Na posao na pacifička ostrva!

 ČEKAONICE na međunarodnim aerodromima u Brizbenu i Sidneju (Australija) brujale su od nesvakidašnjeg uzbuđenja. Trebalo je da grupa od 46 ljudi leti do sunčane Samoe da bi se sastala s grupom od 39 drugih s Novog Zelanda, Havaja i iz Sjedinjenih Država. Njihov prtljag bio je skroz neobičan — uglavnom se sastojao od alatki kao što su čekići, testere i bušilice — stvari koje čovek obično ne nosi kada ide na neko atraktivno pacifičko ostrvo. Ali zato ni njihova misija nije bila obična.

Treba da putuju o svom trošku i da provedu dve nedelje kao neplaćeni dobrovoljci u jednom programu izgradnje pod nadzorom Regionalne kancelarije za projektovanje pri Australijskoj kancelariji podružnice Jehovinih svedoka. Pošto skupštine Jehovinih svedoka brzo rastu na ovim pacifičkim ostrvima, ovaj program finansiran dobrovoljnim prilozima uključuje izgradnju Dvorana Kraljevstva, kongresnih dvorana, misionarskih domova i objekata podružnice, to jest prevodilačkih kancelarija. Upoznajmo neke radnike koji su u svojim zemljama bili u timovima za izgradnju Dvorana Kraljevstva.

Maks koji postavlja krovove dolazi iz Kaure (Novi Južni Vels, Australija). Oženjen je i ima petoro dece. Arnold je s Havaja. On i žena imaju dva sina, a on je uz to i pionir, to jest punovremeni sluga. Poput Maksa, i Arnold služi kao starešina u svojoj matičnoj skupštini. Očigledno je da ovi ljudi — tipični u ovom programu — nisu dobrovoljci zato što nemaju gde da utroše vreme. U stvari, oni i njihove porodice uviđaju potrebu i žele da učine sve što mogu da bi pomogli.

Međunarodni radnici udovoljavaju jednoj važnoj potrebi

Jedno mesto gde su njihove veštine i usluge bile potrebne bilo je Tuvalu, pacifička zemlja sa oko 10 500 ljudi koji žive na udaljenoj grupi od devet koralnih atola u blizini ekvatora i severozapadne Samoe. Svako ostrvo, to jest atol, ima oko 2,5 kvadratnih kilometara površine. Godine 1994. pod hitno je bila potrebna nova Dvorana Kraljevstva za 61 tamošnjeg Svedoka i jedna veća prevodilačka kancelarija.

U ovom delu tropskog Pacifika zgrade moraju biti dizajnirane i izgrađene tako da izdrže  česte besne oluje i ciklone. Međutim, na ovim ostrvima je dostupno malo kvalitetnog građevinskog materijala. Koje je rešenje za to? Svaka komponenta — od crepova i skele do nameštaja i zavesa, ve-ce šolja i prskalica za tuševe, čak i šrafova i eksera — bila je brodom u kontejnerima prebačena iz Australije.

Pre nego što je materijal stigao, unapred osnovan mali tim pripremio je mesto i izlio temelj. Zatim su došli međunarodni radnici da bi izgradili, ofarbali i opremili zgrade.

Uzgred rečeno, sav ovaj posao u Tuvaluu razljutio je lokalnog sveštenika koji je preko radija objavio da Svedoci grade „Vavilonsku kulu“! Šta su u stvari bile činjenice? „Kada su ljudi, koji su gradili vavilonsku kulu iz Biblije, otkrili da više ne mogu međusobno da se razumeju jer im je Bog pobrkao jezik, oni su morali da se okane svog projekta i kulu ostave nezavršenu“, primećuje Grejem, jedan radnik dobrovoljac (Postanje 11:1-9). „Sasvim je drugačije kada se radi za Jehovu Boga. Uprkos razlikama u jeziku i kulturi, projekti se uvek završe.“ A tako je bilo i sa ovim projektom — za samo dve nedelje. Zaista, posvećenju su prisustvovale 163 osobe, među kojima je bila i žena premijera.

Nadglednik projekta Dag rekao je dok je razmišljao o ovom iskustvu: „Stvarno je bilo uživanje raditi s dobrovoljcima iz drugih zemalja. Neke stvari obavljamo na različite načine, imamo različitu terminologiju, čak i različite merne sisteme, pa ipak nijedna od ovih stvari nije pravila nikakve probleme.“ Pošto je učestvovao na dosta ovakvih projekata, on dodaje: „Ovo u mom umu pojačava misao da Jehovin narod, uz njegovu podršku, može da izgradi neku građevinu bilo gde na ovoj zemlji bez obzira koliko to mesto može da bude izolovano ili nezgodno. Istina, imamo dosta talentovanih ljudi, ali Jehovin duh je taj koji čini da se sve ovo izvede.“

Božji duh takođe pokreće porodice Svedoka sa ostrva da obezbede hranu i smeštaj, što je za neke prilična žrtva. A to oni koji uživaju ovo gostoprimstvo veoma cene. Ken iz Melburna (Australija) radio je na sličnom projektu u Francuskoj Polineziji. On zapaža: „Došli smo kao sluge, ali su nas tretirali kao kraljeve.“ Tamo gde je to moguće, lokalni Svedoci takođe pomažu u delu izgradnje. Na Solomonovim ostrvima žene su ručno mešale beton. Sto muškaraca i žena popelo se visoko u planine gde su kiše obilne i spustilo preko 40 tona stabala. Mladi ljudi takođe su pomagali. Jedan radnik sa Novog Zelanda se priseća: „Sećam se jednog mladog brata, ostrvljanina, koji je istovremeno nosio dve do tri vreće cementa. A šljunak je zgrtao po celi dan, i po suncu i po kiši.“

 To što su lokalni Svedoci učestvovali u ovom delu donelo je i druge koristi. Kancelarija podružnice Watch Tower Societyja iz Samoe izveštava: „Braća sa ostrva su naučila neke zanatske veštine koje mogu da koriste u izgradnji Dvorana Kraljevstva i u popravkama i rekonstrukcijama nakon ciklona. Takođe im to može pomoći da zarade za život u zajednici gde je to vrlo teško.“

Program izgradnje pruža lepo svedočanstvo

Kolin je bio u Honiari i video je kako se gradi kongresna dvorana na Solomonovim ostrvima. Impresioniran, napisao je lokalnoj kancelariji podružnice Watch Tower Societyja sledeću poruku na pidžin engleskom: „Svi oni ima jedan um i niko oni mrzovoljni, isto, oni jedna porodica.“ Kratko nakon toga, kada se vratio u svoje selo Aruligo, udaljeno 40 kilometara, on i njegova porodica su sagradili svoju Dvoranu Kraljevstva. Zatim su poslali drugu poruku kancelariji: „Naša Dvorana Kraljevstva koja ima čak i pult je spremna, stoga, možemo li da imamo neke sastanke u njoj?“ To je bilo odmah organizovano, i preko 60 ljudi redovno prisustvuje.

Jedan savetnik Evropske unije video je projekat u Tuvaluu. „Pretpostavljam da vam ovo svi kažu“, komentarisao je jednom radniku, „ali za mene je ovo pravo čudo!“ Žena koja radi na telefonskoj centrali pitala je jednog drugog gostujućeg dobrovoljca: „Kako to da ste svi tako srećni? Ovde je tako vruće!“ Oni nikada ranije nisu videli hrišćanstvo na delu, na ovako praktičan i požrtvovan način.

Žrtve bez kajanja

„Ko obilno seje, obilno će i žeti“, kaže Biblija u 2. Korinćanima 9:6. Radnici, njihove porodice i skupštine nastavljaju da seju darežljivo kako bi pomagali Svedocima na Pacifiku. „Moja skupština mi je platila više od jedne trećine iznosa avionske karte“, kaže starešina Ros iz Kinkambara, u blizini Sidneja, „a moj šurak, koji je takođe pošao, priložio je još 500 dolara.“ Jedan radnik platio je sebi put tako što je prodao kola. Jedan drugi je prodao parče zemlje. Kevinu je trebalo još 900 dolara, pa je odlučio da proda 16 svojih golubova koji su bili stari od po dve godine. Preko nekih poznanika, našao je kupca koji mu je ponudio tačno 900 dolara za njih!

„Da li je dolazak opravdao iznos avionskih karata i izgubljenih nadnica od ukupno 6 000 dolara?“, pitali su Denija i Čeril. „Da! Čak i da je ta suma duplo veća, bilo bi više nego opravdano“, odgovorili su oni. Alan iz Nelsona (Novi Zeland) dodao je: „S novcem koji sam potrošio da bih došao do Tuvalua, mogao sam da odem do Evrope i još da mi ostane. Ali da li bih tada primio blagoslove ili stekao toliko prijatelja različitog porekla, ili, da li bih pri tome uradio nešto za drugoga osim za sebe? Ne! Pa i pored svega toga, što god da sam dao mojoj ostrvskoj braći, oni su mi za uzvrat dali mnogo više.“

Drugi ključ za uspeh ovog projekta jeste podrška porodica. Dok neke supruge mogu da se pridruže muževima i čak pomognu na gradilištu, druge moraju da se brinu oko dece koja idu u školu i oko porodičnog poslovanja. „To što je moja žena bila voljna da se brine oko dece i domaćinstva dok sam ja bio odsutan“, rekao je Klej, „bilo je daleko veća žrtva nego moja.“ Zaista, svi muževi koji nisu mogli sa sobom da povedu žene dodaće ovome jedno srdačno „amin“!

Pošto su završili projekat u Tuvaluu, dobrovoljci sada grade Dvorane Kraljevstva, kongresne dvorane, misionarske domove i prevodilačke kancelarije na ostrvima Fidži, Tonga, Papua-Nova Gvineja, Nova Kaledonija i na drugim mestima. Mnogi projekti, među njima i neke lokacije u jugoistočnoj Aziji još uvek su u fazi izrade nacrta. Hoće li biti dovoljno radnika?

Očigledno da to neće biti problem. „Svako odavde, ko učestvuje u međunarodnim projektima izgradnje, zamoli da ga se setimo kada se neki drugi projekat planira“, piše kancelarija podružnice na Havajima. „Čim se vrate kući, počnu da štede za to.“ Zar je uopšte moguće da program ne uspe kada se nesebičnoj predanosti, kao što je ova, doda Jehovin bogati blagoslov?

[Slika na 9. strani]

Građa za projekat

[Slike na 9. strani]

Radnici na gradilištu

[Slike na 10. strani]

Po završetku projekata radovali smo se onom što je Božji duh postigao