Da li Biblija sadrži neki skriveni kod?

OTPRILIKE dve godine posle ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina 1995. godine, jedan novinar je tvrdio da je uz pomoć kompjuterske tehnologije otkrio jedno predskazanje o tom događaju skriveno u izvornom hebrejskom tekstu Biblije. Taj novinar, Majkl Droznin, napisao je da je više od godinu dana pre tog ubistva pokušavao da upozori premijera, ali uzalud.

Druge knjige i članci koji se u novije vreme objavljuju, tvrde da je taj skriveni kod apsolutni dokaz Božjeg nadahnuća Biblije. Da li takav kod stvarno postoji? Da li neki skriveni kod treba da bude osnova za verovanje da je Biblija nadahnuta od Boga?

Da li je to nešto novo?

Ideja da u biblijskom tekstu postoji neki skriveni kod nije ništa novo. To je glavni koncept u Kabali, to jest u tradicionalnom jevrejskom misticizmu. Prema kabalističkim učiteljima, osnovno značenje biblijskog teksta nije pravo značenje. Oni veruju da je Bog koristio pojedinačna slova hebrejskog teksta Biblije kao simbole, koji kada se ispravno razumeju otkrivaju neku veću istinu. Po njihovom mišljenju, svako hebrejsko slovo i mesto na kome se nalazi u biblijskom tekstu, odredio je Bog imajući na umu neku posebnu nameru.

Prema rečima Džefrija Statinovera, koji se bavi proučavanjem biblijskog koda, ti jevrejski mistici smatraju da hebrejska slova kojima je u Postanju zapisan izveštaj o stvaranju, sadrže neverovatnu mističnu moć. On piše: „Postanje, ukratko rečeno, nije samo neki opis; to je sredstvo samog čina stvaranja, šematski plan u Božjim mislima koji se pokazao u materijalnom obliku.“

Kabalistički rabin iz 13. veka, Bakja ben Ašer iz Saragose u Španiji, pisao je o izvesnim skrivenim informacijama koje je otkrio čitanjem svakog 42. slova u jednom delu Postanja. Ovaj metod skakanja sa slova na slovo prema nekom posebnom nizu, u pokušaju da se otkriju skrivene poruke, jeste osnova savremenog koncepta o biblijskom kodu.

 Kompjuteri „otkrivaju“ kod

Pre kompjuterskog doba čovekova sposobnost da biblijski tekst istražuje na ovaj način bila je ograničena. Međutim, u avgustu 1994. godine časopis Statistical Science objavio je jedan članak u kome su Elijah Rips s jerusalimskog Univerziteta za hebrejski jezik i njegovi saradnici izneli neke zapanjujuće tvrdnje. Objasnili su da su uklanjanjem svih razmaka između reči, i korišćenjem jednog niza podjednako udaljenih skokova između slova u hebrejskom tekstu Postanja, otkrili da su imena 34 čuvena rabina kodirana u tekstu, zajedno s drugim informacijama blizu njihovih imena, kao što su datumi njihovog rođenja ili smrti. a Posle više testiranja, ti istraživači su došli do zaključka da kodirane informacije u Postanju statistički ne mogu biti stvar slučajnosti — što je dokaz da su nadahnute informacije namerno skrivene u kodiranom obliku u Postanju pre više hiljada godina.

Koristeći ovu metodu, novinar Droznin je sprovodio svoja ispitivanja, tražeći skrivene informacije u prvih pet knjiga hebrejske Biblije. Prema Drozninovim rečima, uzimajući svako 4 772. slovo utvrdio je da je ime Jicaka Rabina uklopljeno u biblijski tekst. Kada je biblijski tekst složio tako da svaki red ima 4 772 slova, uvideo je da se Rabinovo ime (kada se čita uspravno) ukršta s jednim redom (Ponovljeni zakoni 4:42, ispisano vodoravno) koji je Droznin preveo kao „ubica koji će ubiti“.

Ponovljeni zakoni 4:42 u stvari govore o nenamernom ubici. Zato su mnogi kritikovali Drozninov proizvoljan pristup, tvrdeći da se njegove nenaučne metode mogu koristiti da se nađu slične poruke u bilo kom tekstu. Ali Droznin nije popuštao već je postavio sledeći izazov: „Kad moji kritičari nađu neku šifrovanu poruku o ubistvu premijera u [romanu] Mobi Dik, onda ću im poverovati.“

Dokaz nadahnuća?

Profesor Brendan Makej, sa odseka za kompjutersku nauku na Australijskom nacionalnom univerzitetu, prihvatio je Drozninov izazov i sproveo opsežna kompjuterska istraživanja engleskog teksta Mobi Dika. b Koristeći isti metod koji je opisao Droznin, Makej tvrdi da je pronašao „proročanstva“ o ubistvu Indire Gandi, Martina Lutera Kinga, Džona F. Kenedija, Abrahama Linkolna i drugih. Prema Makejevim rečima, otkrio je da je i Mobi Dik „prorekao“ ubistvo Jicaka Rabina.

Osvrćući se na hebrejski tekst Postanja, profesor Makej i njegovi saradnici osporili su i eksperimentalne rezultate koje su dobili Rips i njegovi saradnici. Optužba se sastojala u tome da rezultati nemaju toliko veze s nadahnutom kodiranom porukom koliko s metodom i pristupom istraživača — uklapanje podataka uglavnom se obavljalo po ličnom nahođenju istraživača. Naučna debata o ovom pitanju i dalje traje.

Još jedno sporno pitanje pojavljuje se na osnovu tvrdnji da su takve šifrovane poruke namerno sakrivene u „standardnom“ ili „izvornom“ hebrejskom tekstu. Rips i njegovi saradnici kažu da su istraživanja sproveli na „standardnom, opšteprihvaćenom tekstu Postanja“. Droznin piše sledeće: „Sve Biblije na izvornom hebrejskom jeziku koje sada postoje ne razlikuju se ni za slovce.“ Ali da li je to stvarno tačno? Umesto jednog „standardnog“ teksta, danas se koriste različita izdanja hebrejskih Biblija koje se temelje na različitim drevnim manuskriptima. Premda se biblijska poruka ne razlikuje, pojedinačni manuskripti nisu identični baš u svakom slovcu.

Mnogi današnji prevodi se zasnivaju na Lenjingradskom kodeksu — najstarijem kompletnom hebrejskom masoretskom manuskriptu — koji je nastao oko 1000. godine n. e. Ali Rips i Droznin su koristili jedan drugi tekst, naime Koren. Šlomo Sternberg, ortodoksni rabin i matematičar s Harvardskog Univerziteta, objašnjava da se Lenjingradski kodeks  „razlikuje od korenskog izdanja koje je Droznin koristio, za 41 slovo samo u Ponovljenim zakonima“. Svici s Mrtvog mora obuhvataju delove biblijskog teksta koji su prepisani pre više od 2 000 godina. Ortografija u ovim svicima često se značajno razlikuje od kasnijih masoretskih tekstova. U nekim svicima, izvesna slova su slobodno dodata da bi ukazala na samoglasnike, pošto samoglasnički znakovi još uvek nisu bili uvedeni. U drugim svicima ima manje slova. Upoređivanje svih postojećih biblijskih manuskripata pokazuje da je značenje biblijskog teksta ostalo nepromenjeno. Međutim, ono takođe jasno pokazuje da ortografija i broj slova variraju od teksta do teksta.

Traganje za navodnim skrivenim porukama uslovljeno je apsolutno nepromenjivim tekstom. Jedno promenjeno slovo potpuno bi poremetilo niz — i poruku, ako je uopšte ima. Bog je sačuvao svoju poruku kroz Bibliju. Ali nije sačuvao svako slovo da bude nepromenjeno, jer nije opsednut takvim nebitnim stvarima kao što su pravopisne izmene tokom vekova. Zar to nije pokazatelj da u Bibliji nije zakopao nikakvu skrivenu poruku? (Isaija 40:8; 1. Petrova 1:24, 25).

Da li nam je potreban neki skriveni biblijski kod?

Apostol Pavle je sasvim jasno napisao da je sve „Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Jasnu i otvorenu poruku u Bibliji nije toliko teško razumeti ili primeniti, ali je mnogi ljudi namerno ignorišu (Ponovljeni zakoni 30:11-14). Proročanstva koja su jasno iznesena u Bibliji pružaju čvrst temelj za verovanje u njeno nadahnuće. c Za razliku od skrivenog koda, biblijska proročanstva nisu proizvoljna, i ’ne proizlaze ni iz kakvog ličnog tumačenja‘ (2. Petrova 1:19-21).

Apostol Pavle je napisao da nas ’sa silom i prisutnošću našeg Gospoda Isusa Hrista nije upoznao time što je sledio prepredeno smišljene lažne priče‘ (2. Petrova 1:16). Koncept o biblijskom kodu potiče iz jevrejskog misticizma, koji koristi „prepredeno smišljene“ metode koje zamračuju i izobličuju jasno značenje biblijskog nadahnutog teksta. U samim Hebrejskim spisima nedvosmisleno se osuđuje takav mističan pristup (Ponovljeni zakoni 13:1-5; 18:9-13).

Koliko smo samo srećni što imamo jasnu biblijsku poruku i smernice koje nam pomažu da upoznamo Boga! To je mnogo bolje nego da pokušavamo da saznamo nešto o našem Stvoritelju tragajući za skrivenim porukama koje su proizvod ličnog tumačenja i mašte stimulisane kompjuterima (Matej 7:24, 25).

[Fusnote]