Zašto je nužno poštovanje prema autoritetu?

KO NIJE zahvalan što policija ima autoritet da uhapsi kriminalce koji ukradu naše stvari ili prete našoj porodici? I zar ne cenimo to što sudovi imaju autoritet da kazne kriminalce kako bi zaštitili društvo?

Možda nam padaju na pamet i mnoge druge javne službe, kao što su održavanje puteva, zdravstvena zaštita i obrazovanje — što se sve plaća putem poreza koje nameće državni autoritet. Pravi hrišćani prednjače u tome što priznaju da je poštovanje pravovaljanog autoriteta zaista nužno. Ali dokle treba da ide takvo poštovanje? I u kojim se sve područjima života ono zahteva?

Autoritet u društvu

Biblija govori da svi ljudi, bez obzira da li su vernici ili ne, treba da poštuju građanski autoritet koji koristi društvu. O ovome je suhrišćanima u Rimu pisao hrišćanski apostol Pavle u Rimljanima 13:1-7 i biće korisno da osmotrimo šta on kaže.

Pavle je bio rimski građanin, a Rim je u to vreme bio svetska sila. Pavle je u svom pismu, napisanom oko 56. n. e., savetovao hrišćane da budu uzorni građani. On je napisao: „Neka svaka duša bude podložna višim vlastima, jer nema vlasti osim od Boga; a vlasti koje postoje od Boga su postavljene na svoje relativne položaje.“

Ovde Pavle objašnjava da nijedan ljudski autoritet ne bi postojao ukoliko Bog to ne bi dopustio. U tom smislu više vlasti imaju svoj relativan položaj u okvirima Božje namere. Otuda sledi da je „onaj ko se suprotstavlja vlasti zauzeo stav protiv Božjeg uređenja“.

Premda građani koji čine dobro mogu da prime pohvalu od viših vlasti, ipak ove vlasti imaju i moć da kazne prestupnike. Oni koji čine ono što je loše imaju svaki razlog da se plaše prava koje vlasti imaju da deluju kao „osvetnik“, budući da one to čine kao „Božji sluga“.

 Pavle svoje rezonovanje zaključuje rečima: „Zato postoji snažan razlog da budete podložni, ne samo zbog tog gneva nego i zbog svoje savesti. Jer zato i plaćate poreze; jer su Božje javne sluge koje neprestano služe upravo toj svrsi.“

Odgovornost raspoređivanja poreza leži na višim vlastima, ne na obveznicima. Kao pošten građanin, hrišćanin čuva dobru savest. On zna da time što je podložan višim vlastima i što plaća propisane poreze ne samo da pomaže u održavanju životnog standarda društva u kom se nalazi već i živi u skladu s Božjim zahtevima.

Porodica i autoritet

Šta je s autoritetom u porodici? Beba će prvih dana svog života obično plačom ili čak i vrištanjem tražiti pažnju za sebe. Ali, mudar roditelj će razabrati koje su bebine stvarne potrebe i neće joj dozvoliti da mu naređuje besom. Neka deca, kako odrastaju, dobijaju odrešene ruke i dopušta im se da postavljaju sopstvena merila. Pošto nemaju iskustva, moglo bi se desiti da se upletu u kriminal ili u druge pogrešne postupke, remeteći tako mir i porodice i društva u celini, što mnoge lokalne vlasti i te kako znaju.

„Roditelji kasne s disciplinovanjem dece“, kaže Rozalind Majls, autor dela Children We Deserve. „Treba početi čim se dete rodi.“ Ako roditelji od početka govore ljubazno i brižno s autoritativnim tonom glasa i ako su dosledni u svom postupanju, njihova deca će ubrzo naučiti da prihvate taj autoritet i disciplinu punu ljubavi koja iz toga proizlazi.

Biblija sadrži mnoštvo informacija o autoritetu u porodici. Mudri Solomon u knjizi Poslovica skreće pažnju na jedinstvo pobožnih roditelja pred njihovom decom, kada kaže: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj“ (Poslovice 1:8). Kada roditelji pred svojom decom održavaju tu vrstu razumne složnosti, onda deca znaju šta roditelji očekuju od njih. Deca bi mogla da pokušaju da okrenu jednog roditelja protiv drugog, samo da bi sprovela svoju volju, međutim, jedinstven roditeljski autoritet jeste zaštita za mlade.

Biblija objašnjava da je prvenstveno suprug odgovoran za duhovno dobro ne samo svoje dece već i supruge. To se zove poglavarstvo. Kako poglavarstvo treba da se sprovodi? Pavle ukazuje da kao što je Hrist Poglavar skupštine tako je i muškarac poglavar ženi. Zatim dodaje: „Muževi, volite svoje žene, kao što je i Hrist voleo skupštinu [svoju duhovnu nevestu] i sebe predao za nju“ (Efešanima 5:25). Kada muškarac sledi Isusov primer i poglavarstvo sprovodi na jedan ljubazan način, on će zadobiti „duboko poštovanje“ svoje supruge (Efešanima 5:33). U takvom će domaćinstvu i deca videti vrednost od Boga datog autoriteta i biće podstaknuta da ga prihvate (Efešanima 6:1-3).

Kako se samohrani roditelji, uključujući i one čiji je bračni drug preminuo, mogu nositi s ovim problemom? Bez obzira da li su očevi ili majke, oni se mogu direktno obratiti autoritetu Jehove Boga i Isusa Hrista. Isus je uvek govorio s autoritetom — autoritetom svog Oca ili autoritetom Pisma (Matej 4:1-10; 7:29; Jovan 5:19, 30; 8:28).

 Biblija pruža mnogobrojna vredna načela za probleme s kojima se suočavaju deca. Kad postavi ta načela i sam ih se pridržava, roditelj će moći da pruža ljubazan i koristan savet svojoj deci (Postanje 6:22; Poslovice 13:20; Matej 6:33; 1. Korinćanima 15:33; Filipljanima 4:8, 9). Roditelji takođe mogu da se obrate i posebno oblikovanom materijalu zasnovanom na Bibliji koji može da im pomogne da odgajaju svoju decu tako da ona uvide koristi od poštovanja autoriteta Pisma. a

Hrišćanska skupština i autoritet

„Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem; njega slušajte“ (Matej 17:5). Ove reči, koje je izgovorio lično Jehova Bog, potvrdile su da je Isus onaj koji govori s autoritetom od Boga. Ono što je govorio nalazi se zapisano u izveštajima četiri Jevanđelja kojima se lako možemo obratiti.

Baš pred uzašašće na nebo, Isus je saopštio svojim učenicima: „Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18). Kao Poglavar svoje skupštine, ne samo što je budnim okom motrio pomazanike na zemlji koji su ga u stopu sledili već ih je od izlivanja svetog duha na Pentekost 33. n. e. koristio i kao kanal istine, kao ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47; Dela apostolska 2:1-36). Šta je učinio da bi sve ovo ostvario u cilju održavanja jake hrišćanske skupštine? „Kad se popeo na visinu... dao je darove [u obliku] ljudi“ (Efešanima 4:8). Ti ’darovi u obliku ljudi‘ su hrišćanske starešine, koje su naimenovane svetim duhom i kojima je dat autoritet da brinu za duhovne interese svojih suvernika (Dela apostolska 20:28).

Zato je Pavle savetovao: „Sećajte se onih koji predvode među vama koji su vam govorili Božju reč, i dok posmatrate kakav je ishod njihovog vladanja, oponašajte njihovu veru.“ Pošto ovi verni muškarci tačno slede Isusove stope, onda je zaista mudro da oponašamo njihovu veru. Zatim Pavle dodaje: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite podložni [„stalno priznajte autoritet koji imaju nad vama“,The Amplified Bible], jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će položiti račun; da bi to činili s radošću, a ne s uzdisanjem, jer bi to vama bilo na štetu“ (Jevrejima 13:7, 17).

Šta se dešava kada se ne obraća pažnja ovakvom vođstvu? Neki članovi rane hrišćanske skupštine učinili su upravo to i postali su otpadnici. Imenej i Filit su pomenuti kao oni koji su potkopavali veru drugih i čiji je isprazan govor ’skrnavio ono što je sveto‘. Jedna od njihovih tvrdnji bila je da se uskrsenje već odigralo, očigledno u duhovnom ili simboličnom smislu, te da stoga neće biti nikakvog drugog uskrsenja u budućnosti pod Božjim Kraljevstvom (2. Timoteju 2:16-18).

Postavljeni autoritet pritekao je u pomoć. Hrišćanske starešine su mogle  da opovrgnu takve argumente zato što su, kao predstavnici Isusa Hrista, koristili autoritet Pisma (2. Timoteju 3:16, 17). Isto je i danas u hrišćanskoj skupštini koja je opisana kao „stub i uporište istine“ (1. Timoteju 3:15). Lažnim učenjima se nikada neće dopustiti da pokvare ’obrazac zdravih reči‘ koji je na stranicama Biblije sačuvan kao vrsno dobro za nas (2. Timoteju 1:13, 14).

Iako poštovanje autoriteta u svetu brzo nestaje, mi kao hrišćani uviđamo da su odgovarajući autoriteti u društvu, porodici i hrišćanskoj skupštini utvrđeni za naše dobro. Poštovanje prema autoritetu je bitno za našu fizičku, emocionalnu i duhovnu dobrobit. Ukoliko prihvatamo i poštujemo ovaj od Boga dati autoritet, najviši autoriteti — Jehova Bog i Isus Hrist — čuvaće nas na naše večno dobro (Psalam 119:165; Jevrejima 12:9).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Biblija sadrži mnoštvo informacija o autoritetu u porodici

[Slika na 6. strani]

Samohrani roditelji mogu da se obrate direktno autoritetu Jehove Boga i Isusa Hrista

[Slike na 7. strani]

Hrišćani uviđaju da je odgovarajući autoritet u porodici, hrišćanskoj skupštini i u društvu utvrđen za njihovo dobro

[Izvor slike na 4. strani]

Photo by Josh Mathes, Collection of the Supreme Court of the United States