Dugo traganje je nagrađeno

„JEHOVA? Ko je Jehova?“ Osmogodišnja Silvija je ovo ime videla u jednoj Bibliji na jermenskom, koju joj je pokazala jedna druga devojčica kojoj je ta Biblija bila porodično blago. Ona se raspitivala, ali tamo gde je živela, u Jerevanu (Jermenija), niko nije mogao da joj kaže ko je Jehova — ni roditelji, ni nastavnici čak ni sveštenici u lokalnoj crkvi.

Silvija je odrasla, završila školu i zaposlila se, ali i dalje nije znala ko je Jehova. Kao mlada odrasla osoba, morala je da pobegne iz Jermenije i nakon nekog vremena našla se u Poljskoj gde je živela u jednoj sobici s drugim izbeglicama. Jedna od njenih cimerki je imala redovne posetioce. „Ko su tvoji gosti?“, pitala je Silvija. „Oni su Jehovini svedoci koji me uče o Bibliji“, bio je odgovor.

Silvijino srce je zaigralo kada je čula ime Jehova. Najzad je počela da saznaje ko je Jehova i da je on Bog pun ljubavi. Međutim, uskoro je morala da napusti Poljsku. Zatražila je azil u Danskoj, s druge strane Baltičkog mora. Sa sobom je imala samo nekoliko stvari, a među njima je bila i biblijska literatura koju su izdali Jehovini svedoci. Silvija je na poslednjoj stranici jedne publikacije pronašla spisak adresa podružnica Watch Tower Societyja. To je bilo nešto od njenih najvažnijih ličnih stvari — njen putokaz do Jehove!

U Danskoj je Silvija odvedena u izbeglički logor i odmah je počela da traži Jehovine svedoke. Sa spiska adresa je znala da je kancelarija Danske podružnice Watch Tower Societyja u gradu Holbeku. Ali, gde je to? Silvija je putovala železnicom u jedan drugi logor i na putu do tamo prošla je kroz Holbek! Još jednom joj je srce poskočilo od radosti.

Jednog sunčanog dana kratko posle toga, Silvija je sela u voz i otputovala u Holbek gde je prepešačila od stanice do kancelarije podružnice. Ona se priseća: „Kada sam ušla u dvorište, sela sam na jednu klupu i rekla u sebi: ’Ovo je raj!‘“ U podružnici je bila srdačno dočekana i najzad je mogla da ima svoj biblijski studij.

Međutim, selila se nekoliko puta. Iz izbegličkih centara Silvija je prvo morala da pronađe Jehovine svedoke i da onda uvek iznova započinje svoj biblijski studij. Pa ipak, nakon dve godine saznala je dovoljno da bi svoj život posvetila Jehovi. Krstila se i ubrzo započela s punovremenom službom. Danske vlasti su joj 1998. odobrile azil.

Silvija sada ima 26 godina i služi na onom mestu koje ju je podsetilo na raj, u kancelariji podružnice Jehovinih svedoka u Danskoj. „Šta da kažem?“, zapaža ona. „Od malih nogu sam tragala za Jehovom. Sada sam ga našla. Maštala sam o tome da svoj život provedem služeći mu i evo me u Betelu. Molim se da ovo bude moj dom i u narednim godinama!“