Obrati pažnju na Božju proročansku reč za naše vreme

„Pazi, sine čovečji, jer je ovo viđenje za vreme kad će biti kraj“ (DANILO 8:17).

1. Šta Jehova želi da celo čovečanstvo zna u vezi s našim vremenom?

 JEHOVA poznavanje budućih događaja ne zadržava za sebe. Umesto toga, on je Bog koji otkriva tajne. U stvari, on želi da svi mi znamo da se nalazimo duboko u ’vremenu kraja‘. Koliko je to samo važna vest za šest milijardi ljudi, koliko ih danas živi na zemlji!

2. Zbog čega su ljudi zabrinuti za budućnost čovečanstva?

² Da li je uopšte neko čudo što se ovaj svet bliži svom kraju? Čovek može da hoda po mesecu, ali na mnogim mestima na ovoj planeti ne može bez straha da šeta ulicama. Može da napuni dom savremenim uređajima, ali ne može da zaustavi plimu razorenih porodica. I može da stvori eru kompjutera, ali ne može da pouči ljude kako da žive zajedno u miru. Ovi neuspesi podupiru obilje biblijskih dokaza da živimo u vremenu kraja.

3. Kada su prvi put na zemlji izgovorene reči ’vreme kraja‘?

³ Te upečatljive reči — ’vreme kraja‘ — prvi put na zemlji izgovorio je anđeo Gavrilo pre oko 2 600 godina. Jedan uplašeni Božji prorok čuo je Gavrila kako kaže: „Pazi, sine čovečji, jer je ovo viđenje za vreme kad će biti kraj“ (Danilo 8:17).

Ovo je ’vreme kraja‘!

4. Na koje još načine Biblija ukazuje na vreme kraja?

⁴ Izrazi ’vreme kraja‘ i ’određeno vreme kraja‘ pojavljuju se šest puta u knjizi Danila  (Danilo 8:17, 19; 11:35, 40; 12:4, 9). Oni se odnose na „poslednje dane“ koje je prorekao apostol Pavle (2. Timoteju 3:1-5). Isus Hrist je na taj isti period ukazao kao na svoju „prisutnost“ u ulozi ustoličenog nebeskog Kralja (Matej 24:37-39).

5, 6. Ko je u ovo vreme kraja ’pretraživao‘, i s kojim rezultatom?

⁵ Danilo 12:4 navodi: „A ti, Danilo, drži u tajnosti ove reči i zapečati knjigu do dana kada dođe kraj. Mnogi će je tad pročitati [„pretraživati“, DK] i poznanje će se umnožiti.“ Veliki deo onoga što je Danilo zapisao vekovima je bilo tajna, zapečaćeno za ljudsko razumevanje. Ali kako danas stoje stvari?

⁶ U ovom vremenu kraja, mnogi verni hrišćani su ’pretraživali‘ stranice Božje Reči, Biblije. S kojim rezultatom? Uz Jehovin blagoslov nad njihovim naporima, tačno spoznanje se umnožilo. Na primer, pomazani Jehovini svedoci bili su blagoslovljeni uvidom, koji im je omogućio da razumeju da je Isus Hrist 1914. godine postao nebeski Kralj. U skladu s rečima apostola Petra zabeleženim u 2. Petrovoj 1:19-21, ti pomazanici i njihovi lojalni drugovi ’paze na proročansku reč‘ i apsolutno su sigurni da je ovo vreme kraja.

7. Koji su neki od izveštaja koji knjigu Danila čine jedinstvenom?

⁷ Knjiga Danila je jedinstvena na više načina. Na njenim stranicama čitamo kako jedan kralj preti da će pogubiti svoje mudrace zato što ne mogu da otkriju i protumače njegov zagonetni san, ali Jehovin prorok rešava tu zagonetku. Tri mladića koja odbijaju da obožavaju veliki kip bačeni su u usijanu peć, ali ipak preživljavaju a da pri tome nisu ni oprljeni. Tokom jedne svečane proslave, stotine ljudi vide jednu ruku koja ispisuje misteriozne reči na zidu dvora. Zli zaverenici bacaju jednog starca u jamu s lavovima, ali on izlazi bez ijedne ogrebotine. U jednoj viziji vide se četiri zveri i one dobijaju proročansko značenje koje se proteže sve do vremena kraja.

8, 9. Koju korist možemo imati od knjige Danila, posebno danas u vremenu kraja?

⁸ Sasvim je jasno da knjiga Danila sadrži dve veoma različite niti. Jedna je pripovedačka a druga proročanska. Obe mogu izgraditi našu veru. Priče nam pokazuju da Jehova Bog blagosilja one koji čuvaju svoj integritet. Proročanski delovi izgrađuju veru jer pokazuju da Jehova zna istoriju vekovima — čak hiljadama godina — unapred.

⁹ Različita proročanstva koja je Danilo zabeležio usmeravaju pažnju na Božje Kraljevstvo. Dok posmatramo ispunjenje tih proročanstava, naša vera postaje jača, a tako i naše uverenje da živimo u vremenu kraja. Ali neki kritičari napadaju Danila, govoreći da su proročanstva iz knjige koja nosi njegovo ime zapravo napisana posle događaja koji ih navodno ispunjavaju. Ukoliko su takve tvrdnje tačne, bilo bi ozbiljno dovedeno u pitanje ono što je knjiga Danila prorekla s obzirom na vreme kraja. Skeptici dovode u pitanje i priče iz ove knjige. Zato hajde da to ispitamo.

Na sudu!

10. Na koji je način knjiga Danila optužena?

¹⁰ Zamisli da si u sudnici gde prisustvuješ suđenju. Javni tužilac tvrdi da je optuženi kriv za prevaru. Slično tome, knjiga Danila za sebe kaže da je autentično delo koje je napisao jedan hebrejski prorok iz sedmog i šestog veka pre n. e. Međutim, kritičari tvrde da je ta knjiga čista prevara. Onda, hajde najpre da vidimo da li se pripovedački deo te knjige slaže sa istorijskim činjenicama.

11, 12. Šta je bilo sa optužbom da je Valtasar samo izmišljena ličnost?

¹¹ Pretpostavimo da ispitujemo ono što bi se moglo nazvati slučajem vladara koji nedostaje. Danilo u 5. poglavlju otkriva da je Valtasar bio kralj Vavilona kada je taj grad pao 539. pre n. e. Kritičari su osporavali taj navod zato što Valtasarovo ime nije nađeno nigde van Biblije. Umesto njega, drevni istoričari su  kao poslednjeg vavilonskog kralja identifikovali Nabonida.

¹² Međutim, 1854. godine u ruševinama drevnog vavilonskog grada Ura, u današnjem Iraku, iskopani su neki mali glineni cilindri. Na tim dokumentima ispisanim klinastim pismom nalazila se i jedna molitva u kojoj je kralj Nabonid ukazivao na „Vel-sar-usura, mog najstarijeg sina“. Kritičari su morali da se slože: to je bio Valtasar iz Danilove knjige. Dakle, taj vladar koji fali uopšte nije nedostajao, samo još nije bio poznat u svetovnim izvorima. To je samo jedan od mnogih dokaza da su Danilovi zapisi zaista autentični. Takvi dokazi potvrđuju da je knjiga Danila sigurno deo Božje Reči koja zaslužuje da joj dobro obratimo pažnju baš sada, u vremenu kraja.

13, 14. Ko je bio Navuhodonosor, i kojem je lažnom bogu bio posebno odan?

¹³ Knjiga Danila je protkana proročanstvima koja govore o redosledu svetskih sila i postupcima nekih njihovih vladara. Jedan od tih vladara mogao bi se nazvati ratnikom koji je izgradio carstvo. Kao vavilonski prestolonaslednik, on i njegova vojska su kod Karkemiša razbili snage egipatskog faraona Nehoa. Ali jedna poruka je primorala tog pobedničkog vavilonskog princa da završne operacije prepusti svojim generalima. Kad je njegov otac Nabopolasar umro 624. pre n. e., mladi Navuhodonosor je došao na presto. Tokom svoje 43-godišnje vladavine, on je izgradio carstvo koje je obuhvatalo teritorije koje su ranije pripadale Asiriji i proširio je svoje kraljevstvo na Siriju i Palestinu sve do egipatske granice.

¹⁴ Navuhodonosor je u religioznom pogledu bio posebno predan Marduku, vrhovnom vavilonskom bogu. Kralj je zaslugu za sva svoja osvajanja pripisivao njemu. Navuhodonosor je u Vavilonu izgradio i ukrasio hramove za Marduka i brojna druga vavilonska božanstva. Zlatni kip koji je ovaj vavilonski kralj postavio u dolini Duri, možda je bio posvećen Marduku (Danilo 3:1, 2). A izgleda da se Navuhodonosor pri planiranju svojih vojnih pohoda dosta oslanjao i na vračanje.

15, 16. Šta je Navuhodonosor učinio za Vavilon, i šta se desilo kad se hvalio svojom veličinom?

¹⁵ Kada je dovršio masivne duple zidine Vavilona koje je počeo da gradi njegov otac, Navuhodonosor je od prestonice napravio na izgled neosvojiv grad. Kaže se da je on, da bi zadovoljio svoju medijansku kraljicu koja je čeznula za brdima i šumama svoje domovine, izgradio viseće vrtove — jedno od sedam čuda drevnog sveta. On je od Vavilona načinio najveći utvrđeni grad tog vremena. I kako je samo bio ponosan na to sedište krivog obožavanja!

¹⁶ „Nije li ovo Vavilon veliki“, hvalio se Navuhodonosor jednog dana. Međutim, prema Danilu 4:30-36, dok „još beše reč u ustima kraljevim“, on je poludeo. Kao takav, sedam godina nije bio u stanju da vlada i jeo je bilje, baš kao što je Danilo prorekao. Zatim mu je kraljevstvo bilo vraćeno. Da li znaš koje je proročansko značenje svega ovoga? Da li možeš da objasniš kako nas glavno ispunjenje ovoga dovodi pravo u vreme kraja?

Pozabavimo se proročanstvima

17. Kako bi opisao proročanski san koji je Bog dao Navuhodonosoru u drugoj godini njegovog vladanja kao svetskog vladara?

¹⁷ A sada da se pozabavimo nekim proročanskim stvarima iz knjige Danila.  Tokom druge godine Navuhodonosorovog vladanja kao svetskog vladara prema biblijskom proročanstvu (606/605. pre n. e.), Bog mu je dao jedan zastrašujući san. Prema 2. poglavlju Danila, on je u snu video ogroman kip s glavom od zlata, grudima i rukama od srebra, trbuhom i bedrima od bakra, nogama od gvožđa i stopalima od gvožđa pomešanog s glinom. Šta su predstavljali različiti delovi tog kipa?

18. Šta je bilo predstavljeno zlatnom glavom kipa iz sna, njegovim grudima i rukama od srebra, i trbuhom i bedrima od bakra?

¹⁸ Božji prorok je rekao Navuhodonosoru: „Ti si, kralju... Ti si ona glava zlatna“ (Danilo 2:37, 38). Navuhodonosor je predvodio dinastiju koja je vladala Vavilonskim carstvom. Medo-Persija, koja je srušila Vavilon, na kipu je predstavljena grudima i rukama od srebra. Zatim je došlo Grčko carstvo, predstavljeno trbuhom i bedrima od bakra. Kako je nastala ova svetska sila?

19, 20. Ko je bio Aleksandar Veliki, i koju je ulogu odigrao u tome da Grčka postane svetska sila?

¹⁹ U četvrtom veku pre n. e., jedan mladi čovek odigrao je značajnu ulogu u ispunjenju Danilovog proročanstva. On se rodio 356. pre n. e., a svet ga je kasnije nazvao Aleksandrom Velikim. Nakon ubistva njegovog oca Filipa 336. pre n. e., 20-godišnji Aleksandar je nasledio presto Makedonije.

²⁰ Početkom maja 334. pre n. e., Aleksandar je krenuo u osvajački pohod. Imao je malu ali efikasnu vojsku od 30 000 pešaka i 5 000 konjanika. Te iste godine, na reci Granikus na severozapadu Male Azije (u današnjoj Turskoj), Aleksandar je dobio svoju prvu bitku protiv Persijanaca. Do 326. pre n. e., ovaj nemilosrdni osvajač potčinio je Persijance i stigao na istok čak do reke Ind, koja se nalazi u današnjem Pakistanu. Međutim, dok je bio u Vavilonu, Aleksandar je izgubio svoju poslednju bitku. Da, 13. juna 323. pre n. e., nakon što je živeo samo 32 godine i 8 meseci, pao je pred najstrašnijim neprijateljem, smrću (1. Korinćanima 15:55). Ipak, zahvaljujući njegovim osvajanjima Grčka je postala svetska sila, kao što je prorečeno u Danilovom proročanstvu.

21. Pored Rimskog carstva, koja je druga svetska sila prikazana gvozdenim nogama kipa iz sna?

²¹ Šta predstavljaju gvozdene noge ogromnog kipa? Pa, to je gvozdeni Rim koji je slomio i razbio Grčko carstvo. Bez ikakvog poštovanja prema Božjem Kraljevstvu koje je objavljivao Isus Hrist, Rimljani su 33. n. e. ubili Isusa na mučeničkom stubu. U nastojanju da razbije pravo hrišćanstvo, Rim je progonio Isusove učenike. Međutim, gvozdene noge kipa iz Navuhodonosorovog sna nisu predstavljale samo Rimsko carstvo već i njegov politički izdanak — Anglo-američku svetsku silu.

22. Kako nam kip iz sna pomaže da vidimo da se nalazimo duboko u vremenu kraja?

²² Pažljivo proučavanje pokazuje da se nalazimo duboko u vremenu kraja, jer smo stigli do stopala kipa koja su sačinjena od gvožđa i gline. Neke današnje vladavine su poput gvožđa, odnosno diktatorske, dok su druge poput gline. Uprkos tome što je glina lomljiva i što je iz nje nastalo ’čovečje seme‘, vladavine nalik gvožđu su prinuđene da dozvole običnim ljudima da imaju izvesnu meru uticaja na vlade koje njima upravljaju (Danilo 2:43, DK; Jov 10:9). Naravno, diktatorska vlada i običan narod su nespojivi, poput gvožđa i gline. Ali Božje Kraljevstvo će uskoro uništiti ovaj politički raskomadan svet (Danilo 2:44).

23. Kako bi opisao san i vizije koje je Danilo imao u prvoj godini Valtasarovog vladanja?

²³ Sedmo poglavlje Danilovog tako zanimljivog proročanstva takođe nas dovodi u vreme kraja. To poglavlje nam govori o jednom događaju koji se odigrao u prvoj godini vladanja vavilonskog kralja Valtasara. Danilo, koji je tada imao preko 70 godina, ’usnio je san i ugledao viđenja dok je ležao na postelji‘. Koliko su ga te vizije uplašile! „Gle“, uzvikuje on. „Četiri vetra nebeska udariše na veliko more.  I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drukčija“ (Danilo 7:1-8, 15). Kakve čudne zveri! Prva je lav s krilima, druga je kao medved. Zatim dolazi leopard s četiri krila i četiri glave! Neobično jaka četvrta zver ima velike gvozdene zube i deset rogova. Između njenih deset rogova raste jedan „mali“ rog koji ima „oči kao oči čovečje i usta koja drsko govorahu“. Kakva čudna stvorenja!

24. Prema Danilu 7:9-14, šta Danilo vidi na nebu, i na šta ova vizija ukazuje?

²⁴ Danilove vizije zatim govore o nebeskim stvarima (Danilo 7:9-14). On vidi kako „starešina dana“, Jehova Bog, sedi na svom slavnom prestolu kao Sudija. ’Hiljade hiljada služitelja služe mu i deset hiljada hiljada stoje pred njim.‘ Pošto je doneo nepovoljnu presudu protiv zveri, Bog im oduzima vlast i uništava četvrtu zver. Večna vladavina nad ’narodima, plemenima i jezicima‘ dodeljena je ’nekom ko je kao sin čovečji‘. To ukazuje na vreme kraja i ustoličenje Sina čovečjeg, Isusa Hrista, 1914. godine.

25, 26. Koja se pitanja mogu javiti dok čitamo knjigu Danila, i koja nam publikacija može pomoći da odgovorimo na njih?

²⁵ Čitaoci knjige Danila sigurno imaju mnogo pitanja. Na primer, šta predstavljaju četiri zveri iz 7. poglavlja Danila? Kako objasniti proročanskih ’sedamdeset nedelja‘ iz Danila 9:24-27? Šta je sa 11. poglavljem Danila i proročanskim sukobom ’kralja severa‘ i ’kralja juga‘? Šta u vremenu kraja možemo očekivati od tih kraljeva?

²⁶ Jehova je uvid u takve stvari dao svojim pomazanim slugama na zemlji, „svecima Svevišnjega“, kako se nazivaju u Danilu 7:18. Osim toga, „verni i razboriti rob“ je načinio pripremu za sve nas da bismo stekli daljnji uvid u nadahnute spise proroka Danila (Matej 24:45). To je sada dostupno u nedavno objavljenoj knjizi Obrati pažnju na Danilovo proročanstvo! Ova divno ilustrovana publikacija od 320 strana obrađuje svaki deo knjige Danila. Ona se bavi svakim proročanstvom koje izgrađuje veru i svakom pričom koju je zabeležio nama dragi prorok Danilo.

Pravo značenje za naše vreme

27, 28. (a) Šta je sa ispunjenjem proročanstava iz knjige Danila? (b) U kom razdoblju živimo, i šta treba da radimo?

²⁷ Osmotri ovu važnu činjenicu: izuzev nekoliko detalja, sva proročanstva iz knjige Danila su se ispunila. Recimo, već vidimo svetsku situaciju koju predstavljaju stopala kipa iz sna iz 2. poglavlja Danila. S panja iz 4. poglavlja Danila skinuti su obruči kad je Mesijanski Kralj, Isus Hrist, ustoličen 1914. godine. Da, kao što je prorečeno u 7. poglavlju Danila, Starešina dana je tada predao vlast Sinu čovečjem (Danilo 7:13, 14; Matej 16:27–17:9).

²⁸ I, 2 300 dana iz 8. poglavlja Danila kao i 1 290 i 1 335 dana iz 12. poglavlja, predstavljaju prošlost — nalaze se iza nas u struji vremena. Proučavanje 11. poglavlja Danila pokazuje da je sukob između ’kralja severa‘ i ’kralja juga‘ došao do zaključne faze. Sve su to daljni biblijski dokazi da živimo duboko u vremenu kraja. S obzirom na naše jedinstveno mesto u struji vremena, na šta treba da budemo odlučni? Bez sumnje, treba da obratimo pažnju na proročansku reč Jehove Boga.

Kako bi odgovorio?

• Šta Bog želi da celo čovečanstvo zna u vezi s našim vremenom?

• Kako knjiga Danila može izgraditi našu veru?

• Kako je izgledao kip iz Navuhodonosorovog sna, i šta je simbolizovano delovima tog kipa?

• Šta je vredno pažnje u vezi sa ispunjenjem proročanstava iz knjige Danila?

[Pitanja za razmatranje]