Hrišćanski pastiri, ’raširite svoje srce‘!

„JEHOVA je moj pastir, ništa mi ne fali!“ Ovim rečima David je izrazio potpuno pouzdanje u svog Boga. Jehova ga je, u duhovnom smislu, vodio na ’zelenu pašu i tihe vode‘, usmeravajući ga na ’prave staze‘. Kad su ga okruživali protivnici, David je dobijao podršku i ohrabrenje, što ga je podstaklo da kaže Jehovi: ’Ne bojim se zla, jer si ti sa mnom.‘ Imajući takvog Uzvišenog Pastira, David je bio rešen da ’u domu Jehovinom prebiva do kraja dana svojih‘ (Psalam 23:1-6).

Božji jedinorođeni Sin takođe je osetio Jehovinu brigu punu ljubavi, i tokom svog boravka na zemlji savršeno je odražavao tu brigu u ophođenju sa svojim učenicima. Zato ga Pismo naziva „vrsni pastir“, ’veliki pastir‘ i „glavni pastir“ (Jovan 10:11; Jevrejima 13:20; 1. Petrova 5:2-4).

Jehova i Isus Hrist i dalje vode one koji ih vole. Njihovo pastirenje delimično dolazi do izražaja preko ljubazne pripreme potpastira u skupštini. Pavle se obratio tim potpastirima kad je rekao: „Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je sveti duh imenovao za nadglednike, da pasete Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina“ (Dela apostolska 20:28).

Pastirenje stada u skladu sa obrascem koji su postavili Jehova i Isus Hrist nije lak zadatak, ali ono je danas važnije nego ikada pre. Pomisli na preko milion Svedoka koji su se krstili u zadnje tri godine! Ti novi nemaju duhovni temelj koji nastaje kao rezultat dugogodišnjih aktivnosti. Pomisli i na Svedoke koji su još uvek deca ili tinejdžeri. Njima je potrebna pažnja ne samo od strane njihovih roditelja već i od skupštinskih potpastira.

Zaista, svaki hrišćanin je izložen spoljašnjim pritiscima, uključujući i pritisak vršnjaka. Svi se moraju boriti kako bi se oduprli snažnom uticaju da krenu svetskim putem samougađanja. U nekim zemljama objavitelji Kraljevstva mogu biti obeshrabreni zbog slabog odziva na njihovu poruku. Mnogi objavitelji imaju ozbiljnih zdravstvenih problema. Drugi zbog finansijskih problema više nemaju volje da na prvo mesto stavljaju Kraljevstvo. Uistinu, svima nama — i onima koji su dugo u istini — treba pomoć ljubaznih pastira koju i zaslužujemo.

Ispravna motivacija

Hrišćani prvog veka su dobili savet: ’Raširite svoje srce‘! (2. Korinćanima 6:11-13). Dobro je da hrišćanske starešine slede ovaj savet dok obavljaju svoje pastirske dužnosti. Kako to mogu da urade? I šta je sa slugama pomoćnicima, od kojih su mnogi budući pastiri?

Ako žele da budu blagoslov za stado, hrišćanske starešine moraju biti motivisane još nečim sem osećaja dužnosti. Oni su savetovani: „Pasite Božje stado koje vam je povereno, ne pod prisilom, nego dragovoljno; niti iz ljubavi prema nepoštenom dobitku, nego gorljivo“ (1. Petrova 5:2). Prema tome, efikasno pastirenje uključuje dragovoljnost i gorljivost da se služi drugima (Jovan 21:15-17). To znači videti potrebe ovaca i brzo reagovati. To znači da u ophođenju s drugima pokazujemo hrišćanske vrline koje su poznate kao plod Božjeg duha (Galatima 5:22, 23).

Pastirenje ponekad uključuje posećivanje braće u njihovim domovima. a Pastiri  koji ’šire svoje srce‘ troše se u korist drugih. Naime, oni rade i više od toga da povremeno vrše pastirske posete. Oni koriste svaku priliku da pasu druge članove stada.

Obučavati druge da bi postali pastiri

Svaki brat, bez obzira na starost, koji „teži za službom nadglednika, vrstan posao želi“ (1. Timoteju 3:1). Mnoge sluge pomoćnici pokazuju spremnost da teže za dodatnim prednostima. Zato starešine rado pomažu toj spremnoj braći da preduzimaju važne korake u ’težnji za službom nadglednika‘. To znači da ih obučavaju da postanu uspešni pastiri.

Zbog toga što se tesno drži Božjih visokih merila, Jehovina hrišćanska skupština nije oslabljena zbog lažnih pastira kakvi su opisani u Jezekilju 34:2-6. Oni su u Jehovinim očima bili prezira vredni, i to s pravom. Umesto da hrane stado, hranili su sebe. Nisu jačali bolesne, lečili slabe, zavijali ranjene niti su dovodili natrag raspršene ili izgubljene. Postupajući radije kao vukovi nego kao pastiri, oni su tlačili ovce. Zanemarene ovce su se raspršile, bespomoćno tumarajući jer se niko nije brinuo o njima (Jeremija 23:1, 2; Naum 3:18; Matej 9:36).

Za razliku od tih nevernih pastira, hrišćanski pastiri slede Jehovin primer. Oni ovcama pomažu da dođu na ’zelenu pašu i tihe vode‘. Nastoje da ih usmere na ’prave staze‘ tako što im pomažu da ispravno razumeju Jehovinu Reč i da je lično primenjuju. Mogu biti uspešni u tome zato što su ’osposobljeni da poučavaju‘ (1. Timoteju 3:2).

Starešine uglavnom poučavaju s podijuma tokom skupštinskih sastanaka. Međutim, starešine poučavaju i na ličnoj osnovi. Naravno, neki bolje poučavaju licem u lice, dok su drugi nadareniji za držanje govora. Ali ako neko nije toliko sposoban u nekom aspektu poučavanja, ne mora da znači da ne može da bude učitelj. Starešine poučavaju koristeći sve načine koji im stoje na raspolaganju, uključujući i pastirenje. Neko pastirenje se obavlja na formalnoj osnovi, na primer na organizovanim posetama. Ali dosta pastirenja može da se obavi na neformalniji način, koji takođe može biti veoma koristan.

Pastiri i učitelji u svako doba

Da bi obavio svoj posao, doktoru je potrebno znanje i iskustvo. Ali njegovi pacijenti cene kad je on ljubazan, saosećajan, obziran i iskreno zainteresovan. Te osobine moraju biti deo njegove ličnosti. Slične osobine moraju postati deo ličnosti dobrog učitelja i pastira, deo njegove prirode. Pravi učitelj će biti spreman da kad god je to potrebno pouči one koji su oko njega. „Kako je dobra reč u pravo vreme!“, kažu Poslovice 15:23 (NW). „Pravo vreme“ može biti kad starešina govori s podijuma, kad propoveda od kuće do kuće, ili kad razgovara s braćom u Dvorani Kraljevstva ili telefonom. Isto tako, dobar pastir nastoji da divne, brižne osobine ispoljava u svakoj prilici a ne samo kad vrši pastirske posete. Kad ’raširi svoje srce‘, on će koristiti svaku priliku da pase ovce, poklanjajući im potrebnu pažnju u pravo vreme. Zbog toga će ga ovce voleti (Marko 10:43).

Volfgang, koji je sada starešina, seća se kad su njegovu porodicu jednom posetili jedan sluga pomoćnik i njegova žena. On kaže: „Naša deca su bila oduševljena pažnjom koju su dobila i odlično su se provela. Još uvek pričaju o tome.“ Da, ovaj sluga pomoćnik je pokazao da brine; on je ’raširio svoje srce‘.

Još jedna mogućnost da ’raširiš svoje srce‘ jeste da posetiš bolesne, da im pošalješ kratko pisamce sa ohrabrenjem ili da ih pozoveš telefonom — bilo šta što će im reći da brineš! Ponudi pomoć kad vidiš da je potrebna. Ako žele da razgovaraju, pažljivo slušaj. Razgovaraj o pozitivnim, uzbudljivim teokratskim  aktivnostima u lokalnoj skupštini i drugde. Pomozi im da se koncentrišu na slavnu budućnost koja čeka one koji vole Jehovu (2. Korinćanima 4:16-18).

Pored pastirskih poseta

Kad se zadrži na umu svrha pastirenja, postaje očigledno da je vršenje formalnih pastirskih poseta u domovima braće, premda važno, samo deo svega. Ljubazan pastir ’širi svoje srce‘ tako što je pristupačan pod svim okolnostima i u svako doba. Srdačan odnos koji neguje sa svojom braćom uverava ih da u teškim trenucima  ne treba da se boje nikakvog zla, znajući da se njihov ljubazni brat, hrišćanski pastir, brine za njih (Psalam 23:4).

Da, svi vi hrišćanski pastiri, ’raširite svoje srce‘. Pokazujte iskrenu ljubav prema svojoj braći — hrabrite ih, krepite ih, duhovno ih izgrađujte na svaki mogući način. Pomažite im da budu postojani u veri (Kološanima 1:23). Kad imaju blagoslov u obliku hrišćanskih pastira koji ’šire svoje srce‘, ovcama ništa neće faliti. Biće odlučne da, poput Davida, do kraja svojih dana prebivaju u Jehovinom domu (Psalam 23:1, 6). Šta bi više mogao da poželi pastir pun ljubavi?

[Fusnota]

[Okvir na 30. strani]

Hrišćanski pastiri

• Služe gorljivo i dragovoljno

• Hrane stado i brinu se o njemu

• Pomažu drugima da teže ka tome da postanu pastiri

• Posećuju bolesne i brinu se o njima

• Budni su da pomognu svojoj braći u svako doba

[Slike na 31. strani]

Bilo da su u službi na terenu, na sastancima ili u privatnom društvu, starešine su uvek pastiri