Jedini način da se iskoreni mržnja

„Nema mržnje bez straha... Mi mrzimo ono čega se plašimo, zato gde je mržnja tu je i pritajeni strah“ (SIRIL KONOLI, KNJIŽEVNI KRITIČAR I UREDNIK).

MNOGI sociolozi veruju da je mržnja duboko ukorenjena u ljudskoj podsvesti. „Jedan veliki deo nje je možda čak trajno zapisan u čovekovoj memoriji“, to jest ugrađen je u samu čovekovu prirodu, rekao je jedan politikolog.

Posve je razumljivo što su studenti koji izučavaju ljudsku prirodu došli do takvih zaključaka. Njihov jedini predmet izučavanja su žene i muškarci rođeni „u bezakonju“ i „u grehu“, kako to kaže nadahnuti izveštaj Biblije (Psalam 51:7). Čak je i sam Stvoritelj, kada je milenijumima pre procenjivao ljude, ’video da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo k zlu upravljene‘ (Postanje 6:5).

Predrasude, diskriminacija i mržnja koja proističe iz toga, jesu posledice čovekove urođene nesavršenosti i sebičnosti (Ponovljeni zakoni 32:5). Nažalost, nijedno ljudsko zastupništvo niti vlada, bez obzira na svoju politiku, ne mogu da donesu zakon koji bi u ovim stvarima promenio čovekovo srce. Dopisnik Džoana Makgiri je primetila: „Nikakav svetski policajac, koliko god da je moćan, ne može da otkloni mržnju koja je dovela do toga da Bosnom, Somalijom, Liberijom, Kašmirom i Kavkazom poteče krv.“

Međutim, pre nego što krenemo u potragu za rešenjima, moramo steći osnovno razumevanje onoga što leži iza ispoljavanja mržnje.

Mržnja pothranjena strahom

Mržnja se javlja u veoma mnogo nijansi i oblika. Tu stvar je dobro sumirao pisac Endru Salivan: „Postoji mržnja ispunjena strahom i mržnja kao jednostavno osećanje prezira; postoji mržnja koja odražava moć i mržnja koja nastaje zbog nemoći; postoji osveta i mržnja koja nastaje iz zavisti... Postoji mržnja tlačitelja i mržnja žrtve.  Postoji mržnja koja tinja i mržnja koja iščezava. A postoji i mržnja koja eksplodira kao i ona koja nikad ne plane.“

Neki od glavnih činilaca koji u našem dobu dovode do sukoba ispunjenih mržnjom nesumnjivo su socijalni i ekonomski činioci. Snažne predrasude i izlive mržnje često treba tražiti tamo gde je grupa koja zauzima mnogo povoljniji ekonomski položaj u manjini. Takođe mržnja postoji i tamo gde je životni standard jednog dela društva ugrožen prilivom stranaca.

Neki možda osećaju da će im te pridošlice biti konkurencija za posao, budući da će raditi za manju platu ili će dovesti do pada vrednosti imovine. Da li su takvi strahovi opravdani ili nisu, druga je priča. Strah od ekonomskog gubitka i strah da će biti ugrožen životni standard to jest način života jedne sredine, jesu snažni činioci koji raspiruju predrasude i mržnju.

Šta bi trebalo da bude prvi korak u pravcu iskorenjivanja mržnje? Promena stavova.

Promena stavova

„Prava promena može da dođe samo snagom volje ljudi koji su u to uključeni“, primetila je Makgiri. A kako se ljudska volja može promeniti? Iskustvo pokazuje da Božja Reč Biblija ima najmoćniji i najtrajniji uticaj, uticaj koji čoveka najjače motiviše protiv gajenja mržnje. To je zato što je „Božja reč... živa i ima moć i oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca“ (Jevrejima 4:12).

Mora se priznati da se predrasude i mržnja ne mogu automatski iskoreniti,  niti preko noći. Ali je ipak moguće. Isus Hrist, onaj koji snažno pokreće srca i pojačava osetljivost savesti, može da podstakne ljude na promenu. Milioni ljudi su uspeli da slede mudar savet Isusa Hrista: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:44).

U saglasnosti sa svojim učenjima, Isus je u grupu svojih najpoverljivijih prijatelja uključio i bivšeg poreznika Mateja, onog koji je bio omraženi izgnanik jevrejskog društva (Matej 9:9; 11:19). Nadalje, Isus je uspostavio jedan čist način obožavanja koji će na kraju primiti hiljade nekada odbačenih i omraženih pagana (Galatima 3:28). Ljudi širom tada poznatog sveta postali su sledbenici Isusa Hrista (Dela apostolska 10:34, 35). Ti pojedinci su postali poznati po svojoj nenadmašnoj ljubavi (Jovan 13:35). Kada su ljudi puni mržnje kamenovali do smrti Isusovog učenika Stefana, njegove poslednje reči su bile: „Jehova, ne uračunaj im ovo u greh.“ Stefan je želeo svako dobro onima koji su ga mrzili (Dela apostolska 6:8-14; 7:54-60).

I danas se pravi hrišćani slično odazivaju na Isusov savet da čine dobro, i to ne samo svojoj hrišćanskoj braći već i onima koji ih mrze (Galatima 6:10). Oni se jako trude da iz svog života odstrane zlobnu mržnju. Zato što znaju da postoje snažne sile koje mogu stvoriti mržnju u njima, oni preduzimaju odlučnu akciju i zamenjuju mržnju ljubavlju. Da, kao što je rekao jedan mudri čovek, „mržnja svađe raspaljuje, ali ljubav sve grehe pokriva“ (Poslovice 10:12).

Apostol Jovan je izjavio: „Ko god mrzi svog brata ubica je, a vi znate da nijedan ubica nema večni život koji ostaje u njemu“ (1. Jovanova 3:15). Jehovini svedoci veruju da je to tako. Zbog toga se oni sada ujedinjuju — iz svake etničke, kulturne, verske i političke sredine — u jednu jedinstvenu zajednicu oslobođenu mržnje, u jedno istinsko svetsko bratstvo. (Vidi propratne okvire.)

Mržnja će biti iskorenjena!

’Ali‘, mogao bi reći, ’sve je to dobro i lepo kad su u pitanju pojedinci. Međutim, to neće dovesti do toga da mržnja nestane s cele zemlje.‘ Istina, čak i ako u svom srcu nemaš mržnju, i dalje možeš biti njena žrtva. Zato moramo da gledamo na  Boga za pravo rešenje ovog globalnog problema.

Bog ima nameru da uskoro sa zemlje odstrani svaki trag mržnje. To će se odigrati pod upravom nebeske vladavine za koju nas je Isus učio da molimo: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10).

Kada ta molitva bude u potpunosti uslišena, više neće biti uslova koji pothranjuju mržnju. Nestaće i situacija u kojima je mržnja iskorišćavana. Propaganda, neznanje i predrasude biće zamenjeni prosvećenošću, istinom i pravednošću. Onda će Bog zaista „obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“ (Otkrivenje 21:1-4).

A sada, još bolja vest! Postoji neoboriv dokaz da sada živimo u ’poslednjim danima‘. Zato možemo biti sigurni da ćemo veoma brzo videti kako će zla mržnja nestati sa zemlje (2. Timoteju 3:1-5; Matej 24:3-14). U Božjem obećanom novom svetu, postojaće jedan istinski duh bratstva jer će ljudi biti obnovljeni do savršenstva (Luka 23:43; 2. Petrova 3:13).

Međutim, ne morate čekati do tada da biste uživali u istinskom bratstvu. U stvari, kao što propratni izveštaji prikazuju, hrišćanska ljubav je već pronašla svoje mesto u milionima srca koja bi u protivnom bila ispunjena mržnjom. I vi ste pozvani da postanete deo tog bratstva punog ljubavi!

[Okvir na 5. strani]

„Šta bi Isus uradio?“

Juna 1998, u ruralnoj oblasti Teksasa u Sjedinjenim Državama, tri belca su napala jednog crnca Džejmsa Berda, Ml. Oni su ga odveli u jedan udaljeni, napušteni kraj, pretukli i lancem mu svezali noge. Onda su ga privezali za kamionet i vukli pet kilometara niz put sve dok njegovo telo nije udarilo o cevovod. Ovo je proglašeno najstravičnijim zlodelom iz mržnje u toj deceniji (1990).

Tri sestre Džejmsa Berda su Jehovini svedoci. Šta one misle o izvršiocima ovog užasnog zlodela? U zajedničkoj izjavi one su rekle: „To što vam je neko mučio i linčovao voljenu osobu dovodi do nezamislivog osećaja gubitka i bola. Kako čovek reaguje na jedan tako brutalan postupak? Nikada nam nije pala na pamet odmazda, reči pune mržnje niti promovisanje propagande ispunjene mržnjom. Razmišljale smo: ’Šta bi Isus uradio? Kako bi on reagovao?‘ Odgovor je bio kristalno jasan. Njegova poruka bi bila poruka mira i nade.“

Neki od delova iz Biblije koji su im pomogli da u srcu ne razviju mržnju bili su Rimljanima 12:17-19. Apostol Pavle je napisao: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo... Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima. Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću vratiti, kaže Jehova.‘“

One su rekle još i ovo: „Sećamo se realnih izjava iz naših publikacija o tome kako su neke nepravde i zločini toliko grozni da će biti teško reći: ’Opraštam ti‘ i jednostavno zaboraviti. Opraštanje u takvim slučajevima moglo bi jednostavno značiti isključiti ozlojeđenost tako da čovek može da nastavi život, kako se ne bi fizički ili mentalno razboleo zato što gaji ozlojeđenost.“ Kako lepo sročeno svedočanstvo o moći Biblije da spreči da raširena mržnja uhvati korena!

[Okvir na 6. strani]

Neprijateljstvo pretvoreno u prijateljstvo

Nedavnih godina se radi posla u Grčku sjurila reka od hiljade izbeglica. Međutim, pogoršano stanje u privredi smanjilo je izglede za posao, a to je pojačalo borbu za radno mesto. Posledica ovoga je da postoji veliko neprijateljstvo između etničkih grupa. Tipičan primer je konkurencija između albanskih i bugarskih imigranata. U mnogim područjima Grčke, između te dve grupe postoji jaka konkurencija.

U gradu Kijato, na severoistoku Peloponeza, jedna bugarska porodica i jedan Albanac počeli su da proučavaju Bibliju s Jehovinim svedocima i međusobno su se upoznali. Primena biblijskih načela otklonila je neprijateljstvo koje postoji među mnogima iz ove dve etničke grupe. To je takođe doprinelo istinskom bratskom prijateljstvu između ovih osoba. Ivan, koji je Bugarin, čak je pomagao Albancu Ljouljisu da pronađe smeštaj odmah pored njegove kuće. Ove dve porodice često dele hranu i svoja skromna materijalna dobra. Oba ova čoveka su sada kršteni Jehovini svedoci i blisko sarađuju u propovedanju dobre vesti. Suvišno je i spomenuti da ovo hrišćansko prijateljstvo, kod suseda ne prolazi neopaženo.

[Slika na 7. strani]

Pod Božjim Kraljevstvom će sa zemlje biti odstranjeni svi tragovi mržnje