Jevanđelja — rasprava se nastavlja

Da li su istiniti izveštaji iz Jevanđelja o rođenju Isusa Hrista?

Da li je Isus održao Propoved na gori?

Da li je stvarno bio uskrsnut?

Da li je zaista rekao: „Ja sam put i istina i život“? (Jovan 14:6).

SLIČNA pitanja je razmatralo oko 80 izučavalaca na Seminaru o Isusu, koji se od 1985. održava dvaput godišnje. Ova grupa izučavalaca rešava ova pitanja na jedan veoma neobičan način. Učesnici Seminara prilažu glasačke listiće za svaku izjavu koja se u Jevanđeljima pripisuje Isusu. Crveni listić pokazuje da je navedena izjava zaista Isusova. Ružičasti listić znači da je dotična izjava  nalik nečemu što bi Isus mogao da kaže. Sivi listić pokazuje da su ideje nalik Isusovim, ali da izjava ne potiče od njega. Crni listić je u potpunosti negativan, navodeći da je dotična izjava nastala u kasnijem predanju.

Primenom ovog metoda, učesnici Seminara o Isusu odbacili su sve četiri tačke iznesene kroz pitanja u uvodu ovog članka. U stvari, crni listić su priložili za 82 posto reči za koje se kaže da ih je Isus izgovorio u Jevanđeljima. Po njima, izgleda da je u Jevanđeljima i drugim spisima autentično samo 16 posto događaja ispričanih o Isusu.

Ovakvo kritikovanje Jevanđelja nije ništa novo. Jedan takav napad na Jevanđelja zbio se 1774, kada je posthumno objavljen manuskript od 1 400 strana od Hermana Rajmarusa, profesora orijentalnih jezika u Hamburgu. U njemu se Rajmarus bavio dubokim sumnjama o istorijskoj potvrđenosti Jevanđelja. Zaključci do kojih je došao temeljili su se na jezičkim analizama i prividnim protivrečnostima nađenim u četiri Jevanđelja o Isusovom životu. Od tada, kritičari često izražavaju nepoverenje u autentičnost Jevanđelja, i na taj način u izvesnoj meri potkopavaju poverenje javnosti prema ovim spisima.

Zajednički imenilac ovih izučavalaca jeste to da izveštaje iz Jevanđelja smatraju religioznom izmišljotinom koju su zaveštale različite osobe. Uobičajena pitanja koja postavljaju nepoverljivi izučavaoci glase: Da li su pisce četiri Jevanđelja njihova verovanja navela da ulepšaju činjenice? Da li ih je zvaničan stav rane hrišćanske zajednice naveo da prerade priču o Isusu ili da joj nešto dodaju? Koji delovi Jevanđelja su pre iskreni izveštaji nego mitovi?

Ljudi koji su odrasli u ateističkom ili sekularizovanom društvu veruju da je Biblija — uključujući i Jevanđelja — knjiga puna legendi i mitova. Drugi se pak užasavaju nad istorijom krvoprolića, tlačenja, nejedinstva i bezbožnog ponašanja u hrišćanskom svetu. Takve osobe ne vide nikakav razlog za obraćanje pažnje spisima koji se u hrišćanskom svetu smatraju svetima. Oni smatraju da pisana dela neke licemerne religije ne mogu biti ništa drugo do beskorisne izmišljotine.

Šta ti misliš? Da li treba da dozvoliš da izvesni izučavaoci, koji dovode u pitanje istorijsku potvrđenost Jevanđelja, i kod tebe stvore slične sumnje? Kada čuješ izjave o tome kako su pisci Jevanđelja navodno stvarali mitove, da li treba da dozvoliš da ti to poljulja poverenje u ono što su zapisali? Da li izveštaj o bezbožnim delima hrišćanskog sveta treba da te navede da sumnjaš u pouzdanost Jevanđelja? Pozivamo te da osmotriš neke činjenice.

[Slika na 4. strani]

Da li Jevanđelja sadrže izmišljotine ili činjenice?

[Izvor]

Isus hoda po vodi/Gistav Dore-Biblija/Idea

[Izvor slike na 3. strani]

Pozadina na stranama 3-5 i 8: Ljubaznošću Freer Gallery of Art, Smithsonian Institution, Washington, D.C.