Zašto nema poštovanja prema autoritetu?

„Prkošenje ustanovljenom autoritetu, religioznom i svetovnom, društvenom i političkom, zaista bi kao svetski fenomen moglo postati istaknuta pojava ove decenije.“

PROŠLO je mnogo godina otkako je istoričarka i filozof Hana Arent rekla gore navedeno o 1960-im. Danas je talas nepoštovanja autoriteta jači nego ikad.

Na primer, jedan skorašnji izveštaj u londonskim novinama The Times navodi: „Neki roditelji ne žele da prihvate autoritet koji nastavnici imaju nad njihovim detetom, a kada se nešto preduzme da bi se njihovo dete disciplinovalo, oni se žale.“ Čest je slučaj da kada se u školi njihova deca disciplinuju, roditelji dolaze ne samo da bi pripretili nastavnicima već i da bi ih fizički napali.

Jedan predstavnik Državnog udruženja školskih direktora u Britaniji citiran je gde kaže: „Javnost govori ’ja imam prava‘, umesto ’ja imam obaveze‘.“ Neki roditelji ne samo što ne usađuju u svoju decu zdravo poštovanje prema autoritetu nego ih i ne ispravljaju— niti dozvoljavaju da to drugi čine. Deci koja tvrde da imaju svoja „prava“ dozvoljava se da se rugaju autoritetu i roditelja i nastavnika, a ishod toga je moguće predvideti — „nova generacija bez poštovanja prema autoritetu i s malo predstave o ispravnom i pogrešnom“, piše pisac novinske rubrike Margaret Driskol.

Časopis Time je u svom članku „Izgubljena generacija“ ukazao na razočaranje mnogih mladih Rusa, citirajući jednog popularnog ruskog repera koji je rekao: „Kako iko ko dođe na ovaj svet, gde ništa ne traje dugo i ništa nije fer, može da veruje društvu?“ Sociolog Mihail Topalov je potvrdio ovu izjavu: „Ovi klinci nisu glupi. Oni vide kako im država laže roditelje, vide ih kako gube svoju ušteđevinu i svoje zaposlenje. Zar da očekujemo od njih da poštuju autoritet?“

Međutim, bilo bi pogrešno zaključiti da nepoverenje prema autoritetu karakteriše samo generaciju mladih. Danas ljudi svih uzrasta gledaju s nepoverenjem, čak i prezirom, na bilo kakav autoritet. Da li to znači da se ne može verovati nijednom autoritetu? Ukoliko se ispoljava na prikladan način, autoritet, koji se definiše kao „moć ili pravo da se kontrolišu, prosuđuju ili zabranjuju postupci drugih“, može biti sila koja donosi dobro. On može biti koristan i pojedincu i društvu. Naredni članak će osmotriti zašto je to tako.