Pitanja čitalaca

U tri jevanđelja se izveštava o pritužbama zbog toga što je Isus bio pomazan skupocenim uljem. Da li se žalila većina apostola, ili je to prvenstveno bio Juda?

Izveštaj o ovom događaju nalazimo u jevanđeljima po Mateju, Marku i Jovanu. Čini se da je Juda predvodio u ovim pritužbama, zajedno s bar još nekim apostolima koji su se tada slagali s njim. Ovaj događaj pokazuje zašto možemo biti zahvalni što imamo četiri izveštaja jevanđelja. Svi su pisali istinu, ali nisu pružili iste detalje. Upoređivanjem paralelnih izveštaja, dobijamo potpuniju, detaljniju sliku o mnogim događajima.

Izveštaj iz Mateja 26:6-13 govori o mestu — kući Simona gubavca, u Vitaniji — ali ne imenuje ženu koja je izlila mirisno ulje na Isusovu glavu. Matej zapaža: „Kad to videše, učenici počeše da se ljute“ i prigovaraju kako je ulje moglo da se proda, a novac da siromašnima.

Markov izveštaj obuhvata većinu ovih detalja. Ali on dodaje da je ona razbila pečat na bočici. U njoj je bilo mirisno ulje koje je bilo ’pravi nard‘, poput onog koje se možda uvozilo iz Indije. Što se pritužbi tiče, Marko izveštava da „neki počeše da se ljute“ i da ’joj jako zameriše‘ (Marko 14:3-9). Tako dva izveštaja pokazuju da je više od jednog apostola bilo uključeno u protestovanje. Međutim, kako je sve počelo?

Jovan, koji je bio očevidac, dodao je značajne detalje. On imenuje ženu — Mariju, Martinu i Lazarevu sestru. Jovan je dodao još i ovaj detalj koji pre možemo smatrati dopunom nego protivrečjem: „I namaza noge Isusu te mu ih obrisa svojom kosom.“ Povezivanjem izveštaja možemo videti da je sigurno Marija izlila ulje, za koje Jovan potvrđuje da je bilo ’pravi nard‘, na Isusovu glavu i stopala. Jovan je bio veoma blizak sa Isusom i bio je sklon da se ljuti na nekoga ko Ga je omalovažavao. Čitamo: „Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji se spremao da ga izda, reče: ’Zašto se ovo mirisno ulje nije prodalo za trista denara i da se to da siromašnima?‘“ (Jovan 12:2-8).

Naravno, Juda je bio „jedan od njegovih učenika“, ali možeš razumeti Jovanovo zgražavanje na to što je neko ko je uživao takvu prednost planirao da izda Isusa. Prevodilac dr K. Hauard Mateni komentarisao je o Jovanu 12:4: „Infinitiv nesvršenog oblika glagola ’spremati se‘ [to jest ’spremao se‘], kao i infinitiv nesvršenog oblika glagola ’izdavati‘ [to jest „koji se spremao da ga izda“], izražavaju neprekidno-trajnu radnju. Ovo pokazuje da izdaja Isusa nije bila stvar koja je Judi samo jednom proletela kroz misli, jer je on danima razmišljao o tome i to planirao.“ Jovan je bacio još više svetla kada je rekao da se Juda nije žalio „zato što se brinuo za siromašne, nego zato što je bio lopov, a imao je kutiju za novac te je odnosio što se stavljalo u nju“.

Stoga izgleda logično da je lopov Juda podstakao pritužbe zato što bi mogao više da ukrade ukoliko bi se skupoceno ulje prodalo i sredstva stavila u kutiju za novac koju je nosio. Kada se Juda jednom požalio, neki apostoli su se možda gunđajući složili sa onim što je izgledalo kao razuman predlog. Međutim, Juda je bio glavni podstrekač ove pritužbe.