Čuj šta duh govori
Čuj šta duh govori
„Uši će tvoje slušati [„glas“, NW] da se za tobom govori: ’To je put, idite njim!‘, jer biste vi svrnuli desno ili levo“ (ISAIJA 30:21).
1, 2. Kako je Jehova komunicirao s ljudima kroz istoriju?
NA OSTRVU Portoriko nalazi se jedan radio-teleskop sa sfernom antenom, najveći i najosetljiviji na svetu. Naučnici se već decenijama nadaju da će pomoću ovog ogromnog instrumenta primiti poruke od vanzemaljaca. Ali nikada nisu dobili nikakve poruke. Međutim, to je ironično, budući da postoje jasne poruke iz nadljudskog područja koje svako od nas u svako doba može dobiti — i to bez upotrebe složene opreme. One dolaze od Izvora koji je daleko uzvišeniji od bilo kog zamišljenog vanzemaljca. Ko je Izvor tih saopštenja, i ko ih prima? O čemu govore te poruke?
2 Biblijski zapis sadrži dosta izveštaja o prilikama kada su ljudske uši mogle da čuju poruke od Boga. Ponekad su te poruke saopštavala duhovna stvorenja koja služe kao Božji glasnici (Postanje 22:11, 15; Zaharija 4:4, 5; Luka 1:26-28). U tri navrata čuo se lično Jehovin glas (Matej 3:17; 17:5; Jovan 12:28, 29). Bog je takođe govorio preko ljudskih proroka, od kojih su mnogi zapisali ono što ih je on nadahnuo da kažu. Mi danas imamo Bibliju, koja sadrži zapis o mnogim takvim saopštenjima, kao i učenja Isusa i njegovih učenika (Jevrejima 1:1, 2). Jehova zaista pruža informacije svojim ljudskim stvorenjima.
3. Koja je svrha Božjih poruka, i šta se očekuje od nas?
3 Sve te nadahnute poruke od Boga malo toga otkrivaju o materijalnom svemiru. One se koncentrišu na važnije stvari, na ono što utiče na naš život sada i u budućnosti (Psalam 19:8-12; 1. Timoteju 4:8). Jehova te poruke koristi da bi saopštio svoju volju i da bi nam pružio vođstvo. One predstavljaju jedan način na koji se ispunjavaju reči proroka Isaije: „I uši će tvoje slušati [„glas“, NW] da se za tobom govori: ’To je put, idite njim!‘, jer biste vi svrnuli desno ili levo“ (Isaija 30:21). Jehova nas ne prisiljava da ga slušamo. Od nas zavisi da li ćemo se držati Božjeg vođstva i ići njegovim putem. Iz tog razloga Pismo nas opominje da slušamo ono što Jehova saopštava. U knjizi Otkrivenja, sedam puta se pojavljuje ohrabrenje da ’čujemo šta duh govori‘ (Otkrivenje 2:7, 11, 17, 29; 3:6, 13, 22).
4. Da li je razumno da očekujemo da u naše vreme Bog govori direktno s neba?
4 Jehova nam danas ne govori direktno iz nebeskog područja. Čak i u biblijska vremena ta natprirodna saopštenja su se retko događala i ponekad su ih razdvajali čitavi vekovi. Kroz istoriju, Jehova je sa svojim narodom najčešće komunicirao na posrednije načine. Isti je slučaj i danas. Osmotrimo tri načina na koja Jehova danas komunicira s nama.
„Sve je Pismo nadahnuto“
5. Koje je Jehovino glavno sredstvo komunikacije danas, i kako možemo imati koristi od njega?
5 Glavno sredstvo komunikacije između Boga i ljudi jeste Biblija. Ona je nadahnuta od Boga, i sve što je zapisano u njoj može da nam bude korisno (2. Timoteju 3:16). Biblija je puna primera stvarnih ljudi koji su koristili svoju slobodnu volju da bi odlučili hoće li slušati Jehovin glas ili neće. Ti primeri nas podsećaju zašto je od životne važnosti da slušamo ono što govori Božji duh (1. Korinćanima 10:11). Biblija takođe sadrži praktičnu mudrost i pruža nam savet kad donosimo neke životne odluke. To je kao da je Bog iza nas i da nam govori na uvo: ’To je put, idite njim.‘
6. Zašto je Biblija daleko superiornija od sveg drugog pisanog materijala?
6 Da bismo čuli šta duh govori sa stranica Biblije, moramo je redovno čitati. Biblija nije samo jedna dobro napisana, popularna knjiga, jedna od mnogih knjiga koje danas možemo nabaviti. Biblija je nadahnuta duhom i sadrži Božje misli. U Jevrejima 4:12 stoji: „Božja reč je živa i ima moć i oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca.“ Dok čitamo Bibliju, njen sadržaj prodire u naše unutrašnje misli i motive poput mača, otkrivajući do koje je mere naš život u skladu s Božjom voljom.
7. Zašto je čitanje Biblije od životne važnosti, i koliko često je dobro da to činimo?
7 „Pomisli i namere srca“ mogu da se s vremenom promene dok na nas utiču životna iskustva — kako ona lepa tako i mučna. Ako Božju Reč ne proučavamo stalno, naše misli, stavovi i emocije više neće biti u skladu s Božjim načelima. Zato nas Biblija opominje: „Ispitujte da li ste u veri, proveravajte sami sebe“ (2. Korinćanima 13:5). Ako želimo da i dalje slušamo šta duh govori, treba da sledimo savet da svakodnevno čitamo Božju Reč (Psalam 1:2).
8. Koje nam reči apostola Pavla pomažu da se preispitamo u pogledu čitanja Biblije?
8 Jedan važan podsetnik za čitaoce Biblije glasi: odvojte dovoljno vremena da biste usvojili to što čitate! Dok se trudimo da slušamo savet o svakodnevnom čitanju Biblije, ne želimo da uhvatimo sebe kako žurimo da završimo nekoliko poglavlja ne shvatajući smisao onoga što čitamo. Premda je redovno čitanje Biblije od životne važnosti, naš motiv ne treba da bude samo to da sledimo raspored; treba da imamo istinsku želju da učimo o Jehovi i njegovim namerama. U tom pogledu, da bismo se preispitali, dobro nam dođu sledeće reči apostola Pavla. Pišući suhrišćanima, on je rekao: „Savijam svoja kolena pred Ocem, da vam... dâ da vašom verom Hrist s ljubavlju prebiva u vašem srcu; da budete ukorenjeni i utemeljeni, kako biste sa svima svetima u potpunosti mogli da misaono dokučite šta je širina i dužina i visina i dubina, i da spoznate ljubav Hristovu koja prevazilazi spoznanje, da budete ispunjeni svom puninom koju daje Bog“ (Efešanima 3:14, 16-19).
9. Kako možemo razvijati i produbljivati želju da učimo od Jehove?
9 Mora se priznati da neki od nas po prirodi baš ne uživaju u čitanju, dok su drugi gorljivi čitači. Međutim, bez obzira na naše lične sklonosti, mi možemo razvijati i produbljivati želju da učimo od Jehove. Apostol Petar je objasnio da treba da imamo čežnju za biblijskim spoznanjem, i priznao je da takvu želju možda moramo da razvijemo. On je napisao: „Kao novorođenčad, razvijte čežnju za čistim mlekom koje pripada reči, da pomoću njega uzrastete do spasenja“ (1. Petrova 2:2). Samodisciplina je jako bitna ako želimo da ’razvijemo čežnju‘ za proučavanjem Biblije. Baš kao što nam se neka nova hrana može na kraju svideti kad je više puta probamo, tako se i naš stav prema čitanju i proučavanju može popraviti ako disciplinujemo sebe da sledimo jednu redovnu rutinu.
’Hrana u pravo vreme‘
10. Ko sačinjava ’vernog i razboritog roba‘, i kako ga Jehova danas koristi?
10 Isus je u Mateju 24:45-47 identifikovao još jedno sredstvo koje Jehova danas koristi da bi nam govorio. Isus je tu govorio o duhom pomazanoj hrišćanskoj skupštini — ’vernom i razboritom robu‘ koji je postavljen da obezbeđuje duhovnu „hranu u pravo vreme“. Kao pojedinci, pripadnici te klase su Isusovi ’ukućani‘. Oni, zajedno s ’velikim mnoštvom‘ ’drugih ovaca‘, primaju ohrabrenje i vođstvo (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16). Ta hrana u pravo vreme uglavnom dolazi u obliku štampanih publikacija, kao što su Kula stražara, Probudite se! i druge publikacije. Dodatna duhovna hrana se deli u obliku govora i prikaza na kongresima, većim skupovima i skupštinskim sastancima.
11. Kako dokazujemo da smo prijemljivi za ono što duh govori preko ’vernog i razboritog roba‘?
11 Informacije koje obezbeđuje „verni i razboriti rob“ oblikovane su tako da ojačaju našu veru i uvežbaju naše moći zapažanja (Jevrejima 5:14). Ti saveti mogu biti uopšteni kako bi se svakome prepustilo da ih lično primeni. S vremena na vreme, takođe dobijamo savete koji se bave specifičnim aspektima našeg ponašanja. Kakav stav treba da imamo ako stvarno slušamo šta duh govori preko klase roba? Apostol Pavle odgovara: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite podložni“ (Jevrejima 13:17). Istina, svi koji su uključeni u tu pripremu jesu nesavršeni ljudi. Pa ipak, Jehovi je drago što koristi svoje, premda nesavršene, ljudske sluge, da bi nas vodio u ovom vremenu kraja.
Vođstvo savesti
12, 13. (a) Koji nam je drugi izvor vođstva dao Jehova? (b) Kako savest može pozitivno uticati čak i na one koji nemaju tačno spoznanje Božje Reči?
12 Jehova nam je dao još jedan izvor vođstva — savest. On je čoveka stvorio s unutrašnjim osećajem za ispravno i pogrešno. To je deo naše prirode. U poslanici Rimljanima, apostol Pavle je objasnio: „Kad god ljudi iz nacija, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što je u zakonu, oni su, iako nemaju zakona, sami sebi zakon. I baš oni pokazuju da je suština zakona zapisana u njihovim srcima, dok njihova savest svedoči s njima i, u svojim mislima, bivaju optuženi ili pak opravdani“ (Rimljanima 2:14, 15).
13 Mnogi koji ne znaju Jehovu mogu bar do izvesne mere uskladiti svoje misli i postupke s njegovim načelima o ispravnom i pogrešnom. To je kao da slušaju neki tihi unutrašnji glas koji ih vodi u ispravnom pravcu. Ako to može biti kod onih koji nemaju tačno spoznanje Božje Reči, koliko tek taj unutrašnji glas treba da govori kod pravih hrišćana! Svakako, hrišćanska savest koja se poboljšava tačnim spoznanjem Božje Reči i koja deluje u skladu s Jehovinim svetim duhom može pružiti pouzdano vođstvo (Rimljanima 9:1).
14. Kako nam biblijski školovana savest može pomoći da sledimo vođstvo Jehovinog duha?
14 Dobra savest, školovana na temelju Biblije, može da nas podseti kojim putem duh želi da idemo. Ponekad možda ni Pismo ni naše publikacije zasnovane na Bibliji ne govore konkretno o nekoj posebnoj situaciji u kojoj se možemo naći. Pa ipak, naša savest može da nas upozori, opominjući nas na potencijalno štetan put. U tim slučajevima, zanemarivanje opomena naše savesti može u stvari da znači da zanemarujemo ono što govori Jehovin duh. S druge strane, ako naučimo da se oslanjamo na našu školovanu hrišćansku savest, možemo donositi dobre odluke čak i kad ne postoji neko specifično pisano uputstvo. Međutim, jako je bitno da zadržimo na umu da bi, ukoliko Bog nije dao neko načelo, pravilo niti zakon, bilo neispravno da u čisto ličnim stvarima namećemo suhrišćanima ono što smo prosudili na osnovu svoje savesti (Rimljanima 14:1-4; Galatima 6:5).
15, 16. Šta može prouzrokovati da naša savest loše funkcioniše, i kako to možemo sprečiti?
15 Čista, biblijski školovana savest je dobar dar od Boga (Jakov 1:17). Ali ako želimo da taj dar ispravno funkcioniše kao sredstvo koje će nas štititi u moralnom pogledu, moramo ga čuvati od uticaja koji mogu da ga iskvare. Lokalni običaji, tradicije i navike koje se sukobljavaju s Božjim merilima mogu, ako ih se držimo, prouzrokovati da naša savest loše funkcioniše i da nas ne podstiče u ispravnom pravcu. Možda nećemo moći ispravno da prosudimo stvari i mogli bismo se čak zavaravati verovanjem kako je neki loš postupak u stvari dobar. (Uporedi s Jovanom 16:2.)
16 Ako i dalje zanemarujemo upozorenja svoje savesti, njen glas će biti sve slabiji i slabiji dok na kraju ne postanemo moralno bezosećajni ili neosetljivi. Psalmista je govorio o takvim ljudima kad je rekao: „Zadriglo [„neosetljivo“, NW] je srce njihovo kao salo“ (Psalam 119:70). Neki koji zanemaruju peckanje savesti na kraju izgube sposobnost ispravnog razmišljanja. Njih više ne vode božanska načela i ne mogu donositi ispravne odluke. Da bismo izbegli takvu situaciju, treba da budemo osetljivi na vođstvo svoje hrišćanske savesti čak i kad se radi o naizgled manje važnim stvarima (Luka 16:10).
Srećni su oni koji slušaju i poslušaju
17. Kako ćemo biti blagoslovljeni dok slušamo ’glas iza nas‘ i sledimo svoju biblijski školovanu savest?
17 Dok stvaramo naviku da slušamo ’glas iza nas‘ — koji nam dolazi preko Pisma i vernog i razboritog roba — i dok sledimo opomene svoje biblijski školovane savesti, Jehova će nas blagosloviti svojim duhom. S druge strane, sveti duh će povećati našu sposobnost da primamo i razumemo ono što nam Jehova govori.
18, 19. Kako nam Jehovino vođstvo može koristiti i u službi i u privatnom životu?
18 Jehovin duh će nas takođe ohrabriti da se mudro i hrabro suočimo s teškim situacijama. Kao i kod apostolâ, Božji duh može stimulisati naše misaone snage i pomoći nam da uvek postupamo i govorimo u skladu s biblijskim načelima (Matej 10:18-20; Jovan 14:26; Dela apostolska 4:5-8, 13, 31; 15:28). Jehovin duh zajedno s našim ličnim naporima doneće nam uspeh kad donosimo važne odluke u životu, pružajući nam hrabrost da se do kraja držimo tih odluka. Na primer, možda razmišljaš o tome da napraviš neke izmene u svom životu kako bi više vremena posvetio duhovnim stvarima. Ili se možda suočavaš s važnim odlukama koje mogu promeniti tvoj život, kao što su izbor bračnog druga, odmeravanje ponude za zaposlenje ili kupovina kuće. Umesto da dozvolimo da jedini faktor u donošenju odluka budu naša ljudska osećanja, treba da slušamo šta govori Božji duh i postupamo u skladu s njegovim vođstvom.
19 Mi zaista cenimo ljubazne podsetnike i savete koje dobijamo od suhrišćana, a tu spadaju i starešine. Međutim, ne moramo uvek čekati da nam drugi skrenu pažnju na nešto. Ako znamo šta je mudro da uradimo i koje izmene treba da napravimo u svom stavu i ponašanju da bismo ugodili Bogu, onda to i uradimo. Isus je rekao: „Ako to znate, srećni ste ako tako i činite“ (Jovan 13:17).
20. Koje blagoslove primaju oni koji slušaju ’glas iza sebe‘?
20 Da bi hrišćani znali kako da ugode Bogu, sasvim je jasno da ne treba da čuju neki doslovan glas s neba, niti je potrebno da ih poseti neki anđeo. Oni su blagoslovljeni time što imaju Božju pisanu Reč i ljubazno vođstvo posredstvom njegove pomazane klase na zemlji. Ako brižljivo paze na ono što se ’govori za njima‘ i ako slede vođstvo svoje biblijski školovane savesti, biće uspešni u vršenju Božje volje. Tada će sigurno videti kako se ispunjava obećanje apostola Jovana: „Onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17).
Kratak pregled
• Zašto Jehova komunicira sa svojim ljudskim stvorenjima?
• Koje koristi možemo imati od programa redovnog čitanja Biblije?
• Kako treba da reagujemo na vođstvo klase roba?
• Zašto ne treba da zanemarujemo opomene biblijski školovane savesti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Čoveku nije potrebna složena oprema da bi dobio poruke od Boga
[Izvor]
Ljubaznošću Arecibo Observatory/David Parker/Science Photo Library
[Slika na 15. strani]
Jehova nam govori preko Biblije i posredstvom ’vernog i razboritog roba‘