Šta je hrabrost

Biti hrabar znači biti jak, neustrašiv, smeo, odvažan. Osobine suprotne hrabrosti jesu strah, plašljivost i kukavičluk (Marko 6:49, 50; 2. Timoteju 1:7).

Slugama Svemoćnog Boga uvek je bila potrebna hrabrost da bi mu ostale verne. Zato je Izraelcima, pre nego što će ući u Obećanu zemlju, Mojsije rekao: „Budite srčani i hrabri“, i taj isti poziv ponovio je i svom naimenovanom nasledniku Isusu Navinu (Ponovljeni zakoni 31:6, 7).

Pismo sadrži mnoge izričite zapovesti da čovek bude hrabar, a takođe pokazuje i kako se hrabrost može steći (Psalam 31:25). Druženje sa suobožavaocima može biti od velike pomoći (Dela apostolska 28:15). David, koji je i sam bio hrabar čovek, rekao je u Psalmu 27:14: „Budi jak i nek je srce tvoje jako.“ U prethodnim stihovima 27. Psalma on otkriva šta mu je pomoglo da bude hrabar: oslanjanje na Jehovu kao na ’braniča‘ njegovog života (st. 1), iskustva iz prošlosti o tome kako je Jehova postupao s njegovim protivnicima (st. 2, 3), cenjenje Jehovinog hrama za obožavanje (st. 4), pouzdanje u Jehovinu zaštitu i u njegovu pomoć i izbavljenje (st. 5-10), neprestano učenje o načelima Božjeg pravednog puta (st.11) i osobine kao što su vera i nada (st. 13, 14).

Hrišćanima je potrebna hrabrost da se ne bi uprljali stavovima i postupcima sveta koji je u neprijateljstvu s Jehovom Bogom, i da bi Mu ostali verni uprkos tome što moraju da se suočavaju s mržnjom sveta. Isus Hrist je rekao svojim sledbenicima: „U svetu imate nevolju, ali budite hrabri! Ja pobedih svet“ (Jovan 16:33). Božji Sin se ni u jednom trenutku nije prepustio uticaju sveta već je trijumfovao nad svetom, budući da ni u kom pogledu nije postao nalik njemu. Izvanredan primer Isusa Hrista kao pobednika, kao i ishod njegovog besprekornog puta može nas ispuniti potrebnom hrabrošću kako bismo ga oponašali u tome da ostanemo odvojeni i neuprljani od sveta (Jovan 17:16).