Mi smo od onih koji imaju veru

Objavljivanje Božjeg Kraljevstva na ostrvima Fidži

ISUS HRIST je jednom govorio o dva puta. Jedan je prostran i vodi u smrt. Drugi je tesan, ali vodi u život (Matej 7:13, 14). Da bi omogućio ljudima da izaberu pravi put, Jehova Bog namerava da se dobra vest o Kraljevstvu propoveda po celom svetu (Matej 24:14). Tako ljudi posvuda slušaju poruku o Kraljevstvu, a neki odabiraju život i tako postaju jedni ’od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvaju‘ (Jevrejima 10:39). Pozivamo te da pročitaš kako su neki sa ostrvâ Fidži i drugih obližnjih ostrva na Južnom Pacifiku izabrali život.

Oni su se pouzdali u Jehovu

Mere je još uvek išla u školu kada je prvi put čula poruku o Kraljevstvu 1964. godine. Pošto je bila izolovana na jednom udaljenom ostrvu, imala je malo kontakta s Jehovinim svedocima. Međutim, na kraju je bila u mogućnosti da dobije tačno spoznanje o Bibliji. Dotle se već udala za čoveka koji je u svom selu bio vođa jednog klana. Zbog toga što je Mere izabrala da živi po biblijskim načelima, suprug i njegovi rođaci su okrutno postupali s njom, a meštani tog sela su je omalovažavali. Uprkos tome, krstila se 1991.

Ubrzo posle toga je njen muž Džosua postao mekši u svom stavu i čak je počeo da prisustvuje biblijskim razgovorima koje je Mere vodila s decom. Prestao je da posećuje metodističku crkvu. Ipak je kao vođa još uvek predsedavao nedeljnim seoskim sastancima. U očima meštana Džosua je bio nelojalan, jer je za stanovnike sela na ostrvima Fidži metodistička crkva bila sastavni deo života. Zato ga je lokalni pastor nagovarao da se vrati svojoj nekadašnjoj religiji.

Džosua je hrabro izjavio da su on i njegova porodica izabrali da obožavaju Jehovu Boga „duhom i istinom“, i da su odlučni u tome (Jovan 4:24). Na sledećem seoskom sastanku, vrhovni vođa je odlučio da se Džosua i njegova porodica proteraju iz sela. Dali su im sedam dana da napuste ostrvo, svoju kuću, zemlju i useve — da, sva svoja sredstva za život.

Duhovna braća s drugog ostrva pritekla su u pomoć Džosui i njegovoj porodici, pomažući im da nađu mesto gde će živeti i zemlju na kojoj će gajiti useve. Džosua i njegov stariji sin su sada kršteni, a drugi sin služi kao nekršteni objavitelj dobre vesti. Mere je nedavno počela da služi kao opšti pionir (punovremeni objavitelj Kraljevstva). Zato što su izabrali da služe Jehovi izgubili su položaj i materijalne stvari, ali poput apostola Pavla, oni smatraju da je to ništa u odnosu na ono što su dobili (Filipljanima 3:8).

Izbor koji se ticao savesti

Odluka da se sledi biblijski školovana savest zahteva veru i hrabrost. To je sigurno bilo i u slučaju novokrštene Suraang, jedne mlade žene koja živi na kiribatskom ostrvu Tarava. Pošto radi u bolnici kao medicinska sestra, Suraang je zatražila da bude oslobođena jednog aspekta svog posla. Njen zahtev nije bio prihvaćen i zbog toga je premeštena u mali medicinski centar na jednom izolovanom ostrvu gde je bila odvojena od drugih suvernika.

 Na tom ostrvu je običaj da svi došljaci prinesu žrtvu lokalnom „duhu“. Ljudi veruju da ih čeka smrt ukoliko to ne učine. Pošto Suraang nije dozvolila da se ovaj čin idolopoklonstva izvrši za nju ili one koji su bili s njom, meštani su očekivali da će je udaviti duh kog je uvredila. Pošto se ni njoj ni onima koji su bili s njom nije desilo nikakvo zlo, pružile su joj se mnoge prilike da dâ dobro svedočanstvo.

Ali tu nije bio kraj njenom ispitu. Neki mladići s tog ostrva smatrali su izazovom da zavedu mladu ženu koja tu boravi. Međutim, Suraang je odbila njihovo udvaranje i sačuvala svoju besprekornost pred Bogom. Štaviše, bila je u mogućnosti da služi kao opšti pionir iako je kao medicinska sestra bila na dužnosti 24 sata dnevno.

Pre svečanog ručka u njenu čast, kada se spremala da ode s tog ostrva, ugledni ljudi iz sela su izjavili da je ona bila prvi pravi misionar koji ih je posetio. Zbog toga što je zauzela čvrst stav za biblijska načela, drugi s tog ostrva su se povoljno odazvali na poruku o Kraljevstvu.

Fizički izazovi

Jehovin narod koji živi u nekim izolovanim selima mora da uloži veliki napor da bi učestvovao u službi i posećivao hrišćanske sastanke. Osmotri primer četiri krštena Svedoka — jednog muškarca i tri žene — kojima treba više sati da bi otišli na sastanke i vratili se. Na tom putovanju i u odlasku i pri povratku treba da pređu tri reke. Kada je visok vodostaj, brat prvi prepliva reku noseći u velikom kuhinjskom loncu njihove torbe, knjige i odeću za sastanak. Zatim pliva nazad da bi pomogao tim trima sestrama.

Druga mala grupa koja posećuje sastanke na dalekom kiribatskom ostrvu Nonouti, suočava se s drugačijim izazovima. U kuću u kojoj se sastaju može da stane samo sedam ili osam osoba. Drugi prisutni sede napolju i vire kroz žičanu mrežu od koje su načinjeni zidovi. Mesto gde se sastaju bode oči drugih meštana koji odlaze u svoje impresivne crkve. Naravno, Jehovine sluge shvataju da su ljudi, a ne građevine, ono što je s Božjeg gledišta zaista poželjno (Agej 2:7). Jedna krštena sestra s tog ostrva je stara i ne može puno da hoda. Ali jedna mlada žena koja je nekršteni objavitelj pomaže joj u službi tako što je gura u kolicima. Kakvo samo cenjenje one pokazuju za istinu!

Više od 2 100 objavitelja koji služe na ostrvima Fidži odlučni su da nastave da objavljuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Oni su uvereni da će još mnogi biti među ’onima koji imaju veru, da dušu živom sačuvaju‘.

[Mapa na 8. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Australija

Fidži