Zašto da budemo razumni u svojim očekivanjima?

OSTVARENE nade i dostignute težnje pružaju nam osećaj zadovoljstva. Doduše, mnogi naši snovi i očekivanja ne ispadnu onako kako mi želimo. Stalna razočaranja u životu mogu nas navesti da postanemo ogorčeni na sebe, pa čak i na druge. Jedan mudar čovek je prikladno zapazio: „Odložena nada srce mori“ (Poslovice 13:12).

Koji su neki faktori koji mogu dovesti do razočaranja? Šta možemo da uradimo da bismo bili razumni u svojim očekivanjima? Osim toga, zašto je to za naše dobro?

Očekivanja i razočaranja

Što više pokušavamo da držimo korak s brzim tempom današnjice izgleda da sve više zaostajemo. Zahtevi koji iziskuju naše vreme i snagu mogu biti neumoljivi, a kada ne uspemo da uradimo ono što smo naumili tada smo skloni da osuđujemo sebe. Čak bismo mogli početi da mislimo kako smo i druge razočarali. Sintija, supruga i majka koja zna šta su zahtevi roditeljstva, kaže: „Očajna sam jer sam nedosledna u ukoravanju dece i osećam se nedovoljno sposobnom da ih vaspitavam.“ Stefani, jedna tinejdžerka, kaže u vezi sa svojim školovanjem: „Nemam dovoljno vremena da uradim sve što želim i to u meni izaziva uznemirenost.“

Prevelika očekivanja lako se pretvore u perfekcionizam, što može biti veoma frustrirajuće. Jedan mlad i oženjen čovek po imenu Ben priznaje: „Kada ispitujem svoje postupke, misli ili osećanja, uvek zapažam kako bi mogli biti bolji. Stalno težim ka savršenstvu, a to vodi do uznemirenosti, frustracije i razočaranja.“ Gejl, jedna hrišćanska supruga, kaže: „U mislima perfekcioniste nema mesta za promašaj. Mi želimo da budemo supermame i superžene. Mi moramo da budemo produktivne da bismo bile srećne, zato nam uzaludan trud ide na živce.“

Još jedan faktor koji može dovesti do ličnog razočaranja jeste pogoršanje zdravlja i starost. Otežano kretanje i nedostatak snage još nas više ograničavaju i pojačavaju osećanje frustracije. „Nestrpljiva sam sa sobom jer više nisam u stanju da obavim nešto što mi je pre nego što sam se razbolela bilo tako lako i normalno “, kaže Elizabeta.

Prethodno pomenuto samo je primer onoga što može izazvati razočaranje. Ukoliko se ne kontroliše, takvo osećanje može čak da nas navede da smatramo kako nas drugi ne cene. Onda, koje pozitivne mere možemo preduzeti da bismo se borili s razočaranjima i da bismo gajili razumna očekivanja?

Kako da gajimo razumna očekivanja

Prvo, prisetimo se da je Jehova razuman i uviđavan. Psalam 103:14 nas podseća: „On zna za građu našu, pamti da smo prah.“ S obzirom da poznaje naše sposobnosti i ograničenja, Jehova očekuje od nas samo ono što možemo da damo. Ali nešto što zaista zahteva od nas jeste da ’smerno pred Bogom svojim hodimo‘ (Mihej 6:8).

Jehova nas takođe podstiče da mu se obraćamo u molitvi (Rimljanima 12:12;  1. Solunjanima 5:17). Ali, kako nam to pomaže? Molitva stabilizuje i uravnotežuje naše razmišljanje. Kad se usrdno molimo priznajemo da nam je potrebna pomoć — a to je znak skromnosti i poniznosti. Jehova jedva čeka da odgovori na naše molitve dajući nam sveti duh, čiji plodovi uključuju ljubav, ljubaznost, dobrotu i samokontrolu (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23). Molitva takođe ublažava zabrinutost i frustraciju. Putem molitve „dobijate utehu kakvu ne biste dobili ni iz jednog drugog izvora“, kaže Elizabet. Kevin se slaže s tim: „Molim se za mir u srcu i bistar um tako da mogu da izađem na kraj s nekim problemom. Jehova me nikad nije ostavio na cedilu.“ Apostol Pavle je znao koliko je molitva dragocena. Zbog toga je preporučio: „Obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Da, komunikacija s Jehovom nam zaista pomaže da budemo razumni u onom što očekujemo i od sebe i od drugih.

Pa ipak nam je povremeno potrebno da nas neko neposredno ohrabri. Ugodna je reč koja je u pravo vreme izgovorena. Poverljiv razgovor s pouzdanim i zrelim prijateljem može nam pomoći da drugačije gledamo na ono što je prouzrokovalo da se osećamo razočarano ili zabrinuto (Poslovice 15:23; 17:17; 27:9). Mladi koji se bore s frustracijama shvataju da im traženje saveta od roditelja pomaže da pronađu ravnotežu. Kandi zahvalno priznaje: „Ljubazno usmeravanje od roditelja doprinelo je da budem razumnija, uravnoteženija i prijatnija za druge oko sebe.“ Da, podsetnik u Poslovicama 1:8, 9 je i te kako pravovremen: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj; jer to ti je venac milosti za glavu tvoju, a i ukras oko vrata tvoga.“

Posledice perfekcionističkog načina razmišljanja su sažete u jednoj poslovici: „Očekivati da život bude skrojen po našim merama isto je što i prizivati razočaranje.“ Da bismo to izbegli neophodno je da korigujemo svoje razmišljanje. Poniznost i skromnost — posedovanje realnog gledišta o našim ograničenjima — sasvim sigurno će negovati u nama uravnotežena i razumna očekivanja. U skladu s tim, Rimljanima 12:3 nas upozorava da ’ne mislimo o sebi više nego što treba da mislimo‘. Uz to nas i Filipljanima 2:3 ohrabruje da budemo ponizni i da druge smatramo većima od sebe.

Elizabet, prethodno spomenuta, bila je nestrpljiva sa sobom zbog svoje bolesti. Bilo joj je potrebno vreme da stekne Jehovin pogled na stvari i da se oseća utešeno zbog saznanja da on ne zaboravlja našu službu. Kolin je nepokretan zbog iznurujuće bolesti. U početku je mislio da je njegova služba gotovo bezvredna u odnosu na ono što je činio dok je bio dobrog zdravlja. Razmišljajući o stihovima poput onog iz 2. Korinćanima 8:12, uspeo je da se otarasi takvih misli. Taj stih kaže: „Ako najpre postoji spremnost, ona je naročito prihvatljiva po onome što neko ima, a ne po onome što nema.“ „Premda imam mnogo manje da dajem“, kaže Kolin, „još uvek mogu da dajem, i to je Jehovi prihvatljivo.“ Stih iz Jevrejima 6:10 nas podseća: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu.“

Kako onda možemo utvrditi da li su naša očekivanja razumna? Upitaj se: ’Da li su moja očekivanja u skladu s Božjim očekivanjima?‘ U Galatima 6:4 se kaže: „Neka svako dokaže kakvo je njegovo delo, i onda će u samom sebi imati razlog za veliku radost, a ne u poređenju s nekim drugim.“ Seti se da je Isus rekao: „Moj jaram [je] blag i moj teret je lak.“ Da, kao hrišćani mi imamo jaram koji treba da nosimo, ali on je „blag“ i „lak“, a Isus je obećao da će nošenje jarma biti okrepljujuće za nas ukoliko naučimo da ga pravilno nosimo (Matej 11:28-30).

 Razumna očekivanja donose nagrade

Ukoliko slušamo i primenjujemo savete iz Božje Reči dok gajimo razumna očekivanja imaćemo i trenutne i trajne nagrade. U prvom redu to će povoljno uticati na nas u fizičkom smislu. Dženifer, kojoj su koristile Jehovine opomene, kaže: „Imam više snage i volje za život.“ U skladu s tim, Poslovice 4:21, 22 nas podstiču da i očima i srcem obratimo pažnju na Jehovine reči, „jer su one život onim koji ih nalaze i celome telu njihovome zdravlje“.

Još jedna nagrada je duševna i emocionalna dobrobit. „Uvek kada izlažem svoj um i srce Božjoj Reči, uviđam da sam srećnija osoba“, kaže Tereza. Istina, još uvek ćemo doživljavati razočaranja u životu. Pa ipak, moći ćemo mnogo lakše da ih podnosimo. „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“, podstiče nas Jakov 4:8. Jehova takođe obećava da će nam dati snagu u suočavanju sa izazovima života i da će nas blagosloviti mirom (Psalam 29:11).

Ako imamo razumna očekivanja to će nam omogućiti da ostanemo duhovno stabilni. To je takođe blagoslov. Moći ćemo da se usredsredimo na mnogo važnije stvari u životu (Filipljanima 1:10). Naši ciljevi će tada biti realni i dostižni, što donosi više radosti i zadovoljstva. Bićemo mnogo spremniji da se poverimo Jehovi, znajući da će on učiniti da se sve završi onako kako je to najbolje. „Ponizite se, dakle, pod moćnu Božju ruku, da vas uzvisi u pravo vreme“, kaže Petar (1. Petrova 5:6). Ima li išta vrednije od toga da nam Jehova iskaže čast?

[Slike na 31. strani]

Ako gajimo razumna očekivanja to nam može pomoći da se borimo s frustracijama i razočaranjima