Budi čvrst u podupiranju Božje pouke

„Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (POSLOVICE 3:5, 6).

1. Na koji način kao nikada ranije imamo pristup ljudskim saznanjima?

 TRENUTNO je širom sveta u opticaju oko 9 000 dnevnih listova. Svake godine samo u Sjedinjenim Državama izađe oko 200 000 novih knjiga. Prema jednoj proceni, do marta 1998. na Internetu je bilo oko 275 miliona Web strana. Kaže se da ovaj broj raste brzinom od 20 miliona strana mesečno. Ljudi kao nikada ranije imaju pristup informacijama o praktično svakoj temi. Premda ova situacija ima svoje pozitivne strane, to preobilje informacija stvara određene probleme.

2. Koje probleme može stvoriti pristup preobilju informacija?

² Neki su postali zavisnici od informacija, i uvek hoće da zadovolje svoju nezasitu želju da budu u toku, zanemarujući pri tome važnije stvari. Drugi ponešto nauče iz nekih komplikovanih oblasti saznanja i onda misle da su stručnjaci. Na temelju samo ograničenog razumevanja, oni mogu doneti presudne odluke koje mogu naškoditi njima ili drugima. Takođe uvek postoji opasnost da osoba bude izložena lažnim ili netačnim informacijama. Često ne postoji neki pouzdan način da se utvrdi da li je ta poplava informacija tačna i uravnotežena.

3. Koja se upozorenja u vezi s težnjom za ljudskom mudrošću nalaze u Bibliji?

³ Znatiželja je odvajkada bila osobina ljudi. Još u vreme kralja Solomona ljudi su znali koliko je opasno da traće previše vremena u potrazi za beskorisnim ili čak štetnim informacijama. Solomon je rekao: „Ne bi se nikad kraju stiglo kad bi se htelo mnogo knjiga napisati, i suviše veliko učenje umor je telu“ (Propovednik 12:14). Vekovima kasnije, apostol Pavle je napisao Timoteju: „Čuvaj što ti je povereno, i kloni se ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečja koja se lažno nazivaju ’spoznanje‘. Zbog razmetanja takvim spoznanjem neki su odstupili od vere“ (1. Timoteju 6:20, 21). Da, današnji hrišćani treba da izbegavaju nepotrebno izlaganje štetnim idejama.

4. Koji je jedan od načina na koji možemo pokazati da se uzdamo u Jehovu i njegove pouke?

⁴ Dobro je da Jehovin narod pazi i na reči iz Poslovica 3:5, 6: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.“ Pouzdanje u Jehovu uključuje i to da odbacujemo svaku ideju koja se sukobljava s Božjom Rečju, bilo da ta ideja proističe iz našeg rezonovanja ili iz rezonovanja nekog drugog. Da bismo zaštitili svoju duhovnost, bitno je da vežbamo svoje moći zapažanja kako bismo mogli da prepoznamo i izbegnemo štetne informacije (Jevrejima 5:14). Da osmotrimo neke izvore takvih informacija.

 Svet kojim vlada Satana

5. Koji je jedan od izvora štetnih ideja, i ko stoji iza njega?

⁵ Ovaj svet je bogat izvor štetnih ideja (1. Korinćanima 3:19). Isus Hrist se ovako molio Bogu u vezi sa svojim učenicima: „Ne molim te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih čuvaš zbog zloga“ (Jovan 17:15). Isus je svojom molbom da njegovi učenici budu zaštićeni od „zloga“ priznao da Satana utiče na ovaj svet. To što smo hrišćani ne znači da smo automatski zaštićeni od loših uticaja ovog sveta. Jovan je napisao: „Znamo da potičemo od Boga, a celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Posebno u ovom završnom delu poslednjih dana treba očekivati da Satana i njegovi demoni preplavljuju svet štetnim informacijama.

6. Kako svet zabave može stvoriti moralnu neosetljivost?

⁶ Takođe treba očekivati da neke od tih štetnih informacija možda izgledaju bezazleno (2. Korinćanima 11:14). Osmotrimo na primer svet zabave, s njegovim zabavnim TV emisijama, filmovima, muzikom i štampanim materijalom. Mnogi se slažu da izvesni oblici zabave sve češće unapređuju sramotne stvari, kao što su nemoral, nasilje i narkomanija. Publika može biti šokirana kad prvi put posmatra neki oblik zabave koji je gori od bilo kog ranijeg. Ali ako je neko često izložen tome, on može postati neosetljiv. Nikada ne smemo smatrati da je zabava koja unapređuje štetne ideje prihvatljiva ili bezazlena (Psalam 119:37).

7. Koji oblik ljudske mudrosti može da naruši naše pouzdanje u Bibliju?

⁷ Osmotrimo još jedan izvor potencijalno štetnih informacija — poplavu ideja koje objavljuju neki naučnici i stručnjaci koji osporavaju autentičnost Biblije. (Uporedi s Jakovom 3:15.) Takav materijal često izlazi u popularnim časopisima i knjigama, i može narušiti naše pouzdanje u Bibliju. Neki se ponose zbog toga što beskrajnim spekulacijama oslabljuju autoritet Božje Reči. Slična opasnost je postojala i u vreme apostolâ, što se jasno vidi iz sledećih reči apostola Pavla: „Pazite, možda bi vas neko mogao odvesti kao svoj plen pomoću filozofije i prazne prevare po ljudskom predanju, po elementarnim stvarima sveta, a ne po Hristu“ (Kološanima 2:8).

Neprijatelji istine

8, 9. Kako se danas manifestuje otpad?

⁸ Otpadnici mogu predstavljati još jednu pretnju našoj duhovnosti. Apostol Pavle je prorekao da će se među onima koji se izdaju za hrišćane pojaviti otpad (Dela apostolska 20:29, 30; 2. Solunjanima 2:3). U ispunjenju njegovih reči, posle smrti apostolâ veliki otpad je doveo do nastanka hrišćanskog sveta. Danas među Božjim narodom ne postoji veliki otpad. Pa ipak, pojedinci su napustili naše redove, a neki od njih nastoje da kleveću Jehovine svedoke tako što šire laži i dezinformacije. Manji broj njih sarađuje s drugim grupama u pružanju organizovanog otpora čistom obožavanju. Čineći to, oni staju na stranu Satane, prvog otpadnika.

 ⁹ Neki otpadnici sve više koriste razne oblike masovne komunikacije, u šta spada i Internet, da bi širili lažne informacije o Jehovinim svedocima. Zbog toga iskrene osobe, kad istražuju o našim verovanjima, mogu slučajno da naiđu na otpadničku propagandu. Čak su i neki Svedoci nesvesno bili u kontaktu s tim štetnim materijalom. Pored toga, otpadnici ponekad učestvuju u emisijama na televiziji ili radiju. Šta je mudro da uradimo u tim situacijama?

10. Koja je mudra reakcija na otpadničku propagandu?

¹⁰ Apostol Jovan je uputio hrišćane da ne primaju otpadnike u svoj dom. Napisao je: „Ako neko dolazi k vama, a ne donosi tu nauku, ne primajte ga u svoj dom niti ga pozdravljajte. Jer ko ga pozdravlja učestvuje u njegovim zlim delima“ (2. Jovanova 10, 11). Time što izbegavamo svaki kontakt s tim protivnicima zaštitićemo sebe od njihovog iskvarenog razmišljanja. Ako bismo se izložili otpadničkim učenjima putem raznih sredstava savremene komunikacije, to bi bilo isto toliko štetno kao kad bismo primili otpadnika u svoj dom. Nikada ne smemo dozvoliti da nas znatiželja namami da napravimo tako kobnu grešku! (Poslovice 22:3).

U skupštini

11, 12. (a) Koji je bio jedan od izvora štetnih ideja u skupštini prvog veka? (b) Kako neki hrišćani nisu bili čvrsti u podupiranju Božje pouke?

¹¹ Osmotrimo još jedan mogući izvor štetnih ideja. Premda nema nameru da naučava laži, neki predani hrišćanin može stvoriti naviku da lakomisleno govori (Poslovice 12:18). Zbog naše nesavršene prirode, svi ćemo ponekad pogrešiti jezikom (Poslovice 10:19; Jakov 3:8). Izgleda da je i u Pavlovo vreme bilo nekih u skupštini koji nisu kontrolisali svoj jezik i koji su se upuštali u svađalačke rasprave oko reči (1. Timoteju 2:8). Bilo je i onih koji su imali previsoko mišljenje o svojim shvatanjima i koji su išli čak toliko daleko da su osporavali Pavlov autoritet (2. Korinćanima 10:10-12). Takav duh je vodio do nepotrebnih sukoba.

¹² Ponekad su ta neslaganja prerastala u „žučne prepirke o sitnicama“, narušavajući mir skupštine (1. Timoteju 6:5; Galatima 5:15). Pavle je o onima koji su izazivali takve svađe napisao: „Ako neko naučava drugu nauku i ne pristaje na zdrave reči, reči našeg Gospoda Isusa Hrista, niti uz učenje koje je u skladu s odanošću Bogu, taj je nadut od ponosa, i ništa ne razume, nego mu um boluje od zapitkivanja i rasprava o rečima. Iz toga proizlazi zavist, svađa, pogrdan govor, zle sumnje“ (1. Timoteju 6:3, 4).

13. Kako se ponašala većina hrišćana prvog veka?

 ¹³ Na sreću, u apostolska vremena većina hrišćana je bila verna i koncentrisana na objavljivanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Bili su zaokupljeni brigom oko ’siročadi i udovica u njihovoj nevolji i čuvali su sebe bez mrlje od sveta‘, i nisu traćili vreme na isprazne rasprave oko reči (Jakov 1:27). Izbegavali su „loša društva“ čak i u okviru hrišćanske skupštine, kako bi sačuvali svoju duhovnost (1. Korinćanima 15:33; 2. Timoteju 2:20, 21).

14. Kako se, ako smo neoprezni, normalna razmena mišljenja može pretvoriti u štetne prepirke?

¹⁴ Slično tome, situacije opisane u 11. odlomku nisu uobičajene u današnjim skupštinama Jehovinih svedoka. Pa ipak, dobro je da budemo svesni da postoji potencijal za takve isprazne rasprave. Naravno, sasvim je normalno da razgovaramo o biblijskim izveštajima ili da želimo znati nešto o aspektima obećanog novog sveta koji još nisu otkriveni. I nema ništa loše u tome da razmenjujemo mišljenja o ličnim stvarima, kao što su oblačenje i doterivanje ili izbor zabave. Međutim, ako postanemo dogmatični u našim idejama i ako se uvredimo kad se drugi ne slažu s nama, na kraju skupština može da se podeli oko nevažnih pitanja. Ono što počne kao bezazleni obični razgovor može prerasti u nešto zaista štetno.

Čuvajmo ono što nam je povereno

15. Do koje nam mere „učenja demona“ mogu duhovno naškoditi, i koji savet pruža Pismo?

¹⁵ Apostol Pavle upozorava: „Nadahnuti izraz izričito kaže da će u kasnijem vremenu neki otpasti od vere, time što će obraćati pažnju na zavodljive nadahnute izraze i učenja demona“ (1. Timoteju 4:1). Da, štetne ideje predstavljaju stvarnu opasnost. Razumljivo je što je Pavle usrdno molio svog dragog prijatelja Timoteja: „Timoteju, čuvaj što ti je povereno, i kloni se ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečja koja se lažno nazivaju ’spoznanje‘. Zbog razmetanja takvim spoznanjem neki su odstupili od vere“ (1. Timoteju 6:20, 21).

16, 17. Šta nam je Bog poverio, i kako to treba da čuvamo?

¹⁶ Kako nama danas može koristiti ovo ljubazno upozorenje? Timoteju je nešto bilo povereno — nešto dragoceno što je trebalo da neguje i čuva. Šta je to bilo? Pavle objašnjava: „Drži se obrasca zdravih reči koje si čuo od mene s verom i ljubavlju u Hristu Isusu. Ovo vrsno dobro koje ti je povereno čuvaj posredstvom svetog duha koji prebiva u nama“ (2. Timoteju 1:13, 14). Da, Timotejevo dobro je uključivalo i „zdrave reči“, „učenje koje je u skladu s odanošću Bogu“ (1. Timoteju 6:3). U skladu s ovim rečima, današnji hrišćani su odlučni da štite svoju veru i kompletnu istinu koja im je poverena.

¹⁷ Čuvanje tog dobra između ostalog uključuje i razvijanje dobrih navika proučavanja Biblije i istrajnosti u molitvi, dok činimo „dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10; Rimljanima 12:11-17). Pavle nadalje savetuje: „Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagom naravi. Bori se u dobroj borbi vere, čvrsto se uhvati večnog života na koji si pozvan i za koji si dao dobru javnu izjavu pred mnogim svedocima“ (1. Timoteju 6:11, 12). Pavle je koristeći fraze poput „bori se u dobroj borbi“ i „čvrsto se uhvati“, jasno pokazao da se moramo aktivno i odlučno odupirati duhovno štetnim uticajima.

Potrebna je razboritost

18. Kako možemo pokazivati hrišćansku ravnotežu u pristupu svetovnim informacijama?

¹⁸ Naravno, u dobroj borbi vere potrebna je i razboritost (Poslovice 2:11; Filipljanima 1:9). Na primer, bilo bi  nerazumno da budemo nepoverljivi prema svim svetovnim informacijama (Filipljanima 4:5; Jakov 3:17). Ne sukobljavaju se sve ljudske ideje s Božjom Rečju. Isus je aludirao na potrebu da bolesnici razgovaraju s kvalifikovanim lekarom — svetovnim stručnjakom (Luka 5:31). Bez obzira što je u njegovo vreme medicinsko lečenje bilo relativno primitivno, on je potvrdio da lekar može donekle pomoći. Današnji hrišćani pokazuju ravnotežu što se tiče svetovnih informacija, ali ne žele da se izlažu onim informacijama koje bi mogle da im naškode duhovno.

19, 20. (a) Kako starešine razborito postupaju kad pomažu onima koji nemudro govore? (b) Kako skupština postupa s onima koji uporno unapređuju lažna učenja?

¹⁹ Razboritost je takođe jako potrebna i starešinama kada treba da pomažu onima koji nemudro govore (2. Timoteju 2:7). Ponekad se članovi skupštine mogu upustiti u rasprave oko sitnica i u spekulativne debate. Da bi zaštitili jedinstvo skupštine, starešine treba brzo da se pozabave tim problemima. Oni istovremeno izbegavaju da svojoj braći pripišu pogrešne motive i da ih prebrzo smatraju za otpadnike.

²⁰ Pavle je opisao u kom duhu treba pružati pomoć. On je rekao: „Braćo, ako čovek i napravi neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji ste duhovno sposobni pokušajte da ispravite takvog čoveka u duhu blagosti“ (Galatima 6:1). Govoreći konkretno o hrišćanima koji se bore sa sumnjama, Juda je napisao: „Pokazujte milosrđe prema nekima koji imaju sumnje; spasavajte ih grabeći ih iz vatre“ (Juda 22, 23). Naravno, ako neko posle stalnih opomena uporno unapređuje lažna učenja, starešine treba da preduzmu odlučnu akciju kako bi zaštitili skupštinu (1. Timoteju 1:20; Titu 3:10, 11).

Punimo misli onim što je vredno hvale

21, 22. U vezi s čim treba da budemo izbirljivi, i čime treba da punimo misli?

²¹ Hrišćanska skupština izbegava štetne reči koje se ’šire kao gangrena‘ (2. Timoteju 2:16, 17; Titu 3:9). To je istina bilo da takve reči odražavaju varljivu svetovnu „mudrost“, propagandu otpadnika ili lakomislen govor u skupštini. Premda zdrava želja za učenjem novih stvari može biti korisna, neobuzdana znatiželja nas može dovesti pod uticaj štetnih ideja. Mi nismo u neznanju što se tiče Sataninih spletki (2. Korinćanima 2:11). Znamo da se on jako trudi da nam odvrati pažnju kako bi nas usporio u službi Bogu.

²² Kao dobre sluge, budimo čvrsti u podupiranju Božje pouke (1. Timoteju 4:6). Mudro koristimo svoje vreme tako što ćemo biti izbirljivi što se tiče informacija koje usvajamo. Tada nas neće tako lako uzdrmati satanski nadahnuta propaganda. Da, razmišljajmo o onom „što je god istinito, što god zaslužuje ozbiljnu pažnju, što je god pravedno, što je god čestito, što je god dopadljivo, o čemu se god dobro govori, koja god krepost ima i što je god vredno hvale“. Ako naše misli i srca punimo takvim stvarima, Bog mira biće s nama (Filipljanima 4:8, 9).

Šta smo naučili?

• Kako svetovna mudrost može predstavljati pretnju našoj duhovnosti?

• Šta možemo uraditi da bismo se zaštitili od štetnih otpadničkih informacija?

• Kakav govor treba izbegavati u skupštini?

• Kako pokazujemo hrišćansku ravnotežu kad se radi o današnjem preobilju informacija?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Mnogi popularni časopisi i knjige sukobljavaju se s našim hrišćanskim vrednostima

[Slika na 10. strani]

Hrišćani mogu razmenjivati mišljenja a da ne postanu dogmatični