Ribarenje ljudi u Egejskom moru

S GRČKIM kopnom na severu i zapadu, ostrvom Krit na jugu i Turskom na istoku, Egejsko more pokriva široko područje istočnog Mediterana. Egejsko more, kolevka nekih velikih starih civilizacija, istačkano je ostrvima i ostrvcima. Grebenaste konture ostrva s belim, raštrkanim kućicama koje se presijavaju na suncu, inspirisale su jednog pesnika da ih uporedi s „kamenim atima divljih griva“.

Nije nikakvo čudo što su ova ostrva postala jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u svetu! Njihovu spoljašnju lepotu još lepšom čine izvrsne osobine ljudi koji tamo žive i rade. Jednostavni i gostoljubivi, a ipak pomalo na svoju ruku, ovi ljudi daju svojevrstan pečat jedinstvenosti ovog podneblja.

Mnogi ostrvljani žive od ribarenja u vodama Egejskog mora. Međutim, još jedna vrsta važnog „ribarenja“ u tom području daje obilan ulov. ’Ribari ljudi‘, jevanđelizatori dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, putuju uzduž i popreko egejskim ostrvima, praveći učenike (Matej 4:18, 19; Luka 5:10).

Pre otprilike 19 vekova, hrišćanski jevanđelizatori su posetili egejska ostrva. Oko 56. n. e., apostol Pavle se u povratku sa svog trećeg misionarskog putovanja, nakratko zaustavio na ostrvima Lezbos, Hios, Samos, Kos i Rodos. Kao uvek revan propovednik, Pavle je sigurno propovedao nekim ostrvljanima (Dela apostolska 20:14, 15, 24; 21:1, 2). Posle svog dvogodišnjeg zatočeništva u Rimu, najverovatnije je posetio Krit i tamo bio zaokupljen hrišćanskim aktivnostima. Apostol Jovan je krajem prvog veka bio prognan na ostrvo Patmos ’zato što je govorio o Bogu i svedočio za Isusa‘ (Otkrivenje 1:9). Koliko uspeha na ovim ostrvima imaju današnji objavitelji dobre vesti?

Nagradonosne propovedničke akcije

Propovedanje je na ovim ostrvima teško i zahtevno. Iziskuje veliki napor i samopožrtvovanost. Neka ostrva su prilično udaljena jedna od drugih. Vodeni i vazdušni saobraćaj do nekih od njih je neredovan, a do drugih ga uopšte i nema, posebno tokom zime. More može biti uzburkano, posebno kada duva meltemia — jak sezonski severac. A i povrh svega toga, sela na mnogim ostrvima su udaljena i do njih se teško dolazi zbog prašnjavih, neasfaltiranih puteva koji su često jedva prohodni. Do nekih sela se može doći samo malim čamcima.

Uzmi za primer ostrvo Ikariju. Objavitelji dobre vesti o Kraljevstvu, kojih u tamošnjoj maloj skupštini ima svega 11, ne mogu da stignu do svih sela na ostrvu i obližnjim ostrvcima. Zato hrišćanska braća i sestre sa Samosa dolaze da bi pomagala u propovedanju ljudima na Ikariji, kao i onima na ostrvima Furnoi, Patmos i Lipsos. Svedoci  su nedavno, tokom jedne takve dvodnevne akcije, uspeli da uruče 650 časopisa, 99 brošura i 25 knjiga o biblijskim temama! Bili su iznenađeni što su naišli na ljude koji nisu imali predstavu o tome ko je Jehova, ljude koji su ih molili da ostanu i više ih pouče iz Biblije. Jedna gospođa je rekla jednoj Svedokinji: „Pa, vi ćete sada otići. Ali ja još uvek imam mnogo pitanja o Bibliji. Ko će mi pomoći?“ Sestra je obećala da će pratiti interes koristeći telefon, i na taj način je započela biblijski studij.

Kada je jedan putujući nadglednik posetio Ikariju, uredio je da se za jedan vikend obradi celo ostrvo. Zatražio je pomoć od oko 30 objavitelja Kraljevstva sa Samosa. Braća koja su došla morala su da plate dva noćenja u hotelu i da iznajme automobile i vozila s pogonom na sva četiri točka. Dva dana je lilo kao iz kabla, a ni vremenska prognoza za vikend nije bila ništa bolja. Ali braća nisu dozvolila da ih ovo spreči, prisećajući se reči iz Propovednika 11:4: „Ko pazi na vetar neće sejati, a ko na oblake gleda neće žeti.“ Vreme se na kraju ipak razvedrilo, i pošto su s važnom porukom obradila celo ostrvo, braća su se vratila kući srećna i zadovoljna.

Objavitelji koji žive na ostrvu Andros, njih 16, ulažu mnogo truda da bi obradili celo ostrvo. Kada su dva brata stigla do jednog udaljenog sela, rešili su da propovedaju svim stanovnicima. Razgovarali su s ljudima u njihovim domovima, na ulicama i u poljima. Čak su posetili i policijsku stanicu i tamo ostavili literaturu. Uvereni da su stupili u kontakt sa svim meštanima, hteli su da odu. Odlazeći s glavnog trga, ugledali su grčkog pravoslavnog sveštenika kako dolazi. Shvatajući da njemu nije dato svedočanstvo, ponudili su mu jednu malu publikaciju koju je on drage volje prihvatio. Sada su bili sto posto sigurni da u svojim propovedničkim naporima nikoga nisu prevideli!

Klauda — jedno ostrvce ispod Kritovog ispupčenja sa samo 38 stanovnika — smatra se najjužnijom tačkom Evrope (Dela apostolska 27:16). Putujući nadglednik i njegova žena, zajedno s još jednim bračnim parom, tamo su tri dana proveli propovedajući. Da bi uštedeli novac, spavali su u šatoru. Stigli su s dobrom vešću do svih meštana i braća su bila oduševljena što ljudi nisu imali predrasude. O Jehovinim svedocima nisu čuli ništa — ni dobro ni loše. Meštani su, uključujući i sveštenika, prihvatili 19 knjiga i 13 brošura. More se uzburkalo dok su se Svedoci brodićem vraćali na Krit, što je njihove živote dovelo u opasnost. „Zahvalili smo Jehovi što smo živi stigli kući, ali hvalimo ga i zbog toga što nam je dozvolio da proslavimo njegovo ime na najjužnijoj tački Evrope“, rekli su.

Patmos je ostrvo na kome je apostol Jovan napisao Otkrivenje, zadnju knjigu Biblije. Sve do skoro, na Patmosu nije bilo nijednog svedoka Jehove. Braća sa Samosa su pažljivo organizovala jednu akciju propovedanja na tom ostrvu. Znali su da mogu očekivati žestoko protivljenje zbog toga što je ovo ostrvo uporište Grčke pravoslavne crkve. Dve sestre koje su prenosile dobru vest jednoj gospođi bile su pozvane u njen dom. Muž te gospođe je uporno zapitkivao ko je poslao sestre u njihovu kuću. Kada su objasnile da su posećivale  svaku kuću, on je opet pitao: „Da li ste sigurne da vas nije neki komšija poslao ovamo?“ Supruga, koja je saznala za Jehovine svedoke dok je bila u Zairu, kasnije je objasnila sestrama šta se dogodilo tog jutra. Rekla je: „Molila sam se Jehovi, kao što sam to činila i prethodnih dana, da pošalje Svedoke na ostrvo. Muž mi se smejao. Bila sam iznenađena kada sam vas videla na vratima, a bio je iznenađen i moj muž. Zbog toga vas je uporno zapitkivao ko vas je poslao u našu kuću.“ Sa ovom gospođom je odmah započet biblijski studij. Studij je deset meseci vođen putem telefona, iako je to bio veliki trošak i za sestru i za zainteresovanu ženu. Ona se krstila i sada je jedini Svedok na tom ostrvu gde je apostol Jovan bio izolovan pre 1 900 godina.

„Ribarenje“ u lukama

Putnički brodovi se svakog leta zaustavljaju u brojnim lukama egejskih ostrva, dovozeći mnoge posetioce željne odmora. Tako, Jehovini svedoci imaju jedinstvenu priliku da dođu do ljudi iz mnogih nacija i jezika. Skupštine imaju na lageru biblijsku literaturu na mnogim jezicima, i objavitelji turistima uruče hiljade časopisa. Neki brodovi svake sedmice pristaju u iste luke što braći pruža odlične prilike da vrše naknadne posete i čak da vode biblijske studije s nekim članovima posada.

U leto 1996, jedna sestra, punovremeni propovednik na Rodosu, svedočila je jednom mladiću s Jamajke koji je radio na brodu koji je svakog petka pristajao u tu luku. Idućeg petka, čovek je pozvan da prisustvuje oblasnom kongresu koji se održavao na ostrvu. Sa engleskom Biblijom u ruci, sestra pionir mu je pomagala da razume neke biblijske istine koje su bile iznesene u programu. Mladić je bio duboko dirnut ljubavlju i toplinom koju su mu pokazali Svedoci na kongresu. Sledećeg petka je pozvao dva pionira na brod. Poneli su sa sobom literaturu na engleskom i španskom. Njihove torbe za službu bile su ispražnjene za manje od sat vremena! Mladić s Jamajke je proučavao Bibliju svakog petka do kraja leta. Sledećeg leta se vratio spreman da obnovi svoj studij. Međutim, ovoga puta je odlučio da promeni  posao kako bi mogao duhovno da napreduje. Zatim je ponovo otišao. Kako su braća na Rodosu bila srećna kada su saznala da se ovaj mladić krstio početkom 1998!

Lovljenje „ribe“ koja migrira

Egejsko more je čuveno po obilju ribe koja migrira, kao što su sardine i sabljarke, koje plivaju u njegovim vodama i završavaju u mrežama veštih ribara. Na sličan način, jevanđelizatori Kraljevstva pronalaze mnoga prijemljiva srca među radnicima koji su imigrirali u Grčku iz mnogih istočnoevropskih zemalja.

Rezi je imala deset godina kada je prvi put sa stranica Kule stražare i Probudite se! čitala o Jehovi i njegovim namerama. To je bilo u Albaniji. Tri godine kasnije, preselila se sa svojom porodicom na ostrvo Rodos. Jednoga dana, Rezi se molila Jehovi da joj pomogne da u svom novom domu pronađe njegov narod. Na Rezinu radost, njen otac je sledećeg dana došao kući s tim poznatim časopisima, Kulom stražarom i Probudite se! Stupila je u kontakt sa sestrom koja je dala časopise njenom ocu i uskoro je počela da proučava knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života. Ponekad je tražila da ima studij tri puta u toku istog dana! Postala je nekršteni objavitelj posle dva meseca, a krstila se u martu 1998. sa 14 godina. Tog istog dana je počela s pomoćnom pionirskom službom, a šest meseci kasnije je postala opšti pionir, to jest punovremeni sluga.

Jedan brat je na ostrvu Kos proučavao s nekim ljudima iz Rusije. Kada ih je upitao da li imaju prijatelje koji bi želeli da proučavaju Bibliju, odveli su ga u jedno selo udaljeno oko 30 kilometara, kod jednog jermenskog para — Leonidasa i njegove žene Ofelije. Braću je čekalo iznenađenje. Jermenski par je izneo torbu punu biblijske literature na jermenskom i ruskom koju je objavio Watch Tower Society! Objasnili su da su proučavali Bibliju s Jehovinim svedocima i da su napredovali do te tačke da su postali nekršteni objavitelji. Zbog političkih previranja i ekonomskih teškoća, morali su da napuste svoju domovinu. Ubrzo pošto su stigli na Kos, počeli su da proučavaju s Leonidasovom majkom i sestrom, koje su već bile tamo. Svedok je odjednom dobio da vodi tri nova biblijska studija — jedan sa Ofelijom, jedan s Leonidasom i jedan s njegovom majkom i sestrom. Ovo je zahtevalo putovanje motociklom od 30 kilometara u jednom pravcu, tri puta nedeljno. Leonidas i njegova žena su se krstili nekoliko meseci kasnije. Kakva nagrada za samopožrtvovani duh lokalne braće!

Jehova daje da raste

Jehovin blagoslov nad neumornim naporima preko 2 000 aktivnih objavitelja Kraljevstva na ovim egejskim ostrvima je očigledan. Tamo sada postoje 44 skupštine i 25 grupa Jehovinih svedoka. Od tih grupa, 17 je na stranim jezicima pošto je Jehovina volja „da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Uz to, 13 specijalnih pionira ulažu dodatne napore da bi se došlo do još mnogo drugih na ovim izolovanim područjima.

Vekovima je Egejsko more bilo centar kulturnog razvoja i trgovine. U nedavnim decenijama postalo je popularno odmaralište za stotine i hiljade turista. Ali što je još važnije, kao ’ribari ljudi‘, objavitelji Kraljevstva na ovim ostrvima pronašli su mnoge ljude iskrenog srca koji žele da hvale Jehovu. Svi zajedno su na jedan veličanstveni način odgovorili proročanskom pozivu: „Nek se da Jehovi slava i hvala njegova neka se po ostrvima javlja“ (Isaija 42:12).

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Egejsko more

GRČKA

Lezbos

Hios

Samos

Ikarija

Furnoi

Patmos

Kos

Rodos

Krit

TURSKA

[Slika na 23. strani]

Lezbos

[Slika na 24. strani]

Patmos

[Slika na 24. strani]

Krit