Jevanđelja — istorija ili mit?

PRIČA o Isusu iz Nazareta — mladom čoveku koji je promenio tok istorije — utkana je u strukturu društva širom sveta. Ona je deo kako redovnog tako i neformalnog obrazovanja. Mnogi Jevanđelja smatraju izvorom večnih istina i izreka, kao na primer: „Neka vaša reč da, znači da, vaše ne, ne“ (Matej 5:37). Zaista, izveštaji iz Jevanđelja mogu biti temelj pouka koje su ti roditelji posredovali, bez obzira da li su oni hrišćani ili nisu.

Za milione iskrenih Hristovih sledbenika, Jevanđelja prikazuju čoveka za kog su spremni da pate i umru. Jevanđelja takođe pružaju čoveku temelj i nadahnuće za hrabrost, istrajnost, veru i nadu. Zar se ne bi onda složio da je potreban neoboriv dokaz da bi se ovi izveštaji odbacili kao puka izmišljotina? S obzirom na veliki uticaj koji su izveštaji Jevanđelja imali na misao i ponašanje ljudi, zar ne bi tražio da ti se pruži neki ubedljiv dokaz ukoliko bi neko želeo da stvori sumnju o njihovoj autentičnosti?

Pozivamo te da vezano za Jevanđelja osmotriš neka pitanja koja podstiču na razmišljanje. Sam ispitaj šta o tim spornim stvarima misle izvesni istraživači Jevanđelja, premda neki od njih nisu hrišćanske veroispovesti. Tada, kada budeš dobro informisan, doći ćeš do sopstvenih zaključaka.

PITANJA ZA RAZMATRANJE

◆ Da li su Jevanđelja možda nekakva majstorska izmišljotina?

Robert Fank, osnivač ovog Seminara o Isusu, kaže: „Matej, Marko, Luka i Jovan tako su ’predstavili Mesiju‘ da se on uklapa u hrišćansku doktrinu koja je nastala nakon Isusove smrti.“ Međutim, dok su Jevanđelja pisana, na životu su bili mnogi koji su čuli Isusova kazivanja, koji su videli njegova dela i njega samog nakon što je uskrsnuo. Oni nisu optuživali pisce Jevanđelja za bilo kakav oblik prevare.

Osmotri Hristovu smrt i uskrsenje. Pouzdane izveštaje o Isusovoj smrti i uskrsenju ne sadrže samo Jevanđelja već i prvo kanonsko pismo apostola Pavla hrišćanima u Korintu. On je napisao: „Među prvim stvarima predao sam vam ono što sam i sam primio, da je Hrist umro za naše grehe u skladu s Pismom; i da je bio sahranjen, i da je uskrsnuo treći dan, u skladu s Pismom; i da se pojavio Kifi, zatim dvanaestorici. Nakon toga pojavio se pred više od pet stotina braće odjednom, od kojih većina još i sada živi, a neki su zaspali smrtnim snom. Posle toga pojavio se Jakovu, a zatim svim apostolima; a poslednjem od svih pojavio se i meni kao nekom nedonoščetu“ (1. Korinćanima 15:3-8). Ovi svedoci su bili čuvari istorijskih činjenica o Isusovom životu.

U Hrišćanskim grčkim spisima ne može se pronaći duh izmišljanja priča za koji savremeni kritičari tvrde da postoji. Umesto toga, taj duh se pojavljuje u dokumentima iz drugog veka n. e. Iz toga  proizlazi da su neka nebiblijska kazivanja o Hristu nastala u toku razvoja otpada u pravom hrišćanstvu i to u onim zajednicama koje su bile otuđene od apostolske skupštine (Dela apostolska 20:28-30).

◆ Da li su Jevanđelja možda legende?

Pisac i kritičar K. S. Luis smatra da je prilično teško na Jevanđelja gledati kao na puke legende. „Kao istoričar književnosti, sasvim sam siguran da Jevanđelja, ma šta drugo bila, ipak nisu legende“, napisao je on. „Nisu dovoljno artistična da bi bila legende... Većina Isusovog života nam je nepoznata, a nijedna grupa ljudi koji stvaraju neku legendu ne bi to dozvolila.“ Takođe je interesantno što je čuveni istoričar H. Dž. Vels, koji sebe nije smatrao hrišćaninom, rekao: „Sva četvorica [pisaca Jevanđelja] slažu se u opisu jedne veoma određene ličnosti; oni pružaju... uverenje o realnosti.“

Osmotri na primer priliku kada se uskrsnuli Isus pojavio svojim učenicima. Dobar tvorac legendi bi verovatno prikazao Isusa u spektakularnom povratku kako drži značajan govor, ili kako je obavijen svetlošću i sjajem. Nasuprot tome, pisci Jevanđelja ga jednostavno opisuju kako stoji pred svojim učenicima i onda ih pita: „Dečice, zar nemate ništa za jelo?“ (Jovan 21:5). Izučavalac Greg Isterbruk zaključuje: „To su takve finese koje ukazuju na jedan istiniti izveštaj, a ne na stvoren mit.“

Ova optužba da su Jevanđelja legende takođe se sukobi sa strogim rabinskim metodom poučavanja koji je bio aktuelan u vreme pisanja Jevanđelja. Taj metod se čvrsto držao učenja napamet — pamćenja vežbanjem ili ponavljanjem. I ovo ide u prilog tačnom i brižljivom iznošenju Isusovih reči i dela i suprotstavlja se nastanku jedne ulepšane verzije.

◆ Ako su Jevanđelja legende, da li su mogla biti tako brzo sastavljena nakon Isusove smrti?

Jevanđelja su prema dostupnim dokazima napisana između 41. i 98. n. e. Isus je umro 33. n. e. To znači da su izveštaji o njegovom životu bili sastavljeni za relativno kratko vreme nakon završetka njegove službe. To predstavlja ogromnu poteškoću za argument da su pripovesti iz Jevanđelja samo puke legende. Za legende je potrebno vreme. Uzmi za primer Ilijadu i Odiseju antičkog pesnika Homera. Neki smatraju da je tekst tih epskih legendi nastajao i dobijao svoju konačnu formu tokom nekoliko stotina godina. A kako je s Jevanđeljima?

U svojoj knjizi Cezar i Hrist, istoričar Vil Djurant piše: „Da nekoliko prostih [ljudi]... izmisli tako snažnu i privlačnu ličnost, tako uzvišenu etiku i tako nadahnjujuću viziju ljudskog bratstva, to bi bilo čudo daleko neverovatnije od bilo kojeg zabeleženog u jevanđeljima. Posle dva veka ’više kritike‘, glavni aspekti Hristovog života, karaktera i učenja, ostaju srazmerno jasni, i čine najfascinantnije obeležje u istoriji zapadnog čoveka.“

◆ Da li su Jevanđelja kasnije prerađena kako bi odgovarala potrebama rane hrišćanske zajednice?

Neki kritičari tvrde da je politika rane hrišćanske zajednice navela pisce Jevanđelja da prerade priču o Isusu ili da joj nešto dodaju. Međutim, pomno ispitivanje Jevanđelja pokazuje da se takvo krivotvorenje nije dogodilo. Ako je zbog spletkarenja hrišćana prvog veka bilo izmenjeno ono što je o Isusu zapisano u Jevanđeljima, zašto se onda u tekstu ipak pojavljuju negativne primedbe i o Jevrejima i o paganima?

Jedan takav primer nalazi se u Mateju 6:5-7, gde se citira Isus kako kaže: „Kad se molite, ne budite kao licemeri; jer oni vole da se mole stojeći u sinagogama i na uglovima širokih ulica da ih vide  ljudi. Zaista vam kažem: oni već imaju svoju punu nagradu.“ Iz ovoga se jasno vidi osuda jevrejskih religioznih vođa. Isus je nadalje rekao: „Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto, kao što to rade ljudi iz nacija [pagani], jer oni misle da će biti saslušani zbog mnogo reči.“ Citirajući Isusa na ovaj način, pisci Jevanđelja nisu pokušavali da zadobiju preobraćenike. Jednostavno su zapisivali ono što je u stvari rekao Isus Hrist.

Uzmi u obzir i izveštaje iz Jevanđelja o ženama koje su posetile Isusov grob i ugledale ga praznog (Marko 16:1-8). Prema Gregu Isterbruku, „drevnom Srednjem Istoku je sa sociološkog stanovišta bilo svojstveno da se svedočanstvo žena smatra nepouzdanim: recimo, dva muška svedoka su bila dovoljna da se neka žena osudi za preljubu, dok nikakvo svedočanstvo žene nije moglo da osudi muškarca“. I zaista, Isusovi učenici nisu verovali tim ženama! (Luka 24:11). Zbog toga takva priča najverovatnije nije mogla biti namerno smišljena.

To što u poslanicama i knjizi Dela apostolskih nema parabola jeste snažan dokaz da parabole u Jevanđeljima nisu ubacili prvi hrišćani već ih je lično Isus izgovorio. Pored toga, pažljivo upoređivanje Jevanđelja s poslanicama otkriva da ni Pavlove reči niti reči drugih pisaca Grčkih spisa nisu bile vešto preformulisane i pripisane Isusu. Da je rana hrišćanska zajednica učinila tako nešto, trebalo bi očekivati da u izveštajima Jevanđelja nađemo barem nešto materijala iz poslanica. Ali pošto ga ne nalazimo, možemo sa sigurnošću zaključiti da je materijal iz Jevanđelja originalan i autentičan.

◆ Šta je s navodnim protivrečnostima u Jevanđeljima?

Kritičari već odavno tvrde da su Jevanđelja puna protivrečnosti. Istoričar Djurant je nastojao da istraži izveštaje Jevanđelja iz potpuno objektivnog ugla — kao istorijske dokumente. Iako kaže da u njima ima prividnih protivrečnosti, ipak zaključuje: „Protivrečnosti se tiču pojedinosti, a ne suštine; u bitnim stvarima, sinoptička jevanđelja se izvanredno dobro poklapaju i formiraju dosledan portret Hrista.“

Prividne protivrečnosti u izveštajima iz Jevanđelja često se mogu lako rešiti. Da to prikažemo: Matej 8:5 kaže da ’[Isusu] priđe jedan oficir usrdno ga moleći‘ da mu izleči slugu. U Luki 7:3 čitamo da taj oficir „posla k [Isusu] jevrejske starešine da ga zamole da dođe i izleči njegovog roba“. Taj oficir je poslao starešine kao svoje predstavnike. Matej kaže da je taj oficir sam zamolio Isusa, a to se može reći zato što je svoju molbu  uputio preko starešina koji su služili kao govornici u njegovo ime. Ovo je samo jedan od primera koji pokazuju kako se navodna neslaganja u Jevanđeljima mogu rešiti.

Kako stoje stvari s tvrdnjama višeg kriticizma da Jevanđelja ne udovoljavaju kriterijumima stvarne istorije? Djurant nastavlja: „U oduševljenju nad svojim otkrićima, „viša kritika“ je na Novi zavet primenila testove autentičnosti tako stroge da bi po njima stotinak antičkih velikih ličnosti — na primer, Hamurabi, David, Sokrat — otišlo u legendu. Uprkos predrasudama i teološkim predubeđenjima, jevanđelisti beleže mnoge događaje koje bi puki izmišljač prikrio — nadmetanje apostola za visoke položaje u Kraljevstvu, njihovo bekstvo posle Isusovog hapšenja, Petrovo odricanje... Niko ko čita te epizode ne može da sumnja u realnost ličnosti iza njih.“

◆ Da li savremeno hrišćanstvo zastupa Isusa iz Jevanđelja?

Seminar o Isusu je objavio da njihovo istraživanje Jevanđelja „nije određeno propisima crkvenih sabora“. Ali, istoričar Vels je shvatio da postoji ogroman jaz između Isusovih učenja iznetih u Jevanđeljima i učenja hrišćanskog sveta. On je napisao: „Ne postoji nikakav dokaz da su Isusovi apostoli ikada čuli za Trojstvo — u svakom slučaju ne od [Isusa]... niti je on rekao bilo šta o obožavanju svoje majke Marije, prerušene u Izidu, kraljicu neba. On je odbacio sve ono što je najkarakterističnije za obožavanje i običaje u hrišćanstvu.“ Zato nije moguće prosuđivati vrednost Jevanđelja na temelju učenja hrišćanskog sveta.

 ŠTA SI TI ZAKLJUČIO?

Nakon razmatranja gore navedenih tačaka, šta ti misliš? Postoji li neki pravi, ubedljiv dokaz da su Jevanđelja samo puki mit? Mnogi smatraju da su pitanja i sumnje u pogledu autentičnosti Jevanđelja nepouzdani i neuverljivi. Da bi formirao svoje lično mišljenje, treba da čitaš Jevanđelja bez predrasuda (Dela apostolska 17:11). Kada uzmeš u obzir doslednost, poštenje i tačnost s kojom Jevanđelja prikazuju Isusovu ličnost, shvatićeš da ti izveštaji definitivno nisu zbirka fabula. a

Ako pažljivo istražuješ Bibliju i primenjuješ njen savet, uvidećeš kako ti ona može poboljšati život (Jovan 6:68). To je posebno tačno što se tiče Isusovih reči zapisanih u Jevanđeljima. Štaviše, iz njih možeš da saznaš o divnoj nadi u budućnost koja čeka poslušne ljude (Jovan 3:16; 17:3, 17).

[Fusnota]

[Okvir na 7. strani]

Dokaz o autentičnom izveštavanju

PRE nekoliko godina, jedan australijski pisac i bivši kritičar Biblije je priznao: „Prvi put sam u životu učinio ono što je normalno primarni zadatak nekog reportera: proverio sam činjenice... i bio sam zaprepašćen, budući da ono što sam čitao [u izveštajima Jevanđelja] nije bila legenda niti naturalistička fikcija. Bilo je to izveštavanje. Izveštavanje iz prve i druge ruke o čudesnim događajima... Izveštavanje ima jedno svojstveno obeležje, a to obeležje se ogleda u Jevanđeljima.“

Slično tome je i E. Blejklok, profesor klasične književnosti na Univerzitetu Okland, obrazložio: „Ja se izjašnjavam za istoričara. Moj prilaz klasičnim delima je istorijski. Jedno znajte, dokazi o Hristovom životu, smrti i uskrsenju potvrđeniji su od većine činjenica drevne istorije.“

[Mapa/Slike na stranama 8, 9]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

FENIKIJA

GALILEJA

Reka Jordan

JUDEJA

[Slike]

„Dokazi o Hristovom životu, smrti i uskrsenju potvrđeniji su od većine činjenica drevne istorije“ — PROFESOR BLEJKLOK

[Izvor]

Mape u pozadini: Based on a map copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel.