Zašto oni nemaju decu?

DELE i Fola, a jedan bračni par, živeli su i radili u kancelariji podružnice Watch Tower Societyja u Nigeriji. Kratko nakon što su počeli da služe tamo, Folina majka im je došla u posetu. Došla je izdaleka da bi razgovarala o nečemu što je za nju bilo vrlo značajno, zbog čega mnoge noći nije mogla da spava.

„Toliko dobrih stvari činite za mene“, kazala je. „Šaljete mi poklone i posećujete me. Ti izrazi ljubavi mi mnogo znače. Ali oni me i rastužuju jer se uvek pitam ko će takve stvari činiti vama kada dođete u moje godine? U braku ste već dve godine, a nemate decu. Zar ne mislite da je vreme da napustite Betel i osnujete porodicu?“

Majka je rezonovala ovako: Dele i Fola su dosta bili u Betelu. Sada je vreme da misle na svoju budućnost. Sigurno neko drugi može da preuzme njihov posao. Dele i Fola ne moraju da prekinu s punovremenom službom, ali mogu da nastave s nekim drugim vidom službe koji će im dozvoliti da imaju decu i da osete radosti roditeljstva.

Majčina briga

Majčina briga je bila razumljiva. Želja da se imaju deca je duboko ukorenjena i zajednička je za sve kulture i za svako vreme. Rađanje budi duboka osećanja radosti i nade. „Nagrada je plod utrobe materine“, kaže Biblija. Da, sposobnost da se imaju deca jeste dragoceni dar našeg Stvoritelja punog ljubavi (Psalam 127:3).

U mnogim društvima bračni parovi se suočavaju sa ogromnim društvenim pritiskom da imaju decu. Na primer, u Nigeriji, gde prosečna žena rodi do šestoro dece, uobičajeno je da se na venčanju čuje kako dobronamerne osobe kažu mladencima: „Za devet meseci očekujemo da čujemo plač bebe u vašoj kući.“ Kao svadbeni dar, mlada i mladoženja mogu dobiti dečji krevetac. Svekrve pomno prate kalendar. Ako mlada ne zatrudni za otprilike godinu dana, one se raspituju da vide ima li nekih problema kod kojih mogu pomoći.

Za mnoge majke razlog zbog čega se par venčava jeste da imaju decu i da nastave porodičnu lozu. Folu je pitala majka: „Zašto si se udala ako nećeš da imaš decu? Tebe je neko rodio; a ti treba da rodiš svoju decu.“

Sem toga, treba razmotriti neke praktične razloge. Kod mnogih afričkih naroda ima malo državnih priprema za brigu oko starijih. Obično su deca ta koja se brinu za svoje ostarele roditelje, baš kao što su se roditelji brinuli za njih kad su bili mali. Zato je Folina majka rezonovala da njena deca time što nemaju svoju decu, rizikuju da u kasnijim godinama budu usamljena, nepoželjna i siromašna, i da nemaju nikoga da ih sahrani kad umru.

Širom Afrike se smatra prokletstvom kada neko nema decu. U nekim krajevima  se od žena čak očekuje da pre braka dokažu da su sposobne za rađanje. Mnoge žene koje ne mogu da zatrudne očajno će tražiti lekove da bi pokušale da promene svoju neplodnost.

Zbog ovakvih stavova, misli se da bračni parovi sebe lišavaju nečeg dobrog ako se promišljeno uzdržavaju od toga da imaju decu. Često se smatra da su oni čudni, kratkovidi i jadni.

Radost i odgovornost

Jehovin narod zna da iako podizanje dece pruža radosti, tu su takođe i odgovornosti. Biblija u 1. Timoteju 5:8 kaže: „Zaista, ako se neko ne brine za svoje, a naročito za svoje ukućane, odrekao se vere i gori je od onoga bez vere.“

Roditelji se moraju za svoju porodicu brinuti i u fizičkom i u duhovnom smislu, a to zahteva znatno vreme i naprezanje. Oni nemaju stav da pošto je Bog omogućio da se imaju deca, onda Bog treba da se brine o njima. Oni shvataju da je podizanje dece prema biblijskim načelima punovremena odgovornost koju je Bog dodelio roditeljima; to nije nešto što bi se moglo poveriti nekom drugom (Ponovljeni zakoni 6:6, 7).

Zadatak odgajanja dece je posebno težak u ovim ’poslednjim danima... kritičnih vremena s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1-5). Pored toga što su ekonomski uslovi sve gori, sve veća bezbožnost društva uvećava izazov odgajanja dece u današnje vreme. Pa ipak, širom sveta bezbroj hrišćanskih parova prihvata taj izazov i uspešno odgaja pobožnu decu „u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4). Jehova voli i blagosilja takve roditelje zbog njihovog napornog rada.

Zašto su neki bez dece

S druge strane, mnogi hrišćanski parovi nemaju decu. Neki ne mogu da ih imaju, a ipak ne usvajaju decu. Drugi parovi koji mogu da imaju potomstvo odlučuju da ga nemaju. Takvi parovi ne ostaju bez dece jer izbegavaju odgovornosti ili zato što se boje da se uhvate u koštac sa izazovima roditeljstva. Umesto toga, oni odlučuju da svoju punu pažnju usredsrede na razne vidove punovremene službe koju ne bi mogli obavljati ako bi imali decu. Neki služe kao misionari. Drugi služe Jehovi u putujućem delu ili u Betelu.

Kao i svi hrišćani, i oni shvataju da sada treba uraditi jedan važan posao. Isus je rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama; i onda će doći kraj.“ Ovo delo se obavlja danas. To je delo od životne važnosti, pošto će „kraj“ značiti uništenje za one koji ne obraćaju pažnju na dobru vest (Matej 24:14; 2. Solunjanima 1:7, 8).

Naše vreme je slično vremenu kada su Noje i njegova porodica gradili ogromnu arku koja ih je sačuvala kroz veliki Potop (Postanje 6:13-16; Matej 24:37). Iako su Nojeva tri sina bila oženjena, svi su postali očevi tek posle Potopa. Možda je jedan razlog za to bio što su ovi parovi želeli da punu pažnju i energiju posvete poslu koji im je bio tu na pragu. Drugi razlog može biti taj što nisu bili radi da imaju decu u pokvarenom i nasilnom svetu gde je „nevaljalstvo ljudi veliko“ i gde su „sve misli srca njihova svagda samo k zlu upravljene“ (Postanje 6:5).

Iako ovo ne znači da je danas pogrešno imati decu, mnogi hrišćanski parovi ne žele da ih imaju kako bi se potpunije uključili u važno delo koje je Jehova dao svom narodu da ga obavlja. Neki parovi sačekaju neko vreme pre nego što dobiju decu; drugi odluče da ostanu bez dece i razmišljaju o mogućnosti podizanja dece u Jehovinom pravednom novom svetu. Da li je to kratkovido? Da li oni propuštaju nešto u životu? Da li njih treba sažaljevati?

 Siguran i radostan život

Dele i Fola, spomenuti ranije, sada su u braku više od deset godina i oni su odlučili da i dalje budu bez dece. „Naši rođaci još uvek vrše pritisak na nas da imamo decu“, kaže Dele. „Njihova glavna briga je naša sigurnost u budućnosti. Uvek im pokažemo da cenimo njihovu brigu, ali im taktično objasnimo da smo veoma srećni u onome što radimo. A što se tiče sigurnosti, ukažemo im da mi imamo poverenje u Jehovu koji se brine za dobro svih koji su mu verni i lojalni. Takođe objasnimo da ako neko ima decu, to ne garantuje da će se ona brinuti za roditelje kad ostare. Neki ljudi se malo brinu za svoje roditelje, drugi nisu u stanju da pomognu, a neki umru i pre roditelja. S druge strane, naša budućnost je sigurna s Jehovom.“

Dele i drugi poput njega pouzdano veruju u Jehovino obećanje svojim vernim slugama: „Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5). Oni takođe veruju da „nije kratka, ne, ruka Jehovina da spasenje pruži, nit je tvrdo uho njegovo da čuje“ (Isaija 59:1).

Drugi razlog za poverenje nalazi se u opažanju toga kako Jehova podržava svoje verne sluge. Kralj David je napisao: „Mlad bejah, ostareo sam, al’ ne videh pravednika napuštena.“ Razmisli o tome. Da li poznaješ nekog vernog Jehovinog slugu koji je ’napušten‘? (Psalam 37:25).

Umesto da se sa žaljenjem osvrću na prošlost, oni koji su svoj život proveli služeći Jehovi i svojim suhrišćanima, razmišljaju o tome sa zadovoljstvom. Brat Iro Uma bio je u punovremenoj službi 45 godina i sada služi kao putujući nadglednik u Nigeriji. On kaže: „Iako moja žena i ja nemamo decu, mi imamo na umu da se Jehova uvek brine za nas i u duhovnom i u fizičkom smislu. Ništa nam ne nedostaje. On nas neće napustiti dok starimo. Ove godine u punovremenoj službi pokazale su se kao najsrećnije u našem životu. Zahvalni smo što možemo da služimo braći, i naša braća cene našu službu i pomažu nam.“

Iako mnogi parovi nemaju rođenu decu, oni imaju decu drugačije vrste: hrišćanske učenike koji obožavaju Jehovu. Apostol Jovan je imao oko 100 godina kada je napisao: „Nemam većeg razloga za zahvalnost od ovog, da čujem da moja deca hode u istini“ (3. Jovanova 4). Vernost Jovanove ’dece‘ — onih koje je on uveo u ’istinu‘ — donosila mu je veliku radost.

Takva radost obiluje i u današnje vreme. Nigerijka Bernis u braku je 19 godina i po svom izboru ostala je bez dece. Zadnjih 14 godina ona služi kao pionir. Kako se približava životnom dobu kada više neće moći da ima decu, ona ne žali što je svoj život posvetila pravljenju učenika. Ona kaže: „Srećna sam kada vidim da moja duhovna deca napreduju. I kada bih imala svoju decu, sumnjam da bi mi bila bliskija od onih kojima sam pomogla da upoznaju istinu. Oni se prema meni ophode kao da sam im prava majka, razgovaraju sa mnom o svojim radostima i problemima i traže od mene savet. Pišu mi pisma i posećujemo se.

„Neki gledaju kao na prokletstvo kada nemate decu. Kažu da ćete patiti kada ostarite. Ali ja tako ne gledam. Znam da će me Jehova nagraditi dok mu služim celom dušom, i staraće se za mene. On me nikada neće odbaciti kada ostarim.“

Oni koje Bog voli i ceni

Oni koji su rodili i podigli decu koja „hode u istini“ imaju mnogo razloga da budu zahvalni. Nije čudo što Biblija kaže: „Raduje se otac pravednika, i ko mudrog rodi veseli se s njega. Neka se vesele otac tvoj i mater tvoja, neka se raduje roditeljka tvoja“ (Poslovice 23:24, 25).

 Oni hrišćani koji nisu imali tu radost da donesu decu na svet, blagoslovljeni su na druge načine. Mnogi ovi parovi imaju važnu ulogu dok u jednoj većoj meri unapređuju interese Kraljevstva. Kroz godine su stekli iskustvo, mudrost i veštine koje im omogućavaju da na vredan način doprinesu delu Kraljevstva. Mnogi su u prvim redovima u ovom delu.

Iako ostaju bez dece radi interesa Kraljevstva, Jehova ih blagosilja divnom duhovnom porodicom koja duboko ceni njihovu žrtvu. To je kao što je Isus rekao: „Niko nije ostavio [doslovno „pustio“] kuću ili braću ili sestre ili majku ili oca ili decu ili njive radi mene i radi dobre vesti, a da neće dobiti stostruko sada u ovom vremenu: kuće i braću i sestre i majke i decu i njive... a u sistemu stvari koji dolazi večni život“ (Marko 10:29, 30).

Kako su dragoceni Jehovi svi oni koji su verni! Svi ti lojalni, i oni koji imaju decu i oni koji ih nemaju, ohrabreni su rečima apostola Pavla: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu, time što ste služili svetima i što i dalje služite“ (Jevrejima 6:10).

[Fusnota]

[Slika na 23. strani]

Parovi bez dece blagoslovljeni su divnom duhovnom porodicom