Muzika koja se Bogu dopada

Muzika je opisana kao „najstarija i najprirodnija lepa umetnost“. Ona je, kao i govor, jedinstveni dar koji ljude odvaja od životinja. Muzika pokreće emocije. Može da prija ušima i da se zadrži u mislima. Iznad svega, muzika može da se dopadne Bogu.

KAO što Biblija pokazuje, Izraelci su bili muzikalan narod. Delo Unger’s Bible Dictionary komentariše da je muzika bila „istaknuta umetnost u drevnim biblijskim vremenima“. Kao deo svakodnevnog života, i vokalna i instrumentalna muzika bila je bitna odlika njihovog obožavanja. Ali, ljudski glas je bio taj koji se koristio više od svega.

Kralj David je između Levita odredio predstavnike „da upravljaju nad pevanjem“ u šatoru od sastanka, pre posvećenja hrama kojeg je sagradio njegov sin Solomon (1. Letopisa 6:31, 32). Kada je kovčeg saveza, koji predstavlja Jehovinu prisutnost, donesen u Jerusalim, David je uredio da neki Leviti „zazivaju slave i hvale Jehovu“. Tu vokalnu hvalu pratili su ’psaltiri, harfe, cimbali i trube‘. Ovi ljudi bili su „poimenice određeni da hvale Jehovu, jer je do veka milosrđe njegovo“ (1. Letopisa 16:4-6, 41; 25:1).

Refren ’doveka je [Jehovino] milosrđe‘ pojavljuje se mnogo puta u Psalmima, biblijskoj knjizi koja je više od svih drugih vezana za muziku. Na primer, ovaj refren je drugi deo svih 26 stihova 136. Psalma. „Njegovo jezgrovito ponavljanje prilagođeno je ljudskim usnama“, primećuje jedan bibličar. „Ko god da ga čuje, može ga zapamtiti.“

Natpisi Psalama pokazuju da su se muzički instrumenti naveliko koristili. Psalam 150. spominje trubu, harfu,  daire, sviralu i cimbal, a povrh toga i žice. Ipak, naglasak je pre svega na ljudskom glasu. Šesti stih podstiče: „Sve što diše neka hvali Jehovu! Aliluja!“

Pošto se putem muzike izražavaju naša osećanja, tužne misli u biblijskim vremenima navodile su na naricaljke ili na pojanje. Međutim, ovaj oblik pevanja je na repertoaru izraelske muzike bio ograničen. „Pojanje je bilo poželjnije jedino u naricaljki ili tugovanki, bilo da se radi o melodiji muzike ili modulaciji i usmenom naglašavanju čistog govora“, primećuje biblijska enciklopedija Insight on the Scriptures. a

Isus i njegovi verni apostoli pevali su hvale Jehovi u noći pre Isusove smrti, nesumnjivo intonirajući Halel Psalme (Psalmi 113-118). Kako li je to samo ojačalo Isusove učenike da se suoče s gubitkom svog Gospoda! I više od toga, njihova rešenost da ostanu verne sluge Vrhovnog Suverena svemira, Jehove, mora da se produbljivala dok su pet puta pevali refren „jer je za navek milosrđe njegovo“ (Psalam 118:1-4, 29).

Rani hrišćani iz Efesa i Kolosa pevali su ’psalme i hvalospeve Bogu‘ (doslovno, „himne“). Ovim pesmama pripojili su i „duhovne pesme“ koje su pevali u svojim srcima (Efešanima 5:19; Kološanima 3:16). I pesmom i rečima oni su na pristojan način koristili svoja usta za izražavanje hvale. Zar Isus nije objavio da „usta govore ono čega je srce puno“? (Matej 12:34).

Muzika koja se Bogu ne dopada

Nije se sva muzika spomenuta u Bibliji dopadala Bogu. Osmotrimo događaj koji se odigrao na planini Sinaj, na kojoj je Mojsije dobio Zakon zajedno s Deset zapovesti. Šta je Mojsije čuo kada se spuštao s planine? ’Ne viku pobedilaca a ni viku poraženih‘, već ’glas ljudi koji pevaju.‘ Bila je to muzika vezana za idolopoklonstvo, postupak koji je izazvao Božje negodovanje i doveo do pogibije otprilike 3 000 onih koji su bili odgovorni za tu muziku (Izlazak 32:18, 25-28).

Iako ljudi mogu da komponuju, sviraju i uživaju u svim vrstama muzike, to ne znači da se sva ta muzika dopada Bogu. Zašto? Hrišćanski apostol Pavle objašnjava: „Svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu“ (Rimljanima 3:23). Paganski obredi plodnosti, doktrina o besmrtnosti ljudske duše i poštovanje Marije kao „majke Božje“, često su tema muzičkih kompozicija. Ipak, ova verovanja i postupci nanose sramotu Bogu istine, jer se kose s onim što je otkriveno u njegovoj nadahnutoj Reči, Bibliji (Ponovljeni zakoni 18:10-12; Jezekilj 18:4; Luka 1:35, 38).

Mudro izabrati muziku

Izbor dostupne muzike samo zbunjuje čoveka. Omoti kompakt-diskova dizajnirani su tako da kupce podstaknu na kupovinu svih vrsta muzičkih izdanja. Ali ako neko ko obožava Boga želi da mu ugodi, on će biti oprezan i napraviće mudar izbor kako bi izbegao vokalnu i instrumentalnu muziku koja je inspirisana lažnim religioznim verovanjima ili koja se usredsređuje na nemoral i demonizam.

Albert, koji je nekada služio kao hrišćanski misionar u Africi, priznaje da je tamo imao malo prilika da svira klavir. Međutim, on je često slušao ploče koje je poneo sa sobom. Nakon što se vratio kući, Albert sada posećuje hrišćanske skupštine kao putujući nadglednik. Nema baš mnogo vremena za slušanje muzike. „Moj omiljeni kompozitor je Betoven“, komentariše on. „Godinama sam sakupljao ploče s njegovim simfonijama, koncertima, sonatama i kvartetima.“ S velikim zadovoljstvom ih sluša. Naravno, svaka osoba ima svoju omiljenu vrstu muzike, ali pošto smo hrišćani imajmo na umu Pavlov savet: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu“ (1. Korinćanima 10:31).

 Muzika i predanost

Suzina prva ljubav bila je muzika. „Počela sam da sviram klavir sa 6 godina, violinu sa 10, i na kraju harfu s 12 godina“, objašnjava ona. Suzi je kasnije pohađala Kraljevski muzički koledž u Londonu (Engleska) na odseku za harfu. Četiri godine je studirala kod poznate španske harfistkinje, a naredne godine je prešla na pariški konzervatorijum i stekla diplomu višeg stepena kao i diplome za harfu i poučavanje klaviru.

Suzi se povezala sa skupštinom Jehovinih svedoka u Londonu. Tu je među Svedocima naišla na istinsko zanimanje i ljubav. Postepeno je njena ljubav prema Jehovi porasla, a njena revnost za službu podstakla ju je da traži načine da mu služi. To je dovelo do predanja i krštenja. „Kada vam muzika predstavlja karijeru, to je onda predani način života, tako da mi život predanja nije bio stran“, komentariše Suzi. Njeno vreme za koncertna izvođenja se smanjilo pošto je iz poslušnosti Isusovim uputstvima krenula u hrišćansku službu propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14; Marko 13:10).

Kako se oseća sada, kada malo vremena odvaja za muziku? „Ponekad malo frustrirano zato što nemam više vremena za vežbanje“, priznaje ona, „ali još uvek sviram na mojim instrumentima i uživam u muzici. Muzika je dar od Jehove. Sada još više uživam u njoj, jer sam službu njemu stavila na prvo mesto“ (Matej 6:33).

Muzika koja se Bogu dopada

Albert i Suzi zajedno sa skoro šest miliona drugih Jehovinih svedoka redovno muzikom hvale Jehovu Boga. Na hrišćanskim sastancima koji se održavaju u Dvoranama Kraljevstva u 234 zemlje, oni započinju i završavaju sastanke, gde je to moguće, pevanjem pesama Jehovi. Prelepe melodije u durskim i molskim tonalitetima prenose na Pismu zasnovan tekst hvale Jehovi Bogu.

Svi prisutni podižu svoje glasove da bi srdačno otpevali da je Jehova brižan Bog (Pesma 44). Oni pevaju pesmu hvale Jehovi (Pesma 190). Njihove pesme potvrđuju radost i odgovornosti hrišćanskog bratstva, hrišćanskog života i hrišćanskih osobina. Ono što ih još više oduševljava jeste raznolikost muzičkih stilova koje su Svedoci iz Azije, Australije, Evrope i Severne i Južne Amerike upotrebili kada su komponovali ove melodije. b

„Pevajte Jehovi pesmu novu, Pevajte Jehovi, svi koji ste na zemlji! Pevajte Jehovi, blagosiljajte ime njegovo“ jesu uvodne reči velike kraljevske himne napisane u danima psalmiste. „Javljajte svagda spasenje njegovo! Kazujte po narodima slavu njegovu, po svim plemenima čudesa njegova“ (Psalam 96:1-3). To Jehovini svedoci rade i u tvojoj sredini, i oni te pozivaju da im se pridružiš u pevanju ovog hvalospeva. Izraziće ti dobrodošlicu u svojoj Dvorani Kraljevstva, gde možeš naučiti kako da hvališ Jehovu muzikom koja mu se dopada.

[Fusnote]

[Slika na 28. strani]

Pevanje hvale Jehovi