Radosne svadbe koje služe Jehovi na čast

Velš i Elti su se venčali 1985. godine u Sovetu (Južna Afrika). ponekad sa kćerkicom Zinzi gledaju slike sa venčanja i ponovo oživljavaju taj radosni dan. Zinzi voli da prepoznaje goste, a naročito su joj drage slike njene majke koja je bila prelepo obučena.

SVADBA je započela govorom za venčanje u jednoj društvenoj sali u Sovetu. Zatim je hor mladih hrišćana pevao pesme hvale Bogu u četiri glasa. Nakon toga je za goste usledio ručak dok su se u pozadini čule melodije Kraljevstva sa audio-kaseta. Alkoholna pića se nisu služila, a nije bilo ni glasne muzike, niti igranja. Umesto toga, gostima je bilo lepo dok su se međusobno družili i dok su paru izražavali čestitke. Sve ukupno, događaj je trajao oko tri sata. „To je bila svadba koja će mi uvek buditi drage uspomene“, seća se Rejmond, jedan hrišćanski starešina.

U vreme svog venčanja Velš i Elti su dobrovoljno služili u kancelariji podružnice Watch Tower Bible and Tract Societyja u Južnoj Africi. Nisu sebi mogli da priušte nešto više do samo jednu skromnu svadbu. Neki hrišćani su izabrali da napuste punovremenu službu i nađu svetovni posao kako bi mogli da pokriju troškove za neku raskošnu svadbu. Međutim, Velš i Elti nisu zažalili zbog toga što su se opredelili za skromnu svadbu, jer im je to omogućilo da kao punovremene sluge nastave da služe Bogu sve do Zinzinog rođenja.

Šta ako bi par ipak izabrao da na njihovoj svadbi bude igranja i svetovne muzike? Šta ako odluče da se služi vino i druga alkoholna pića? Šta ako sebi mogu da priušte veliku i raskošnu svadbu? Kako mogu da se pobrinu da taj događaj bude jedna radosna prilika koja dolikuje obožavaocima Boga? Ova pitanja zahtevaju pažljivo promišljanje, jer Biblija zapoveda: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu“ (1. Korinćanima 10:31).

Sprečiti da dođe do terevenke

Teško je zamisliti svadbe bez veselja. Ali, mnogo je veća opasnost da se ode u drugu krajnost i da dođe do neobuzdane terevenke. Na mnogim svadbama kod osoba koje nisu Svedoci dešavaju se stvari koje ne služe Bogu na čast. Na primer, uobičajeno je da se alkohol konzumira do pijanstva. Nažalost, ovo se dogodilo čak na nekim hrišćanskim svadbama.

Biblija upozorava da je „mahnito... piće silovito“ (Poslovice 20:1). Hebrejska reč koja je prevedena sa „silovito“ znači „praviti veliku buku“. Ako je zbog alkohola jedna osoba glasna, zamisli kakvu tek buku može da napravi čitava grupa ljudi koja previše pije! Očigledno je da takve prilike lako mogu da prerastu u „pijanke, terevenke i tome slično“, što Biblija opisuje kao „dela tela“. Takvi postupci svaku nepokajničku osobu diskvalifikuju od nasleđa večnog života pod vladavinom Božjeg Kraljevstva (Galatima 5:19-21).

Grčka reč za ’terevenku‘ upotrebljavala se da bi se opisala bučna ulična povorka  polupijanih mladih koji su pevali, igrali i svirali. Ako se na svadbi neumereno toče alkoholna pića, ako je muzika glasna i nema suzdržljivosti u plesanju, postoji prava opasnost da ta prilika postane nešto slično terevenki. U takvoj atmosferi, slabi mogu lako pasti u iskušenje i počiniti druga dela tela kao što su „blud, nečistoća, raspušteno ponašanje, izlivi gneva“. Šta se može učiniti da takva dela tela ne pokvare radost hrišćanskog venčanja? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, razmotrimo šta Biblija kaže o jednoj specifičnoj svadbi.

Svadba kojoj je Isus prisustvovao

Isus i njegovi učenici bili su pozvani da prisustvuju svadbi u Kani Galilejskoj. Prihvatili su poziv, a Isus je čak doprineo da ta prilika bude još radosnija. Kada je nestalo vina, on je čudom proizveo vino najboljeg kvaliteta. Nakon svadbe, ono što je preteklo nesumnjivo je neko vreme poslužilo zahvalnom mladoženji i njegovoj porodici (Jovan 2:3-11).

Iz svadbe kojoj je Isus prisustvovao možemo izvući nekoliko pouka. Prvo, Isus i njegovi učenici nisu banuli na svadbeni ručak. Biblija jasno kaže da su oni bili pozvani (Jovan 2:1, 2). Isto tako, u dve ilustracije o svadbenom ručku, Isus je više puta rekao da su gosti bili tamo zato što su bili pozvani (Matej 22:2-4, 8, 9; Luka 14:8-10).

U nekim zemljama običaj je da se svako sme osećati slobodnim da dođe na svadbeni ručak, bilo da je pozvan ili ne. Međutim, to može dovesti do finansijskih poteškoća. Par koji nije bogat može da upadne u dug da bi obezbedio dovoljno hrane i pića za neograničenu masu ljudi. Dakle, ako hrišćanski par odluči da ima skroman prijem, s određenim brojem gostiju, to suhrišćani koji nisu pozvani treba da razumeju i poštuju. Jedan čovek, koji se oženio u Keptaunu (Južna Afrika), seća se da je pozvao 200 gostiju na svoju svadbu. Međutim, pojavilo se 600 njih, tako da je brzo ponestalo hrane. Među nepozvanima je bio i pun autobus posetilaca koji su se tog vikenda kada je venčanje bilo zadesili u obilasku Keptauna. Vođa puta je bio daleki rođak mlade, pa je verovao da je to njegovo pravo da sa sobom dovede celu grupu a da čak i ne pita za to mladu ili mladoženju!

Osim ako je rečeno da su vrata svima otvorena, pravi Isusovi sledbenici neće nepozvani prisustvovati svadbi i biti na ručku koji je obezbeđen za pozvane goste. Oni koje privlači misao da odu nepozvani trebalo bi da se pitaju: ’Zar ne bi moje prisustvo na svadbi pokazalo da nemam ljubavi prema mladencima? Zar ne bih stvorio neprijatnosti i umanjio radost te prilike?‘ Umesto da se uvredi što nije pozvan, hrišćanin koji je pun razumevanja može s ljubavlju da pošalje paru neku čestitku i poželi im Jehovin blagoslov. Može čak da razmisli o tome da pomogne paru tako što će im poslati neki poklon koji će im tog dana uvećati radost (Propovednik 7:9; Efešanima 4:28).

Ko je odgovoran?

U nekim delovima Afrike, običaj je da stariji rođaci preuzmu odgovornosti oko priprema za venčanje. Parovi su možda zahvalni za to, pošto su na taj način oslobođeni finansijskih obaveza. Oni mogu misliti da ih to takođe oslobađa i odgovornosti za bilo šta što bi se moglo dogoditi. Međutim, pre nego što prihvate bilo kakvu pomoć dobronamernih rođaka, par treba da se uveri da će se njihove želje poštovati.

Iako je Isus bio Božji sin koji je „sišao s neba“, nema ukazivanja na to da je on preuzeo odgovornost i upravljao stvarima na svadbi u Kani (Jovan 6:41). Umesto toga, biblijski izveštaj nam govori da je neko drugi bio određen za ’domaćina svadbe‘ (Jovan 2:8). Opet, ovaj čovek je bio odgovoran novom poglavaru porodice, naime mladoženji (Jovan 2:9, 10).

Trebalo bi da hrišćanski rođaci poštuju novog poglavara porodice kojeg je Bog postavio na taj položaj (Kološanima  3:18-20). On je taj koji treba da preuzme odgovornosti za ono što se događa na njegovoj svadbi. Naravno, mladoženja treba da bude razborit i, ako je moguće, da se prilagodi željama svoje mlade, njenim i svojim roditeljima. Pa ipak, ako rođaci insistiraju na nečemu što je suprotno željama para, onda bi par mogao ljubazno odbiti njihovu pomoć i sam finansirati neku skromnu svadbu. Na taj način se neće ništa dogoditi što bi paru ostavilo neprijatne uspomene. Recimo, na jednoj hrišćanskoj svadbi u Africi, rođak koji je bio zadužen za domaćina, a nije bio u veri, nazdravio je mrtvim precima!

Ponekad, venčani par ode na medeni mesec pre nego što se svadbeno veselje završi. U tom slučaju, trebalo bi da se mladoženja pobrine da neke pouzdane osobe paze na to da se biblijska načela poštuju i da se slavlje završi u razumno doba.

Pažljivo planiranje i ravnoteža

Očigledno je bilo obilja dobre hrane na venčanju kojem je Isus prisustvovao, jer Biblija opisuje to kao svadbu. Kao što je već primećeno, bilo je i dosta vina. Zato što je to bilo karakteristično za jevrejski društveni život, nema sumnje da je bilo i prikladne muzike i dostojanstvenog plesanja. Isus je to pokazao u svojoj čuvenoj ilustraciji o rasipnom sinu. Bogati otac iz te priče je bio toliko srećan što se njegov pokajnički sin vratio da je rekao: ’Jedimo i veselimo se.‘ Kako je Isus rekao, proslava je uključivala „svirku i igranje“ (Luka 15:23, 25).

Međutim, zanimljivo je da, vezano za svadbu u Kani, Biblija ne ukazuje izričito na muziku i igranje. U stvari, igranje se ne spominje ni u jednom biblijskom izveštaju o svadbama. Reklo bi se da je među Božjim vernim slugama biblijskih vremena igranje bilo uzgredna stvar, a ne glavna odlika njihovih svadbi. Možemo li iz toga nešto naučiti?

Na nekim hrišćanskim svadbama u Africi koriste se jaka ozvučenja. Muzika može biti toliko glasna da gosti ne mogu prijatno razgovarati. Ponekad je očevidno da hrane ima malo, ali ne i igranja koje lako postane neobuzdano. Umesto da budu svadbene gozbe, takve prilike mogu lako da budu izgovor za igranku. Osim toga, glasna muzika često privlači kavgadžije, strance koji jednostavno dođu nepozvani.

Pošto biblijski izveštaj o svadbama ne baca akcenat na muziku i igranje, zar ne bi trebalo da ta činjenica vodi par koji planira svadbu koja će služiti Jehovi na čast? Pa ipak, pripremajući se za neke skorašnje svadbe u južnoj Africi, hrišćanski mladi koji su bili nevestini svatovi, proveli su mnoge sate vežbajući komplikovane plesne korake. Mesecima su preterano koristili vreme na to. Međutim, hrišćani treba da ’iskupljuju povoljno vreme‘ za „važnije stvari“, kao što je propovedanje, lični studij i prisustvovanje hrišćanskim sastancima (Efešanima 5:16; Filipljanima 1:10).

Iz količine vina koju je Isus obezbedio vidi se da je svadba u Kani bila velika, raskošna. Ali, možemo biti sigurni da ta prilika nije bila bučna i da gosti nisu zloupotrebljavali alkohol kao što je to bio slučaj na nekim jevrejskim venčanjima (Jovan 2:10). Zašto u to možemo biti sigurni? Zato što je Gospod Isus Hrist bio prisutan. Od svih ljudi, Isus bi bio najoprezniji s obzirom na poslušnost Božjoj zapovesti o lošem društvu: „Ne budi s onima koji mnogo vina piju“ (Poslovice 23:20).

Dakle, ako par odluči da se na njihovoj svadbi služi vino ili drugo alkoholno  piće, onda treba da uredi da to bude pod pomnom kontrolom odgovornih osoba. I ako odluči da bude muzike, trebalo bi da izaberu prikladne melodije i imaju jednu odgovornu osobu koja će kontrolisati jačinu. Ne bi trebalo dozvoliti da to gosti čine, da ne bi puštali sumnjivu muziku ili je pojačavali do neumerenosti. Ako će biti plesa, to može biti na dostojanstven i uzdržan način. Ako rođaci koji nisu u veri ili nezreli hrišćani koriste neumesne ili čulne plesne pokrete, možda bi trebalo da mladoženja promeni muziku ili da taktično zatraži da se s njom prestane. Inače bi svadba mogla da preraste u razuzdan događaj i prouzrokuje spoticanje (Rimljanima 14:21).

Zbog opasnosti vezanih za neke vrste modernog plesa, glasnu muziku i slobodno konzumiranje alkohola, mnoge hrišćanske mladoženje su odlučile da na njihovoj svadbi svega toga ne bude. Zbog toga su neki kritikovani, ali umesto toga, njih bi trebalo pohvaliti jer su želeli da izbegnu bilo šta što bi moglo da baci sramotu na Božje sveto ime. S druge strane, neke mladoženje su napravile tako da bude neka prikladna muzika, vreme za igranje i umereno posluživanje alkohola. U oba slučaja, mladoženja je odgovoran za ono što dozvoljava da bude na njegovoj svadbi.

U Africi neke nezrele osobe prezirno gledaju na dostojanstvene hrišćanske svadbe, i kažu da je to slično prisustvovanju nekoj sahrani. Međutim, to nije uravnoteženo gledište. Grešna dela tela mogu doneti privremeno uzbuđenje, ali ona ostavljaju hrišćane sa uznemirenom savešću i nanose sramotu Božjem imenu (Rimljanima 2:24). S druge strane, Božji sveti duh daje istinsku radost (Galatima 5:22). Mnogi hrišćanski parovi s ponosom se osvrću na svoj dan venčanja, jer znaju da je to bila srećna prilika a ne „povod za spoticanje“ (2. Korinćanima 6:3).

Velš i Elti se još uvek sećaju povoljnih komentara rođaka koji nisu u veri, a koji su prisustvovali svadbi. Jedan je rekao: „Umorni smo od današnjih bučnih svadbi. Bilo je tako lepo što smo za promenu prisustvovali jednom pristojnom venčanju.“

Što je još važnije, hrišćanske svadbe koje su radosne i dostojanstvene služe na čast Osnivaču braka Jehovi Bogu.

[Okvir/Slika na 22. strani]

STVARI KOJE TREBA PROVERITI ZA SVADBENI PRIJEM

• Ako pozivaš nekog rođaka koji nije u veri da održi neki govor, da li si siguran da neće primeniti neku nehrišćansku tradiciju?

• Ako će biti muzike, da li si izabrao samo prikladne pesme?

• Da li će muzika biti razumne jačine?

• Ako je dozvoljeno plesanje, da li će ono biti dostojanstveno?

• Da li će se alkohol služiti samo u umerenoj količini?

• Da li će odgovorne osobe imati nadzor nad tim?

• Da li si odredio razumno vreme za kraj svadbe?

• Da li će odgovorne osobe biti prisutne do kraja svadbe da bi pazile na red?