„Mudrost je kod skromnih“

„Što Jehova od tebe zahteva! To je da... smerno [’skromno‘, NW] pred Bogom svojim hodiš“ (MIHEJ 6:8).

1, 2. Šta je skromnost, i kako se ona razlikuje od oholosti?

 JEDAN istaknuti apostol ne želi da privlači pažnju na sebe. Jedan hrabri sudija u Izraelu naziva sebe najmanjim u domu svoga oca. Najveći čovek koji je ikada živeo priznaje da nema neograničenu vlast. Svi oni pokazivali su skromnost.

² Skromnost je suprotnost od oholosti. Osoba koja je skromna ima uravnoteženo mišljenje o svojim sposobnostima i vrednostima i nije uobražena ili umišljena. Umesto da je ponosna, hvalisava ili ambiciozna, skromna osoba je uvek svesna svojih ograničenja. Stoga, ona pokazuje dužan obzir prema osećanjima i gledištima drugih i poštuje to.

3. Kako je to ’mudrost kod skromnih‘?

³ Biblija s dobrim razlogom kaže: „Mudrost je kod skromnih“ (Poslovice 11:2, NW). Skromna osoba je mudra zato što postupa na način koji Bog odobrava, i izbegava duh oholosti koji vodi do sramote (Poslovice 8:13; 1. Petrova 5:5). Koliko je mudro biti skroman potvrđuju i životi mnogih Božjih slugu. Osmotrimo tri primera navedena u prvom odlomku.

Pavle — ’podređeni‘ i ’nastojnik‘

4. Koje je jedinstvene prednosti imao Pavle?

⁴ Pavle je bio istaknuta ličnost među prvim hrišćanima, i to sasvim razumljivo. Tokom svoje službe, on je morem i kopnom proputovao na hiljade kilometara, i osnovao je puno skupština. Osim toga, Jehova je blagoslovio Pavla vizijama i darom govorenja stranim jezicima (1. Korinćanima 14:18; 2. Korinćanima 12:1-5). Takođe je nadahnuo Pavla da napiše 14 poslanica koje su sada deo Hrišćanskih grčkih spisa. Jasno je da se može reći da se Pavle trudio više od svih drugih apostola (1. Korinćanima 15:10).

5. Kako je Pavle pokazao da ima skromno mišljenje o sebi?

⁵ Pošto je Pavle bio u prvim redovima u hrišćanskim aktivnostima, neki bi možda očekivali da je on uživao što je u centru pažnje, čak da se razmetao svojim autoritetom. Međutim, nije bilo tako, jer je Pavle bio skroman. On je sebe nazvao  ’najmanjim od apostola‘ i dodao: „Nisam dostojan da se nazovem apostol, jer sam progonio Božju skupštinu“ (1. Korinćanima 15:9). Kao bivši progonilac hrišćana, Pavle nikada nije zaboravio da je jedino zahvaljujući nezasluženoj dobroti uopšte i mogao biti u dobrom odnosu s Bogom, a kamoli da ima posebne prednosti službe (Jovan 6:44; Efešanima 2:8). Prema tome, Pavle nije smatrao da je zbog izvanrednih stvari koje je postizao u službi bio iznad ostalih (1. Korinćanima 9:16).

6. Kako je Pavle pokazao skromnost u ophođenju s Korinćanima?

⁶ Pavlova skromnost se naročito ogledala u njegovom ophođenju s Korinćanima. Neki od njih su očigledno bili očarani onima za koje su mislili da su istaknuti nadglednici, uključujući i Apola, Kifu, pa i samog Pavla (1. Korinćanima 1:11-15). Ali Pavle niti je tražio slavu od Korinćana niti je koristio njihovo divljenje. Kada ih je posetio, nije nastupio „s razmetljivošću u govoru ili u mudrosti“. Umesto toga, Pavle je u pogledu sebe i svojih saradnika rekao: „Neka nas čovek proceni kao Hristove podređene i nastojnike Božjih svetih tajni“ a (1. Korinćanima 2:1-5; 4:1).

7. Kako je Pavle pokazivao skromnost čak i kada je davao savet?

⁷ Pavle je pokazao skromnost čak i kada je morao da uputi snažan savet i uputstvo. On je usrdno molio suhrišćane „Božjim samilostima“ i „na temelju ljubavi“ umesto ugledom apostolskog autoriteta (Rimljanima 12:1, 2; Filimonu 8, 9). Zašto je Pavle to radio? Zato što je stvarno na sebe gledao kao na ’saradnika‘ svoje braće, a ne kao na ’gospodara njihove vere‘ (2. Korinćanima 1:24). Nema sumnje da je Pavlova skromnost doprinela da on bude naročito drag hrišćanskim skupštinama iz prvog veka (Dela apostolska 20:36-38).

 Skromno gledište o našim prednostima

8, 9. (a) Zašto treba da imamo skromno mišljenje o sebi? (b) Kako oni koji imaju odgovornosti mogu pokazivati skromnost?

⁸ Pavle je pružio izvrstan primer za današnje hrišćane. Bez obzira kakve su nam odgovornosti poverene, niko ne treba da smatra da je iznad drugih. „Ako neko misli da je nešto a nije ništa“, pisao je Pavle, „on obmanjuje svoj sopstveni um“ (Galatima 6:3). Zašto? Zato što su ’svi sagrešili i ne dostižu Božju slavu‘ (Rimljanima 3:23; 5:12). Da, nikada ne treba da zaboravimo da smo svi nasledili greh i smrt od Adama. Posebne prednosti nas ne uzdižu iznad našeg niskog, grešnog stanja (Propovednik 9:2). Kao što je to bilo u Pavlovom slučaju, ljudi jedino nezasluženom ljubaznošću mogu uopšte i doći u dobar odnos s Bogom, a pogotovo da mu služe s posebnim prednostima (Rimljanima 3:12, 24).

⁹ Kada je svesna ovoga, osoba koja je skromna niti će se naslađivati sopstvenim prednostima niti će se hvalisati svojim dostignućima (1. Korinćanima 4:7). Kada pruža savet ili uputstvo, ona to čini kao saradnik — a ne kao gospodar. Sigurno ne bi bilo na mestu ako bi neko ko se ističe u izvesnim zadacima tražio slavu ili mamio divljenje suvernika (Priče Solomunove 25:27, DK; Matej 6:2-4). Jedina hvala koja je bilo čega vredna dolazi od drugih — ali ne sme biti iznuđena. A i ako ipak dođe, ne treba da dozvolimo da zbog nje mislimo o sebi više nego što treba (Poslovice 27:2; Rimljanima 12:3).

10. Objasni kako neko ko možda izgleda kao manji može zapravo biti „bogat u veri“.

¹⁰ Kada nam je poverena izvesna mera odgovornosti, skromnost će nam pomoći da izbegavamo da prekomerno ističemo sebe, da stvaramo utisak kako skupština napreduje samo zbog naših napora i sposobnosti. Na primer, možda smo naročito nadareni kao učitelji (Efešanima 4:11, 12). Međutim, ako smo skromni, moramo priznati da neke od najvećih pouka koje se prime na skupštinskim sastancima ne dolaze s podijuma. Zar nisi ohrabren kada, na primer, vidiš samohranog roditelja koji zajedno s decom redovno dolazi u Dvoranu Kraljevstva? Ili depresivnu dušu koja savesno dolazi na sastanke uprkos tome što se stalno oseća bezvredno? Ili mladu osobu koja sigurnim koracima duhovno napreduje uprkos lošem uticaju u školi i na drugim mestima? (Psalam 84:11). Te osobe možda nisu u prvom planu. Ispiti integriteta s kojima se one suočavaju uglavnom prolaze nezapaženo. Pa ipak, takvi mogu biti „bogati u veri“ kao i oni koji su istaknutiji (Jakov 2:5). Na kraju krajeva, Jehovina naklonost se stiče vernošću (Matej 10:22; 1. Korinćanima 4:2).

Gedeon — „najmanji“ u domu svog oca

11. Kako je Gedeon pokazao skromnost u razgovoru s Božjim anđelom?

¹¹ Gedeon, odlučan mladić iz Manasijinog plemena, živeo je tokom burnog perioda istorije Izraela. Božji narod je sedam godina trpeo madijansko tlačenje. Međutim, došlo je vreme da Jehova oslobodi svoj narod. Zato se jedan anđeo pojavio Gedeonu i rekao: „Jehova je s tobom, hrabri junače!“ Gedeon je bio skroman, tako da se nije naslađivao slavom ovog neočekivanog komplimenta. Umesto toga, on je s poštovanjem odgovorio anđelu: „O, gospodaru moj, ako je Jehova s nama, zašto nas snađe sve ovo?“ Anđeo je objasnio stvari Gedeonu i rekao: „Izbavi Izrael iz ruku  Madijanskih.“ Kako je Gedeon reagovao? Umesto da nestrpljivo posegne za tim zadatkom kao prilikom da postane nacionalni heroj, Gedeon je odgovorio: „Čime li ću, Jehova, izbaviti Izrael? Gle, porodica je moja najsiromašnija u plemenu Manasijinu, i ja sam najmanji u domu oca svoga.“ Kakva skromnost! (Sudije 6:11-15).

12. Kako je Gedeon pokazao razboritost u izvršavanju svog zadatka?

¹² Pre nego što je poslao Gedeona u bitku, Jehova ga je ispitao. Kako? Gedeonu je bilo rečeno da uništi očev oltar podignut Valu i da poseče sveti stub koji je stajao do njega. Za taj zadatak bi bila potrebna hrabrost, ali Gedeon je opet pokazao skromnost i razboritost u načinu na koji je to uradio. Umesto da pravi javni spektakl, Gedeon je radio pod okriljem noći kada bi najverovatnije prošao nezapaženo. Osim toga, Gedeon je prišao zadatku s primerenim oprezom. Uzeo je desetoricu slugu — možda zato da bi neki mogli da stražare dok mu ostali budu pomagali da uništi oltar i sveti stub. b U svakom slučaju, uz Jehovin blagoslov, Gedeon je izvršio zadatak, i Bog ga je s vremenom upotrebio da oslobodi Izrael od Madijanaca (Sudije 6:25-27).

Pokazivati skromnost i razboritost

13, 14. (a) Kako možemo pokazati skromnost kada nam se da neka prednost službe? (b) Kako je brat A. H. Makmilan pružio izvrstan primer u pokazivanju skromnosti?

¹³ Iz Gedeonove skromnosti možemo puno toga naučiti. Na primer, kako reagujemo kada nam se da neka prednost službe? Da li najpre pomislimo na istaknutost ili prestiž do kojeg će to dovesti? Ili skromno i u molitvi osmotrimo da li možemo ispuniti ono što se zahteva u tom  zadatku? Brat A. H. Makmilan, koji je svoj zemaljski put završio 1966, pružio je dobar primer u ovome. Č. T. Rasel, prvi predsednik Watch Tower Societyja, jednom je pitao brata Makmilana za njegovo mišljenje o tome ko bi mogao da brine za delo kada on nije tu. U razgovoru koji je usledio, brat Makmilan nijednom nije predložio sebe, iako bi bilo sasvim na mestu da on to radi. Na kraju, brat Rasel je pozvao brata Makmilana da vidi da li može da prihvati tu dodelu. „Bio sam zatečen“, napisao je brat Makmilan godinama kasnije. „Ponovo sam razmislio o tome, vrlo ozbiljno, i molio sam se neko vreme pre nego što sam mu na kraju rekao da ću biti srećan da učinim sve što mogu kako bih mu pomogao.“

¹⁴ Nedugo zatim, brat Rasel je preminuo, i mesto u kancelariji predsedništva Watch Tower Societyja ostalo je upražnjeno. Budući da je brat Makmilan bio za to zadužen tokom poslednjeg propovedničkog putovanja brata Rasela, jedan brat mu je rekao: „Mak, imaš velike šanse za to mesto. Ti si bio specijalni predstavnik brata Rasela kada on nije bio tu, i svima je rekao da radimo kako ti kažeš. I, on je otišao i nikad se nije vratio. Izgleda da si ti taj koji treba da nastavi.“ Brat Makmilan je odgovorio: „Brate, ne treba tako gledati na to. Ovo je Gospodovo delo i u Gospodovoj organizaciji dobijaš samo ono mesto koje Gospod smatra da ti odgovara; a ja sam siguran da nisam čovek za taj posao.“ Zatim je brat Makmilan za taj položaj predložio nekoga drugog. Poput Gedeona, imao je skromno mišljenje o sebi — što je dobro da i mi imamo.

15. Koji su neki praktični načini na koje možemo koristiti razboritost kada propovedamo drugima?

¹⁵ I mi treba da budemo skromni u načinu na koji izvršavamo svoje zadatke. Gedeon je bio razborit, i nije gledao da bespotrebno naljuti svoje protivnike. Slično tome i u našem delu propovedanja treba da budemo skromni i razboriti s obzirom na to kako razgovaramo s drugima. Tačno je da mi učestvujemo u duhovnom ratu da bismo rušili ’snažno utvrđene stvari‘ i „razmišljanja“ (2. Korinćanima 10:4, 5). Ali ne treba da s ljudima razgovaramo s nipodaštavanjem niti da im pružimo bilo koji valjan razlog da se uvrede zbog naše poruke. Umesto toga, treba da poštujemo njihova gledišta, da naglasimo šta nam je možda zajedničko i da se zatim koncentrišemo na pozitivne aspekte naše poruke (Dela apostolska 22:1-3; 1. Korinćanima 9:22; Otkrivenje 21:4).

 Isus — najbolji primer skromnosti

16. Kako je Isus pokazao da ima skromno mišljenje o sebi?

¹⁶ Najbolji primer skromnosti jeste primer Isusa Hrista. c Iako je imao blizak odnos sa svojim Ocem, Isus nije oklevao da prizna da za neke stvari nije bio ovlašćen (Jovan 1:14). Na primer, kada je Jakovljeva i Jovanova majka zatražila da njena dva sina sede pored Isusa u njegovom kraljevstvu, Isus je rekao: „Da sedite s moje desne i s moje leve strane nije moje da dam“ (Matej 20:20-23). Jednom drugom prilikom, Isus je spremno priznao: „Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe... Ne tražim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 5:30; 14:28; Filipljanima 2:5, 6).

17. Kako je Isus pokazivao skromnost u ophođenju s drugima?

¹⁷ Isus je bio iznad nesavršenih ljudi u svakom pogledu, i imao je neuporediv autoritet od svog Oca, Jehove. Pa ipak, Isus je bio skroman u ophođenju sa svojim sledbenicima. Nije ih poražavao impresivnim razmetanjem spoznanjem. Bio je osetljiv i saosećajan i uzimao je u obzir njihove ljudske potrebe (Matej 15:32; 26:40, 41; Marko 6:31). Prema tome, iako je bio savršen, Isus nije bio perfekcionista. Nikada od svojih učenika nije zahtevao više nego što su oni mogli dati, i nikada na njih nije stavljao više nego što su mogli nositi (Jovan 16:12). Nije nikakvo čudo što je toliko ljudi nalazilo okrepu u njemu! (Matej 11:29).

Oponašaj Isusov primer skromnosti

18, 19. Kako možemo oponašati Isusovu skromnost (a) u načinu na koji gledamo sebe, i (b) u načinu na koji se odnosimo prema drugima?

¹⁸ Ako je najveći čovek koji je ikada živeo pokazivao skromnost, koliko više onda mi to treba da činimo. Nesavršeni ljudi često nerado priznaju da jednostavno nemaju apsolutni autoritet. Međutim, oponašajući Isusa, hrišćani teže ka tome da budu skromni. Oni nisu preponosni da ne bi dali odgovornosti onima koji su sposobni da ih imaju; niti su nadmeni i nespremni da prihvate uputstva od onih koji imaju autoritet da ih pruže. Pokazujući duh saradnje, oni dozvoljavaju da sve stvari u skupštini teku „pristojno i uredno“ (1. Korinćanima 14:40).

¹⁹ Skromnost će nas takođe pokrenuti da budemo razumni u onome što očekujemo od drugih i da budemo uviđavni prema njihovim potrebama (Filipljanima 4:5). Možda posedujemo izvesne sposobnosti i jake strane koje drugi možda nemaju. Pa ipak, ako smo skromni, nećemo uvek očekivati da drugi rade baš kao što bismo mi to hteli. Znajući da svako ima svoje granice, skromno ćemo uzimati u obzir nedostatke drugih. Petar je napisao: „Pre svega, imajte žarku ljubav jedan prema drugome, jer ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petrova 4:8).

20. Šta možemo uraditi da bismo savladali bilo kakvo naginjanje ka neskromnosti?

²⁰ Kao što smo naučili, mudrost je stvarno kod skromnih. Međutim, šta ako ustanoviš da si sklon da budeš neskroman ili ohol? Nemoj se obeshrabriti. Umesto toga, sledi primer Davida, koji se molio: „Od oholih [„dela“, NW] čuvaj slugu svoga, da ne obladaju mnome“ (Psalam 19:14). Ako oponašamo veru ljudi kao što su Pavle, Gedeon i — iznad bilo koga drugog — Isus Hrist, lično ćemo doživeti istinitost reči: „Mudrost je kod skromnih“ (Poslovice 11:2, NW).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Šta je skromnost?

• Kako možemo oponašati Pavlovu skromnost?

• Šta o skromnosti možemo naučiti iz Gedeonovog primera?

• Kako je Isus pružio najbolji primer skromnosti?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Pavle je zbog svoje skromnosti bio drag suhrišćanima

[Slika na 17. strani]

Gedeon je koristio razboritost u izvršavanju Božje volje

[Slika na 18. strani]

Isus, Božji Sin, pokazuje skromnost u svemu što radi