Da li veruješ u ono što ne vidiš?

KADA neko kaže: ’Ja verujem samo u ono što vidim‘, on to ne misli baš bukvalno. Zapravo, svi mi verujemo u stvari koje ne vidimo.

Na primer, možda si u školi vršio eksperiment koji je trebao da dokaže postojanje magnetnog polja. To može da ide ovako: na parče papira se pospu strugotine metala. Zatim se papir stavi iznad magneta. Kada papir počne da vibrira, metalne strugotine se kao nekom magijom  gomilaju u blizini magnetnih polova i formiraju šablon magnetnog polja. Ako si to radio, da li si zapravo video magnetno polje? Nisi, ali njegovo dejstvo na metalne strugotine je očigledno, i to ti je dalo ubedljiv dokaz da magnetizam postoji.

I druge stvari koje ne vidimo prihvatamo bez pogovora. Kada gledamo neku prelepu sliku ili se divimo dobro urađenoj skulpturi, mi ne sumnjamo u postojanje slikara ili vajara. Tako, kada posmatramo vodopad ili zurimo u zalazak sunca, zar ne bi trebalo da barem razmislimo o mogućnosti da su to dela Velikog Umetnika ili Vajara?

Zašto neki ne veruju

Ironično je što su neki ljudi prestali da veruju u Boga zbog onoga što su naučili u crkvi. Tako je bilo s jednim Norvežaninom kome je rečeno da Bog peče zle u nekakvom paklu. Taj čovek jednostavno nije mogao da razume kakav je to Bog koji na takav način muči ljude, pa je zato postao ateista.

Međutim, kasnije je ovaj čovek pristao da istraži Bibliju u čemu mu je pomagao jedan Jehovin svedok. Bio je zapanjen kada je saznao da Biblija ne naučava da se zli muče u paklu. U Bibliji se smrt upoređuje sa snom. U grobu ne osećamo bol; uopšte nismo svesni ničega (Propovednik 9:5, 10). Ovaj čovek je takođe naučio da će ljudi koje Bog prosudi kao nepopravljivo zle ostati zauvek u grobu (Matej 12:31, 32). Ostali mrtvi biće uskrsnuti u Božje određeno vreme sa izgledom da dobiju večni život pod rajskim uslovima (Jovan 5:28, 29; 17:3). Ovo objašnjenje je imalo smisla. Slagalo se s biblijskom istinom da je ’Bog ljubav‘ (1. Jovanova 4:8). Ovaj iskreni čovek je nastavio svoj studij Božje Reči i s vremenom zavoleo Boga Biblije.

Drugi ne prihvataju postojanje nekog Stvoritelja punog ljubavi zbog toga što nevolja i nepravda preovladavaju. Oni se slažu s jednim Šveđaninom koji je jednom pokazao na nebo i pitao: „Kako gore može da postoji neki svemogući, darežljivi Bog kada ovde dole imamo toliko korupcije i zla?“ Pošto niko nije mogao da odgovori na njegovo pitanje, i on je postao ateista. Kasnije je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Saznao je da  Božja Reč daje zadovoljavajući odgovor na ovo vekovno pitanje: zašto Bog dopušta zlo? a

Ovaj iskreni čovek je naučio da postojanje zla samo po sebi ne dokazuje da Bog ne postoji. Ilustrujmo to: neki čovek može da napravi nož za sečenje mesa. Kupac može da kupi taj nož i upotrebi ga, ne da bi isekao meso, već da počini ubistvo. Činjenica da je nož zloupotrebljen ni u kom slučaju ne pobija postojanje onoga koji ga je napravio. Slično tome, činjenica da se zemlja ne koristi onako kako je nameravano ne znači da nije imala Stvoritelja.

Biblija naučava da su Božja dela savršena. Kod njega „nema... nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Bog daje dobre darove ljudima, ali neki darovi se zloupotrebljavaju što uzrokuje neopisivu patnju (Jakov 1:17). Međutim, Bog će okončati patnje. Nakon toga, „smerni će čuvati zemlju... i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:11, 29).

Šveđanin spomenut ranije, bio je dirnut kada je video patnje svojih bližnjih. Zaista, njegova saosećajna briga za druge potvrđuje postojanje Boga. Kako to?

Za mnoge ljude, jedina zamena za verovanje u Boga jeste verovanje u evoluciju. Evolucionisti naučavaju „opstanak najsposobnijih“ — odnosno da se ljudi i životinje u okviru svoje vrste bore za opstanak. Najsposobniji žive; najslabiji umiru. Kažu da je to prirodni poredak. Ali ako je „prirodno“ da slabi umru kako bi napravili mesta za jače, kako objasniti činjenicu da su, poput onog Šveđanina, neki jaki ljudi dirnuti kada vide patnje drugih ljudi?

Upoznati Boga

Boga ne možemo videti jer on nema fizički oblik. Pa ipak, Bog želi da ga upoznamo. Jedan način kako ga možemo upoznati jeste posmatranjem njegovih izvanrednih dela — „slika“ i „skulptura“ stvaranja. U Rimljanima 1:20, Biblija kaže: „[Božja] nevidljiva svojstva jasno se vide od stvaranja sveta naovamo, budući da se zapažaju po onome što je načinjeno, naime njegova večna moć i Božanstvo.“ Da, baš kao što ti proučavanje neke slike ili skulpture može pomoći da dobiješ uvid u ličnost umetnika, tako ti i meditiranje o Božjim divnim delima može pomoći da bolje upoznaš njegovu ličnost.

Naravno, samo posmatrajući Božja dela stvaranja, ne možemo odgovoriti na sva životna pitanja koja nas izjedaju. Ali istražujući Božju Reč, Bibliju, možemo pronaći odgovore na ta pitanja. Ona dva čoveka koja smo ranije spomenuli su čitajući Bibliju otvorenog uma došla do zaključka da Bog postoji i da on brine za ono što nam se događa.

[Fusnota]

[Izvor slike na 28. strani]

J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA