Sačuvaj svoju ’nadu spasenja‘ svetlom!
Sačuvaj svoju ’nadu spasenja‘ svetlom!
’Stavi kao kacigu nadu spasenja‘ (1. SOLUNJANIMA 5:8).
1. Kako nam ’nada spasenja‘ pomaže da ustrajemo?
NADA u spasenje može pomoći čoveku da podnese čak i najteže okolnosti. Žrtva brodoloma koja se nalazi u čamcu za spasavanje, može daleko duže izdržati ako zna da je pomoć na pomolu. Na sličan način, već hiljadama godina nada u ’izbavljenje Jehovino‘ podržava verne ljude u vreme nevolje, i ta nada još nikada nije dovela do razočaranja (Izlazak 14:13; Psalam 3:9; Rimljanima 5:5; 9:33). Apostol Pavle je „nadu spasenja“ uporedio s ’kacigom‘ duhovne ratne opreme hrišćanina (1. Solunjanima 5:8; Efešanima 6:17). Da, to što smo uvereni da će nas Bog spasti štiti našu sposobnost razmišljanja, i pomaže nam da sačuvamo zdrav razum uprkos neprijateljstvu, protivljenju i kušnjama.
2. Na koje je načine ’nada spasenja‘ temelj pravog obožavanja?
2 „Nada u budućnost nije bila karakteristična za paganski svet“, svet koji je okruživao hrišćane iz prvog veka, kaže The International Standard Bible Encyclopedia (Efešanima 2:12; 1. Solunjanima 4:13). Ipak, ’nada spasenja‘ je osnovni element pravog obožavanja. Kako to? Kao prvo, spasenje Jehovinih slugu povezano je s njegovim sopstvenim imenom. Psalmista Asaf se molio: „Pomozi nam, Bože spasenja našega, radi slave imena svoga! Izbavi nas“ (Psalam 79:9; Jezekilj 20:9). Štaviše, pouzdanje u Jehovine obećane blagoslove od suštinske je važnosti za dobar odnos s njim. Pavle je to ovako izrazio: „A bez vere nije moguće ugoditi mu, jer onaj ko pristupa Bogu mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Nadalje, Pavle je objasnio da je spasenje pokajnika bio ključni razlog za Isusov dolazak na zemlju. On je objavio: „Istinita je i zaslužuje da se potpuno prihvati reč da Hrist Isus dođe na svet da spase grešnike“ (1. Timoteju 1:15). A apostol Petar je govorio o spasenju kao o ’cilju [ili krajnjem ishodu] naše vere‘ (1. Petrova 1:9). Jasno je da je ispravno imati nadu u spasenje. Ali, šta je u stvari spasenje? I šta je potrebno da bismo se spasli?
Šta je spasenje?
3. Kakvu su vrstu spasenja doživele Jehovine drevne sluge?
3 U Hebrejskim spisima, „spasenje“ obično znači oslobođenje ili izbavljenje od tlačenja ili od nasilne, prerane smrti. Na primer, nazivajući Jehovu „Spasiteljem“, David je rekao: „Bog je stena moja... zaklon moj. Spasitelju moj! ti mene od nasilja čuvaš! Uskliknuo sam: Hvaljen budi Jehova! i oslobođen sam od neprijatelja svojih“ (2. Samuilova 22:2-4). David je znao da Jehova sluša kad njegove verne sluge vape za pomoć (Psalam 31:23, 24; 145:19).
4. Kakvu su nadu u budući život gajile Jehovine prethrišćanske sluge?
4 Jehovine prethrišćanske sluge takođe su gajile nadu u život u budućnosti (Jov 14:13-15; Isaija 25:8; Danilo 12:13). U stvari, mnoga obećanja o spasenju u Hebrejskim spisima proriču još veće spasenje — spasenje koje vodi u večni život (Isaija 49:6, 8; Dela apostolska 13:47; 2. Korinćanima 6:2). U Isusovim danima, mnogi Jevreji su se nadali večnom životu, ali su odbijali da prihvate Isusa kao sredstvo za ostvarivanje njihove nade. Isus je rekao religioznim vođama svog doba: „Vi istražujete Pismo, jer mislite da ćete pomoću njega imati večni život; i baš ono svedoči o meni“ (Jovan 5:39).
5. Koje je pravo značenje spasenja?
5 Bog je preko Isusa u potpunosti otkrio značenje spasenja. Ono podrazumeva izbavljenje iz vlasti greha, iz ropstva krivoj religiji, od sveta pod Sataninom kontrolom, od straha od ljudi, pa čak i od straha od smrti (Jovan 17:16; Rimljanima 8:2; Kološanima 1:13; Otkrivenje 18:2, 4). I na kraju, za Božje verne sluge spasenje koje daje Bog ne znači samo izbavljenje od ugnjetavanja i nevolja već takođe znači i mogućnost da se dobije večni život (Jovan 6:40; 17:3). Isus je poučavao da za „malo stado“ spasenje znači da će biti uskrsnuti u nebeski život, kako bi s Hristom vladali u Kraljevstvu (Luka 12:32). Za preostale ljude, spasenje znači dobijanje večnog života i sticanje dobrog odnosa s Bogom, što su Adam i Eva imali u Edenskom vrtu pre nego što su sagrešili (Dela apostolska 3:21; Efešanima 1:10). Večni život u takvim rajskim uslovima bila je Božja prvobitna namera za čovečanstvo (Postanje 1:28; Marko 10:30). Međutim, kako je moguće ponovo uspostaviti tako dobre uslove?
Temelj za spasenje — otkupnina
6, 7. Kakva je Isusova uloga u našem spasenju?
6 Večno spasenje je moguće samo putem Isusove otkupne žrtve. Zašto? Biblija objašnjava: kada je Adam sagrešio on je ’prodao‘ u greh sebe i sve svoje buduće potomke, uključujući i nas, — i na taj način učinio neophodnim otkup čovečanstva kako bi ono imalo bilo kakvu valjanu nadu (Rimljanima 5:14, 15; 7:14). Životinjske žrtve pod Mojsijevim zakonom nagoveštavale su da će Bog omogućiti otkupninu celom čovečanstvu (Jevrejima 10:1-10; 1. Jovanova 2:2). Isus je bio taj čija je žrtva ispunila te proročanske predslike. Pre Isusovog rođenja, Jehovin anđeo je objavio: ’On će spasti svoj narod od njihovih greha‘ (Matej 1:21; Jevrejima 2:10).
7 Isusa je na čudesan način rodila devica Marija, i kao Božji Sin, on nije nasledio smrt od Adama. Ova činjenica, zajedno sa Isusovom savršenom vernošću, pružila je njegovom životu vrednost neophodnu za otkup čovečanstva od greha i smrti (Jovan 8:36; 1. Korinćanima 15:22). Za razliku od svih drugih ljudi, Isus nije bio osuđen da umre zbog svojih greha. On je na zemlju došao s namerom da „svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). Postupivši tako, sada uskrsnuli i ustoličeni Isus u položaju je da pruži spasenje svima onima koji udovoljavaju Božjim zahtevima (Otkrivenje 12:10).
Šta je potrebno za spasenje?
8, 9. (a) Kako je Isus odgovorio na pitanje mladog vladara o spasenju? (b) Kako je Isus iskoristio ovu priliku da bi poučio svoje učenike?
8 Jednom je jedan bogati mladi izraelski vladar pitao Isusa: „Šta moram da radim da nasledim večni život?“ (Marko 10:17). Njegovo pitanje je odražavalo preovladavajuće razmišljanje Jevreja iz njegovog vremena — a to je da Bog zahteva izvesna dobra dela, i da čovek može zaraditi spasenje od Boga ako učini dovoljno takvih dela. Međutim, takva vrsta spoljašnje predanosti može da izvire iz sebičnih poticaja. Takva dela ne mogu da pruže sigurnu nadu u spasenje pošto nijedan nesavršeni čovek ne može u potpunosti da udovolji Božjim merilima.
9 Odgovarajući na pitanje tog čoveka, Isus ga je jednostavno podsetio da treba da bude poslušan Božjim zapovestima. Mladi vladar je odmah uverio Isusa da je te zapovesti držao još od svoje rane mladosti. Njegov odgovor je pokrenuo Isusa da oseti ljubav prema njemu. Isus mu je rekao: „Jedno ti nedostaje: idi, prodaj ono što imaš i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu, pa dođi i budi moj sledbenik.“ Međutim, ovaj mladi čovek je otišao rastužen „jer imaše veliki imetak“. Isus je zatim dao do znanja svojim učenicima da prekomerna privrženost bogatstvu ovog sveta predstavlja prepreku u dobijanju spasenja. On je potom dodao da se niko ne može spasti sopstvenim naporima. Ali Isus ih je uverio: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu nije, jer Bogu je sve moguće“ (Marko 10:18-27; Luka 18:18-23). Kako je moguće da se spasemo?
10. Kojim uslovima moramo udovoljiti da bismo se spasli?
10 Spasenje je dar od Boga, ali ono ne dolazi automatski (Rimljanima 6:23). Postoje osnovni uslovi kojima svako mora udovoljiti kako bi dobio taj dar. Isus je rekao: „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ A apostol Jovan je dodao: „Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život; ko nije poslušan Sinu, neće videti život“ (Jovan 3:16, 36). Jasno je da Bog zahteva veru i poslušnost od svakoga ko se nada da će dobiti večno spasenje. Svako mora doneti odluku da prihvati otkupninu i da ide Isusovim stopama.
11. Kako nesavršena osoba može steći Jehovinu naklonost?
11 Pošto smo nesavršeni, nemamo prirodnu sklonost da budemo poslušni i nemoguće je biti savršeno poslušan. Zato je Jehova obezbedio otkupninu kako bi pokrio naše grehe. Ipak, stalno se moramo truditi da živimo u skladu s Božjim putevima. Kao što je Isus rekao mladom bogatom vladaru, moramo držati Božje zapovesti. Postupajući tako stičemo Božju naklonost, ali postajemo i veoma radosni, jer „njegove zapovesti nisu teške“; one predstavljaju „osveženje“ (1. Jovanova 5:3; Poslovice 3:1, 8). Ipak, nije lako zadržati nadu u spasenje.
„Vodite tešku borbu za veru“
12. Kako nada u spasenje jača hrišćane da se odupru iskušenjima da se upuste u nemoral?
12 Učenik Juda je želeo da ranim hrišćanima piše o „zajedničkom spasenju“. Međutim, zbog preovladavajuće loše moralne klime, morao je da posavetuje svoju braću da ’vode tešku borbu za veru‘. Da, za spasenje nije dovoljno imati veru, to jest pridržavati se prave hrišćanske vere i biti poslušan kada sve ide glatko. Naše predanje Jehovi mora da bude dovoljno jako kako bi nam pomoglo da se odupremo iskušenjima i nemoralnim uticajima. Štaviše, seksualna izopačenost, nepoštovanje autoriteta, podele i sumnje sasvim sigurno su narušavale duh skupštine iz prvog veka. Da bi im pomogao da se izbore s takvim uticajima, Juda je podsticao suhrišćane da zadrže jasno na umu svoj cilj: „Voljeni, izgrađujući se na svojoj najsvetijoj veri, i moleći se svetim duhom, držite se u Božjoj ljubavi, dok čekate milosrđe našeg Gospoda Isusa Hrista s izgledom na večni život“ (Juda 3, 4, 8, 19-21). Nada u spasenje mogla ih je ojačati u borbi da ostanu moralno čisti.
13. Kako možemo pokazati da nismo promašili svrhu Božje nezaslužene dobrote?
13 Jehova Bog očekuje uzorno moralno ponašanje od onih kojima će obezbediti spasenje (1. Korinćanima 6:9, 10). Međutim, držati se Božjih moralnih merila ne znači prosuđivati druge. Mi nismo ti koji će odlučivati o večnoj sudbini drugih. Umesto toga, to će učiniti Bog, kao što je to i Pavle rekao Grcima u Atini: „Odredio [je] dan u koji namerava da sudi celoj nastanjenoj zemlji u pravednosti posredstvom čoveka koga je odredio za to“ — Isusa Hrista (Dela apostolska 17:31; Jovan 5:22). Ako živimo s verom u Isusovu otkupninu, tada nemamo razloga da se bojimo predstojećeg dana suda (Jevrejima 10:38, 39). Važno je da nikada ne smemo ’prihvatiti Božju nezasluženu dobrotu [to što smo se pomirili s Bogom pomoću otkupnine], a onda promašiti njenu svrhu‘ tako što bismo sebi dozvolili da dođemo u iskušenje da neispravno razmišljamo i da se neispravno ponašamo (2. Korinćanima 6:1). Osim toga, time što pomažemo drugima da dobiju spasenje, pokazujemo da nismo promašili svrhu Božje milosti. Kako im možemo pomoći?
Nadu spasenja preneti i drugima
14, 15. Kome je Isus poverio objavljivanje dobre vesti o spasenju?
14 Citirajući proroka Joila, Pavle je napisao: „Svako ko priziva Jehovino ime, biće spasen.“ Zatim je dodao: „Međutim, kako će prizivati onoga u koga nisu poverovali? A kako će poverovati u onoga za koga nisu čuli? A kako će čuti ako niko ne propoveda?“ Nekoliko stihova kasnije, Pavle pokazuje da vera ne nastaje spontano, već da umesto toga „dolazi od onoga što se čuje“, to jest od „reči o Hristu“ (Rimljanima 10:13, 14, 17; Joil 2:32).
15 Ko će narodima doneti ’reč o Hristu‘? Isus je taj posao dodelio svojim učenicima — onima koji su već bili poučeni toj „reči“ (Matej 24:14; 28:19, 20; Jovan 17:20). Kada učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika, činimo upravo ono o čemu je apostol Pavle pisao, citirajući Isaiju: „Kako su divne noge onih koji objavljuju dobru vest o dobrim stvarima!“ Čak i ako mnogi ne prihvate dobru vest koju donosimo, naše noge su još uvek „divne“ za Jehovu (Rimljanima 10:15; Isaija 52:7).
16, 17. Kojoj dvostrukoj svrsi služi naše delo propovedanja?
16 Izvršavanje ovog zadatka služi u dve važne svrhe. Prvo, dobra vest mora da se propoveda kako bi se Božje ime uzvisilo i da bi oni što žele spasenje znali kome da se obrate. Pavle je razumeo ovaj aspekt svog zadatka. On je rekao: „U stvari, Jehova nam je dao zapovest ovim rečima: ’Postavih te za svetlost nacijama, da budeš spasenje do najdaljeg dela zemlje.‘“ Stoga, kao Hristovi učenici, svako od nas mora da učestvuje u prenošenju poruke spasenja drugim ljudima (Dela apostolska 13:47; Isaija 49:6).
17 Drugo, propovedanjem dobre vesti postavlja se temelj za Božji pravedni sud. O tom sudu Isus kaže: „Kad Sin čovečji stigne u svojoj slavi, i svi anđeli s njim, tada će sesti na svoj slavni presto. I sve će se nacije okupiti pred njim, i on će razdvojiti ljude jedne od drugih, kao što pastir razdvaja ovce od jaraca.“ Iako će se suđenje i razdvajanje obavljati u vreme „kada Sin čovečji stigne u svojoj slavi“, danas delo propovedanja pruža ljudima mogućnost da prepoznaju Hristovu duhovnu braću i da sarađuju s njima radi sopstvenog večnog spasenja (Matej 25:31-46).
Ostanimo ’potpuno sigurni s obzirom na nadu‘
18. Šta možemo učiniti da naša ’nada spasenja‘ ostane svetla?
18 Naše aktivno učešće u delu propovedanja takođe predstavlja sredstvo koje nam pomaže da naša nada ostane svetla. Pavle je napisao: „Želimo da svako od vas pokazuje tu istu marljivost da sve do kraja budete potpuno sigurni s obzirom na svoju nadu“ (Jevrejima 6:11). Onda, neka svako od nas stavi ’kacigu nade spasenja‘ i upamti da „nas Bog nije odredio za gnev, nego za postizanje spasenja preko našeg Gospoda Isusa Hrista“ (1. Solunjanima 5:8, 9). Primimo k srcu i Petrov poziv: „Opašite svoj um za aktivnost, budite sasvim trezveni; uzdajte se u nezasluženu dobrotu koja će vam se doneti“ (1. Petrova 1:13). Oni koji tako čine videće kako se njihova ’nada spasenja‘ u potpunosti ispunjava!
19. Šta ćemo osmotriti u narednom članku?
19 U međuvremenu, kako treba da gledamo na vreme koje je preostalo ovom sistemu? Kako možemo koristiti to vreme da bismo spasli i sebe i druge? Ova pitanja ćemo osmotriti u narednom članku.
Možeš li objasniti?
• Zašto se moramo truditi da naša ’nada spasenja‘ ostane svetla?
• Šta sve spada u spasenje?
• Šta moramo raditi da bismo dobili dar spasenja?
• Šta se, s obzirom na Božju nameru, postiže našim delom propovedanja?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 10. strani]
Spasenje znači više od samog izbavljenja od uništenja