Kako rešavaš nesuglasice?

SVAKODNEVNO smo u kontaktu s različitim ličnostima. To nam često donosi radost i otvara nove vidike. Ali to ponekad stvara i nesuglasice, od kojih su neke ozbiljne, dok su druge samo male neprijatnosti u našoj svakodnevici. Kakve god da su te nesuglasice, način na koji ih rešavamo utiče na nas mentalno, emocionalno i duhovno.

Kada radimo ono što je u našoj moći kako bismo na prikladan način rešavali nesuglasice, to će doprineti da imamo zdraviji život i mirnije odnose s drugima. Jedna drevna poslovica kaže: „Mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30).

Sasvim suprotno ovome je opštepoznata istina: „Onaj koji ne ume sebe da savlada, on je ko razvaljen grad bez zidova“ (Poslovice 25:28). Ko bi od nas voleo da se izloži navali neispravnih misli koje nas mogu navesti da postupamo na pogrešan način — na način koji će povrediti druge, a i nas same? Reakcije pod uticajem nekontrolisanog gneva mogu učiniti upravo to. Isus je u Propovedi na gori preporučio da ispitamo svoj stav, koji može uticati na to kako rešavamo bilo kakve nesuglasice koje bismo mogli imati s drugima (Matej 7:3-5). Umesto da budemo kritični prema drugima, trebalo bi da razmišljamo o tome kako da razvijemo i sačuvamo prijateljstvo s onima koji imaju drugačije gledište i poreklo.

Naš stav

Prvi korak ka rešavanju naizglednih ili stvarnih nesuglasica jeste taj da priznamo da smo skloni pogrešnom razmišljanju i pogrešnim stavovima. Pismo nas podseća da smo svi grešni ’i ne dostižemo Božju slavu‘ (Rimljanima 3:23). Pored toga, ako smo razboriti možemo otkriti da uzrok naših problema nije u drugoj osobi. U vezi s tim, osmotrimo Jonino iskustvo.

Jona je prema nalogu od Jehove, otputovao u Ninivu da bi objavio Božju predstojeću osudu nad njenim stanovnicima. Srećan ishod toga bio je da se ceo grad pokajao i iskazao veru u istinitog Boga (Jona 3:5-10). Jehova je smatrao da su zbog svog pokajničkog stava zaslužili da im oprosti i zato ih je poštedeo. „Joni se to ne dopadne i naljuti se“ (Jona 4:1). Jonina reakcija na Jehovino milosrđe bila je iznenađujuća. Zašto se Jona ljutio na Jehovu? Očigledno je Jona bio obuzet svojim sopstvenim osećanjima, misleći da se osramotio u društvu. Nije shvatio Jehovino milosrđe. Na ljubazan način, Jehova mu je dao snažnu pouku koja mu je pomogla da promeni svoj stav i da uvidi istaknutu vrednost Božjeg milosrđa (Jona 4:7-11). Očigledno je trebalo da Jona promeni svoj stav, a ne Jehova.

Da li i mi ponekad isto tako treba da promenimo svoj stav prema nečemu?  Apostol Pavle nas savetuje: „Prednjačite u pokazivanju časti jedan drugome“ (Rimljanima 12:10). Šta je time mislio? U jednom pogledu, on nas podstiče da budemo razumni i da se ophodimo prema drugim hrišćanima s dubokim poštovanjem i dostojanstvom. To podrazumeva da priznamo da svaka osoba ima pravo na slobodan izbor. Pavle nas takođe podseća: „Svako će nositi svoj sopstveni teret“ (Galatima 6:5). Zato, pre nego što nesuglasice stvore raskol, kako bi bilo mudro da razmotrimo da li je potrebno da promenimo svoj sopstveni stav! Moramo mnogo da se trudimo da bismo odražavali Jehovino mišljenje i sačuvali mir s drugima koji istinski vole Boga (Isaija 55:8, 9).

Naš pristup

Zamisli dvoje male dece kako se otimaju oko iste igračke i svako vuče sve jače i jače računajući da će biti njegova. Ta borba je možda propraćena ljutitim rečima sve dok na kraju jedno od njih ne pusti igračku ili dok se ne umeša neko treći.

Izveštaj iz Postanja nam govori da je Avraham čuo da je nastala svađa između njegovih pastira i pastira njegovog bratanca Lota. Avraham je preuzeo inicijativu, prišao Lotu i rekao: „Nemojmo da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri, jer smo braća.“ Avraham je odlučio da ne dozvoli da bilo kakav sukob naruši njihov odnos. Po koju cenu? Kao stariji čovek imao je pravo na izbor, ali bio je spreman da žrtvuje to pravo; bio je voljan da odustane od nečega. Avraham je dozvolio da Lot izabere gde želi da se preseli sa svojim domaćinstvom i stadima. Lot je potom izabrao zeleno područje oko Sodoma i Gomore. Avraham i Lot su se razišli u miru (Postanje 13:5-12).

Da li smo spremni da postupimo kao Avraham kako bismo sačuvali miroljubiv odnos s drugima? Ovaj biblijski događaj pruža nam jedan lep obrazac koji možemo oponašati kada rešavamo nesuglasice. Avraham je molio: „Nemojmo da se svađamo.“ Avraham je iskreno želeo da na miroljubiv način postignu rešenje. Sigurno bi takav poziv da se sačuva miroljubiv odnos pomogao da se gurne u stranu bilo kakav nesporazum. Avraham je onda zaključio rečima „jer smo braća“. Zašto žrtvovati tako dragocen odnos radi lične sklonosti ili ponosa? Avraham se usredsredio na ono što je bilo važno. Učinio je to odražavajući samopoštovanje i dostojanstvo, a istovremeno ukazujući čast svom nećaku.

Premda se pojavljuju situacije koje možda iziskuju da se umeša neko sa strane kako bi se rešila neka nesuglasica, koliko je samo bolje ako se stvar može rešiti nasamo! Isus nas je podstakao da preuzimamo inicijativu u tome da se pomirimo s našim bratom i da se izvinimo ako je potrebno (Matej 5:23, 24). a To će zahtevati poniznost, ali Petar je napisao: ’Opašite se poniznošću jedan prema drugome, jer Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima‘ (1. Petrova 5:5). Način na koji se ophodimo sa suobožavaocima direktno utiče na naš odnos s Bogom (1. Jovanova 4:20).

U hrišćanskoj skupštini možemo biti pozvani da se odreknemo nekog prava da bi se sačuvao mir. Znatan broj onih koji su sada povezani s Jehovinim svedocima došao je u Božju porodicu pravih obožavalaca  u poslednjih pet godina. Kako to samo raduje naše srce! Način na koji se ponašamo sigurno utiče na njih i na druge u skupštini. To je dobar razlog da brižljivo razmišljamo o našem izboru zabave, hobija, društvenih aktivnosti ili zaposlenja, uzimajući u obzir kako bi drugi mogli da gledaju na nas. Da li bi se neki naši postupci ili reči mogli pogrešno shvatiti i tako biti povod za spoticanje drugih?

Apostol Pavle nas podseća: „Sve je dozvoljeno; ali nije sve korisno. Sve je dozvoljeno; ali nije sve izgrađujuće. Neka niko ne traži svoju korist, nego korist drugoga“ (1. Korinćanima 10:23, 24). Kao hrišćani, iskreno smo zainteresovani za izgrađivanje ljubavi i jedinstva u hrišćanskom bratstvu (Psalam 133:1; Jovan 13:34, 35).

Reči koje leče

Reči mogu imati snažan pozitivan uticaj. „Ljubazne su reči saće meda, slast za dušu i zdravlje za telo“ (Poslovice 16:24). Istinitost ove izreke ilustruje priča o tome kako je Gedeon sprečio mogući sukob s Jefremovim plemenom.

Gedeon, već duboko upleten u bitku protiv Madijanaca, pozvao je Jefremovo pleme u pomoć. Međutim, kada je bitka završena, Jefremovo pleme se okrenulo protiv Gedeona i oštro ga osuđivalo što ih nije zvao na početku borbe. Izveštaj kaže da se „oni žestoko posvadiše s njim“. Gedeon im je na to rekao: „Pa šta sam učinio prema onome što ste vi učinili? Nije li pabirčenje Jefremovo bolje bilo od berbe Avijezerove? Vama je u ruke dao Jehova vođe Madijanske, Oriva i Ziva. Šta sam ja to mogao učiniti prema onome što vi činiste?“ (Sudije 8:1-3). Gedeon je pažljivo odabranim i umirujućim rečima izbegao ono što bi se moglo pretvoriti u katastrofalan međuplemenski rat. Možda je kod ljudi iz Jefremovog plemena problem bio u tome što su bili sujetni i ponosni. Međutim, to nije sprečilo Gedeona u nastojanju da postigne miroljubiv ishod. Možemo li i mi tako postupati?

Kod nekih bes može navirati i prouzrokovati da budu neprijateljski nastrojeni prema nama. Uvažimo njihova osećanja i radimo na tome da razumemo njihova gledišta. Da li smo možda mi na neki način doprineli da se tako osećaju? Ako jesmo, zašto ne priznamo da smo jednim delom i mi izazvali tu nepriliku i pokažemo da nam je žao što smo doprineli tom problemu. Nekoliko dobro promišljenih reči mogu popraviti narušeni odnos (Jakov 3:4). Nekome ko je uznemiren možda je samo potrebno da ga ljubazno umirimo. Biblija zapaža da „kad nestane drva ugasi se vatra“ (Poslovice 26:20). Da, brižljivo odabrane reči izrečene u pravom duhu mogu ’utišati jarost‘ i pokazati se kao reči koje leče (Poslovice 15:1).

Apostol Pavle preporučuje: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18). Tačno je da ne možemo kontrolisati osećanja drugih, ali možemo učiniti svoj deo kako bismo unapređivali mir. Umesto da budemo podložni svojim sopstvenim nesavršenim reakcijama ili reakcijama drugih, možemo raditi na tome da primenjujemo dobro utemeljena biblijska načela. Ukoliko rešavamo nesuglasice onako kako nas Jehova poučava, to će dovesti do našeg večnog mira i sreće (Isaija 48:17).

[Fusnota]

[Slika na 24. strani]

Da li insistiramo da sve bude po našem?

[Slika na 25. strani]

Avraham je pružio divan primer u tome kako biti popustljiv da bi se rešila neka nesuglasica