Upoznati Boga koji je pun ljubavi
Izveštaj objavitelja Kraljevstva
Upoznati Boga koji je pun ljubavi
JEDAN Brazilac po imenu Antonio već je u svojoj 16. godini bio razočaran u život. Osećanje ispraznosti navelo ga je da se drogira i pije. Često je pomišljao na samoubistvo. U tim trenucima setio bi se onog što mu je majka govorila: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Ali gde je bio taj Bog koji je pun ljubavi?
Pokušavajući da se oslobodi zloupotrebe tih opojnih sredstava, Antonio je potražio pomoć lokalnog sveštenika. Iako je postao veoma aktivan u katoličkoj crkvi, još uvek je imao mnogo pitanja. Na primer, zbunjivale su ga Isusove reči: „Upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). Kakvu je slobodu Isus obećao? Crkva nije mogla da pruži nijedan zadovoljavajući odgovor na njegova pitanja. Na kraju se Antonio povukao i vratio svojim starim navikama. U stvari, postao je još zavisniji.
Nekako u to vreme, Antonijeva žena Marija, počela je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Premda nije imao ništa protiv njenog studija, Antonio je odbacivao Svedoke kao „jednu američku religiju koja služi interesima američkog imperijalizma“.
Ne dajući da je to spreči, Marija je ostavljala po kući primerke Kule stražare i Probudite se! koji su isticali članke za koje je mislila da će možda zanimati Antonija. Pošto je voleo da čita, povremeno bi prelistao časopise kad mu žena nije bila kod kuće. Prvi put u životu pronašao je odgovore na svoja biblijska pitanja. „Takođe sam počeo da zapažam ljubav i dobrotu koju su moja žena i Svedoci pokazivali prema meni“, priseća se on.
Sredinom 1992, odlučio je i on da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Međutim, i dalje se drogirao i prekomerno pio. Kasno jedne noći, dok se s jednim prijateljem vraćao iz nekog sirotinjskog naselja, zaustavila ih je policija. Kada su pronašli nešto kokaina kod Antonija, počeli su da ga tuku. Jedan policajac ga je srušio u blato i uperio mu puščanu cev u lice. „Dokrajči ga!“, vikali su drugi policajci.
Dok je Antonio ležao u blatu, pred očima mu je prošao ceo život. Jedino lepo čega je mogao da se seti bili su njegova porodica i Jehova. Brzo se pomolio Jehovi, preklinjući ga da mu pomogne. Iz neobjašnjivih razloga, policajci su ga ostavili. Otišao je kući uveren da ga je Jehova zaštitio.
Antonio je počeo da proučava Bibliju s obnovljenom snagom. Postepeno se menjao da bi ugodio Jehovi (Efešanima 4:22-24). Razvijajući samokontrolu, počeo je savladava probleme s drogom. Međutim, i pored toga mu je bila potrebna medicinska pomoć. Dva meseca provedena na jednoj rehabilitacionoj klinici pružila su mu mogućnost da pročita nekoliko biblijskih publikacija, uključujući i knjigu Spoznanje koje vodi do večnog života. Zatim je ono što je učio iz tih knjiga prenosio drugim pacijentima.
Kada je izašao s klinike, nastavio je da proučava Bibliju sa Svedocima. Antonio, Marija, njihove dve ćerke i Antonijeva majka danas zajedno služe Jehovi kao srećna i ujedinjena porodica. Antonio kaže: „Sada razumem pravo značenje reči ’Bog je ljubav‘.“
[Slika na 8. strani]
Propovedanje u Rio de Žaneiru