Jehova je veći od našeg srca

„MILI su Jehovi oni koji ga se boje“, napisao je psalmista. Zaista, Stvoritelj se raduje dok posmatra svakog svog ljudskog slugu kako se trudi da se drži njegovih pravednih merila. Bog blagosilja svoje lojalne, hrabri ih i teši u vremenima očajanja. On zna da su njegovi obožavaoci nesavršeni, zato je realan u pogledu onog što očekuje od njih (Psalam 147:11).

Možda nam nije teško da verujemo da Jehova mnogo voli sve svoje sluge u celini. Međutim, neki su izgleda preterano zabrinuti zbog sopstvenih nedostataka da su ubeđeni da ih Jehova nipošto ne može voleti. „I suviše sam nesavršen da bi me Jehova voleo“, možda zaključuju. Naravno, svi mi s vremena na vreme imamo negativna osećanja. Ali izgleda da neki neprestano vode borbu protiv osećanja bezvrednosti.

Osećanje utučenosti

U biblijska vremena mnoge verne osobe su mučila osećanja teške utučenosti. Jov  je mrzeo život i mislio je da ga je Bog napustio. Ana, koja je rodila Samuila, jedno vreme je bila jako nesrećna zato što nije imala dece, i gorko je plakala. David se „savio do zemlje“, a Epafrodit je bio očajan jer je vest o njegovoj bolesti ražalostila braću (Psalam 38:6, NW; 1. Samuilova 1:7, 10; Jov 29:2, 4, 5; Filipljanima 2:25, 26).

Kako je s hrišćanima danas? Možda bolest, poodmakle godine ili druge lične okolnosti sprečavaju neke da u svetoj službi učine onoliko koliko bi želeli. To ih može navesti da zaključe kako su izneverili Jehovu i suvernike. Neki pak, možda stalno krive sebe zbog prošlih grešaka, i sumnjaju da im je Jehova oprostio. Možda su drugi koji su odrastali u ne baš sjajnom porodičnom okruženju ubeđeni da nisu vredni ljubavi. Kako je to moguće?

Neki su odrastali u porodicama gde nije vladala ljubav već sebičnost, zajedljivost i strah. Oni možda nikada nisu osetili šta znači imati oca koji ih jako voli, koji traži prilike da ih pohvali i ohrabri, koji prelazi preko propusta i spreman je da oprosti čak i mnogo ozbiljnije greške, i čija toplina doprinosi tome da se cela porodica oseća sigurno. Pošto nikada nisu imali zemaljskog oca koji je pun ljubavi, možda im je teško da razumeju šta znači imati nebeskog Oca koji je pun ljubavi.

Primera radi, Fric piše: „Na moje detinjstvo i mladost snažno je uticalo ponašanje moga oca koji nije pokazivao ljubav. a Ni jedan jedini put me nije pohvalio i nikada nisam bio blizak s njim. U stvari, najčešće sam ga se bojao.“ Kao posledica toga, Fric, koji je sada u 50-im, još uvek ima osećanja nedoraslosti. U vezi s tim, Margareta priča: „Moji roditelji su bili hladni i bez ljubavi. Kada sam počela da proučavam Bibliju, bilo mi je teško da predstavim sebi kakav je jedan otac pun ljubavi.“

Zbog takvih osećanja, nastalih iz bilo kog razloga naša služba ponekad prvenstveno može biti motivisana velikim osećajem krivice ili strahom, a ne ljubavlju. Naše najbolje nam nikad ne izgleda dovoljno dobro. Zbog želje da ugodimo Jehovi i suvernicima možda imamo osećaj kao da posežemo za nečim što je van našeg domašaja. Zato možda ne ostvarujemo svoje ciljeve, krivimo sebe i osećamo se utučeno.

Šta možemo učiniti? Možda treba da se podsetimo koliko Jehova ima veliko srce. Neko ko je razumeo tu stranu Božje ličnosti koju karakteriše ljubav, bio je apostol Jovan.

„Bog je veći od našeg srca“

Krajem prvoga veka n.e. Jovan je svojim suvernicima napisao: „Po tome ćemo znati da potičemo od istine, i uverićemo svoje srce pred njim u pogledu svega za šta bi nas naše srce moglo osuđivati, jer Bog je veći od našeg srca i zna sve.“ Zašto je Jovan napisao ove reči? (1. Jovanova 3:19, 20).

Jovan je očigledno znao da je sasvim moguće da jedan Jehovin sluga oseća kako ga srce osuđuje. Možda je i sam Jovan doživeo takva osećanja. S obzirom da je bio mladić plahovite naravi, jednom prilikom ga je Isus Hrist ukorio što je bio previše oštar u ophođenju s drugima. U stvari, Isus je Jovana i njegovog brata Jakova ’nazvao Voanerges, što znači sinovi groma‘ (Marko 3:17; Luka 9:49-56).

Tokom narednih 60 godina Jovan je sazreo i postao uravnotežen, pun ljubavi i milosrdan hrišćanin. U vreme kada je, kao apostol koji je još jedini bio živ, pisao svoje prvo nadahnuto pismo, znao je da Jehova ne prekorava svoje sluge za svaki pogrešan postupak. Baš naprotiv, on je srdačan, pun razumevanja, velikodušan i samilostan Otac koji ima duboku ljubav prema svima koji ga vole i obožavaju u istini. Jovan je napisao: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8).

 Jehova se raduje zbog toga što mu služimo

Bog poznaje naše urođene slabosti i nedostatke, i uzima ih u obzir. „On zna za građu našu, pamti da smo prah“, napisao je David. Jehova je svestan koliko je sredina uticala na to da postanemo takvi kakvi jesmo. Zapravo, on nas poznaje daleko bolje nego što mi sami sebe poznajemo (Psalam 103:14).

On zna da bi mnogi od nas voleli da su drugačiji, ali ne možemo savladati svoju nesavršenost. Naše stanje bi se moglo uporediti sa stanjem apostola Pavla, koji je napisao: „Dobro koje želim ne radim, nego zlo koje ne želim, to činim.“ Svi se mi nalazimo u istoj borbi. Ponekad to može prouzrokovati da nas srce osuđuje (Rimljanima 7:19).

Uvek zadrži na umu sledeće: mnogo je važnije kako nas Jehova vidi nego kako mi vidimo sebe. Kad god nas vidi kako se trudimo da mu ugodimo on ne izražava samo neko blago zadovoljstvo, već se raduje zbog toga (Poslovice 27:11). Premda nam se možda čini da je ono što postižemo relativno malo u našim sopstvenim očima, naša spremnost i dobar motiv jeste ono što njega raduje. On gleda iza onog što postižemo; on zapaža i šta bismo hteli da činimo; on je svestan naših želja i čežnji. Jehova može da čita naše srce (Jeremija 12:3; 17:10).

Primera radi, mnogi Jehovini svedoci su po prirodi bojažljivi i suzdržani ljudi koji ne vole da privlače veliku pažnju. Za takve osobe, propovedanje dobre vesti od kuće do kuće može biti strašan izazov. Pa ipak, pokrenute željom da služe Bogu i da pomažu bližnjima, čak i bojažljive osobe uče da prilaze ljudima i razgovaraju o Bibliji. One možda misle da malo postižu, a to može da im oduzima radost. Srce im možda govori da njihova javna služba nije vredna. Ali Jehova se sigurno raduje zbog velikog truda koji takve osobe ulažu u službi. Osim toga, one ne znaju kada i gde će seme istine proklijati, izrasti i doneti plod (Propovednik 11:6; Marko 12:41-44; 2. Korinćanima 8:12).

Drugi Svedoci pate usled dugotrajne bolesti ili što postaju sve stariji. Za njih redovno posećivanje sastanaka u Dvorani Kraljevstva može biti propraćeno bolom i uznemirenošću. Kada slušaju govor o delu propovedanja to ih može podsetiti na ono što su navikli da rade i što bi još želeli da urade, iako ih nemoć sputava. Možda ih muči osećaj krivice jer ne mogu slediti savete onoliko koliko bi hteli. Pa ipak, Jehova sigurno visoko ceni njihovu lojalnost i istrajnost. Sve dok mu ostaju lojalni, on nikada ne zaboravlja njihovu vernu prošlost (Psalam 18:25; 37:28, NW).

’Uverimo svoje srce‘

Kada je Jovan zašao u godine sigurno je mnogo bolje razumeo koliko je Bog pun razumevanja. Seti se da je napisao: „Bog je veći od našeg srca i zna sve.“ Štaviše, Jovan nas je ohrabrio da ’uverimo svoje srce‘. Šta je time mislio?

Prema rečniku Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words, grčki glagol preveden sa „uveriti“ znači „nagovoriti, pridobiti ili zadobiti, ubediti“. Drugim rečima, da bismo uverili naše srce, moramo ga zadobiti, nagovoriti da veruje da nas Jehova voli. Kako?

Fric, spomenut ranije u ovom članku, već više od 25 godina služi kao starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka, i utvrdio je da pomoću ličnog studija može uveriti svoje srce u Jehovinu ljubav. „Redovno i pažljivo proučavam Bibliju i naše publikacije. To mi pomaže da se ne zadržavam na prošlosti već da imam jasnu viziju predivne budućnosti. Katkada me sustigne prošlost, i imam osećaj da me  Bog nipošto ne može voleti. Ali, uglavnom, utvrdio sam da redovan studij okrepljuje moje srce, jača moju veru i pomaže mi da ostanem radostan i uravnotežen.“

Istina, čitanje Biblije i meditiranje možda neće promeniti našu stvarnu situaciju. Pa ipak, to može promeniti način na koji je sagledavamo. Kada naše srce hranimo mislima iz Božje Reči to nam pomaže da razmišljamo kao i on. Nadalje, studij nam omogućuje da još bolje shvatimo koliko je Bog pun razumevanja. Postepeno ćemo prihvatiti činjenicu da nas Jehova ne osuđuje zbog sredine u kojoj smo odrastali, i ne krivi nas zbog naših slabosti. On zna da mnogi od nas nose bremena — emocionalna ili fizička — koja većinom nismo sami stvorili, i on to s puno ljubavi uzima u obzir.

Šta je bilo s Margaretom koju smo ranije spomenuli? Kada je upoznala Jehovu, proučavanje Biblije joj je bilo od velike koristi. I ona je, kao i Fric, morala da ispravi svoju sliku o ocu. Molitva joj je pomogla da poveže sve ono što je učila tokom studija. „U početku sam na Jehovu gledala kao na bliskog prijatelja, pošto sam više znala šta znači imati prijatelja punog ljubavi nego imati oca koji je pun ljubavi. Postepeno sam naučila da svoja osećanja, sumnje, brige i probleme izlijem Jehovi. Uvek iznova sam razgovarala s njim u molitvi i istovremeno sam, poput mozaika, sklapala sve novo što sam učila o njemu. Posle nekog vremena, moja osećanja prema Jehovi razvila su se do te mere da mi sada skoro uopšte nije teško da ga smatram svojim Ocem punim ljubavi“, kaže Margareta.

Oslobođenje od svih naših nemira

Dokle god traje ovaj pokvareni, stari sistem niko ne može očekivati da bude oslobođen od svih nemira. Za neke hrišćane to znači da će se osećanja uznemirenosti ili sumnje u sebe uvek vraćati i zadavati bol. Ali možemo biti sigurni da Jehova zna da imamo dobre motive i da se marljivo trudimo u službi za njega. On nikada neće zaboraviti ljubav koju pokazujemo prema njegovom imenu (Jevrejima 6:10).

Na predstojećoj novoj zemlji pod Mesijanskim Kraljevstvom, svi verni ljudi mogu očekivati da budu oslobođeni svih bremena ovog Sataninog sistema. Kakvo će samo to olakšanje biti! Tada ćemo videti još više dokaza toga koliko Jehova ima veliko srce. A dok to vreme ne dođe, budimo sigurni da je „Bog veći od našeg srca i zna sve“ (1. Jovanova 3:20).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 30. strani]

Jehova nije neki okrutni tiranin, već srdačan, samilostan Otac koji ima veliko srce

[Slika na 31. strani]

Proučavanje Božje Reči nam pomaže da razmišljamo kao on