sjedinjenim Državama vračanje postalo jedan od duhovnih pokreta u najbržem porastu. Po celom razvijenom svetu sve više ljudi, podstaknuti feminističkim pokretima i razočarani u glavne religije, traži duhovno ispunjenje u raznim oblicima vračanja. U stvari, postoji toliko mnogo oblika vračanja da se ljudi ne slažu čak ni u značenju reči „vračara“. Međutim, na profesionalne vračare se često ukazuje kao na Vike — jedan rečnik ih definiše kao „pagansku religiju prirode koja ima svoje korene u zapadnoj Evropi prethrišćanske ere, a koja sada u 20. veku doživljava ponovni procvat“. a Zato mnogi na sebe ukazuju kao na pagane odnosno neopagane.

 Tokom cele istorije, vračare su bile omražene, progonjene, mučene, čak i ubijane. Nije nikakvo čudo onda što osobe koje se u savremeno doba bave vračanjem žele da poboljšaju svoj imidž. U jednom anketiranju, desetine vračara je bilo upitano šta bi najradije poručile javnosti. Njihov odgovor je sumirao istraživač, gđa Margot Adler: „Mi nismo zle. Ne obožavamo Đavola. Ne nanosimo ljudima zlo, niti ih vučemo na stranputicu. Nismo opasne. Obične smo kao i vi. Imamo porodicu, posao, nade i snove. Nismo nekakav kult. Nismo ćaknute... Ne morate da nas se plašite... Sličnije smo vam nego što to mislite.“

Ta poruka nailazi na sve više odziva. Ali, da li to znači da ne postoji razlog za zabrinutost što se tiče vračanja? Razmotrimo to pitanje u narednom članku.

[Fusnota]