Zašto biti samopožrtvovan?

Bil je porodičan pedesetogodišnjak koji predaje tehnologiju izgradnje. Tokom godine on o svom trošku provede mnoge sedmice pomažući u izradi planova i u samoj izgradnji Dvorana Kraljevstva za skupštine Jehovinih svedoka. Ema je veoma kvalifikovana i obrazovana 22-godišnjakinja. Ona nije zaokupirana samo ličnim ciljevima i zadovoljstvima. Svakog meseca ona provede u službi više od 70 sati, pomažući ljudima da shvate Bibliju. Moris i Beti su u penziji. Umesto da se sada malo opuste, oni su se preselili u drugu zemlju da bi tamo pomagali ljudima da uče o Božjoj nameri za Zemlju.

OVE osobe ne misle da su nešto posebno ili izuzetno. Oni su samo normalni ljudi koji rade ono što smatraju da je ispravno. Zašto svoje vreme, energiju, sposobnosti i sredstva koriste za druge? Ono što ih motiviše jeste duboka ljubav prema Bogu i bližnjem. Ova ljubav u svakome od njih rađa iskreni samopožrtvovani duh.

Šta podrazumevamo pod samopožrtvovanim duhom? Ako čovek želi da bude samopožrtvovan to ne znači da treba da vodi neki asketski život. To ne mora da uključuje ekstremno samoodricanje koje nas lišava radosti ili zadovoljstva. Kao što The Shorter Oxford English Dictionary navodi, samopožrtvovanost jednostavno znači „odricati se svojih interesa, sreće i želja iz obaveze prema drugima ili u njihovu korist“.

Isus Hrist — najbolji primer

Božji jedinorođeni Sin Isus Hrist jeste najbolji primer osobe sa samopožrtvovanim duhom. Njegov predljudski život je sigurno bio uzbudljiv i ispunjen do najvišeg stepena. On je imao blizak, prisan odnos sa svojim Ocem i duhovnim stvorenjima. Štaviše, Božji Sin je koristio svoje sposobnosti u izazovnom i uzbudljivom poslu „majstora“ (Poslovice 8:30, 31, NW). Sigurno je živeo u uslovima koji su daleko iznad uslova koje su čak i bogataši na zemlji ikada imali. Pošto je bio odmah do Jehove Boga, imao je uzvišen i povlašćen položaj na nebu.

 Pa ipak, Božji Sin se „odrekao samog sebe i uzeo obličje roba postavši kao i drugi ljudi“ (Filipljanima 2:7). Svesno se odrekao svih svojih prednosti tako što je postao čovek i ponudio svoj život kao otkupninu da bi poništio štetu koju je naneo Satana (Postanje 3:1-7; Marko 10:45). To je značilo da dođe i živi s grešnim ljudima u svetu koji leži u vlasti Satane Đavola (1. Jovanova 5:19). To je takođe podrazumevalo i manje ličnog komfora, kao i izdržati mnoge neugodnosti. Međutim, Isus Hrist je rešio da po svaku cenu izvrši volju svog Oca (Matej 26:39; Jovan 5:30; 6:38). To je do krajnosti ispitalo njegovu ljubav i lojalnost. Koliko daleko je bio spreman da ide? „Ponizio se“, rekao je apostol Pavle, „i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“ (Filipljanima 2:8).

„Zadržite u sebi takav misaoni stav“

Mi se podstičemo da oponašamo Isusov primer. „Zadržite u sebi takav misaoni stav“, podsticao je Pavle (Filipljanima 2:5). Kako to možemo činiti? Jedan od načina je ’da gledamo s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih‘ (Filipljanima 2:4). Istinska ljubav „ne traži sopstvene interese“ (1. Korinćanima 13:5).

Brižne osobe su često nesebično predane u služenju drugima. Međutim, danas mnogi ljudi naginju ka egocentričnosti. Svet pokazuje stav „prvo ja“. Treba da se čuvamo duha sveta, jer ukoliko on uspe u oblikovanju našeg gledišta i stavova, verovatno će nam naše želje postati nešto najvažnije. Onda će sve što činimo — to kako trošimo svoje vreme, energiju i sredstva — biti upravljano našim egocentričnim htenjima. Zato treba da se snažno borimo protiv takvog uticaja.

Čak i neki dobronameran savet pokatkad može da umanji naš samopožrtvovani duh. Uviđajući gde Isusa vodi njegov samopožrtvovani duh, apostol Petar je rekao: „Budi dobar prema sebi, Gospode“ (Matej 16:22). Izgleda da mu je bilo teško da prihvati da je Isus spreman i da umre u korist suvereniteta svog Oca i spasenja čovečanstva. Zato je pokušao da ga odgovori od takvog puta.

’Odreci se sebe‘

Kako je Isus reagovao? Izveštaj kaže: „On, okrenuvši se i pogledavši svoje učenike, prekori Petra i reče: ’Odlazi iza mene, Satano, jer ne misliš Božjim mislima, nego ljudskim‘“. Zatim je pozvao k sebi mnoštvo zajedno sa svojim učenicima i rekao: „Ako neko hoće da pođe za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj mučenički stub i neka me stalno sledi“ (Marko 8:33, 34).

Oko 30 godina posle ovog saveta datog Isusu, Petar je pokazao da je do tada shvatio značenje samopožrtvovanosti. On nije podsticao suvernike na to da se opuste i budu dobri prema sebi. Umesto toga, Petar ih je podsticao da opašu svoj um za aktivnost i da se ne oblikuju prema pređašnjim svetskim željama. Uprkos kušnjama, trebalo je da vršenje Božje volje stave na prvo mesto u svom životu (1. Petrova 1:6, 13, 14; 4:1, 2).

Nešto najkorisnije što svako od nas može da učini jeste da sebe dâ Jehovi verno sledeći Isusa Hrista i dopuštajući da Bog upravlja njegovim aktivnostima. U ovome je Pavle ostavio izvrstan primer. Osećaj hitnosti i zahvalnost prema Jehovi nagnali su ga da se odrekne svetskih težnji, odnosno mogućnosti koje bi ga mogle odvući od vršenja  Božje volje. „Ja ću“, rekao je on, „vrlo rado potrošiti sve i biti potpuno potrošen“ u služenju interesima drugih (2. Korinćanima 12:15). Pavle je svoje sposobnosti koristio da bi unapredio Božje, a ne lične interese (Dela apostolska 20:24; Filipljanima 3:8).

Na koji način možemo da se preispitamo kako bismo videli da li imamo stav poput apostola Pavla? Mogli bismo sebi postaviti pitanja poput: kako koristim svoje vreme, energiju, sposobnosti i svoja sredstva? da li njih i druge dragocene darove koristim samo da bi unapređivao lične interese ili ih koristim da bi pomagao drugima? jesam li razmotrio mogućnost da još potpunije učestvujem u spasonosnom delu objavljivanja dobre vesti, možda kao punovremeni objavitelj Kraljevstva? da li mogu više da se uključim u aktivnosti kao što su izgradnja ili održavanje Dvorana Kraljevstva? da li tražim prilike da pomažem siromašnima? da li Jehovi dajem ono najbolje? (Poslovice 3:9).

„Više ima sreće u davanju“

Međutim, da li je stvarno mudro da budeš samopožrtvovan? Zaista jeste! Pavle je iz ličnog iskustva znao da takav duh donosi bogate nagrade. Doneo mu je veliku sreću i ogromno zadovoljstvo. To je objasnio starešinama iz Efesa kada se s njima sreo u Miletu. Pavle je rekao: „Pokazao sam vam u svemu da tako se trudeći [na samopožrtvovan način] morate da pomažete onima koji su slabi, i da imate na umu reči Gospoda Isusa, koje je sam rekao: ’Više ima sreće u davanju, nego u primanju‘“ (Dela apostolska 20:35). Milioni su ustanovili da pokazivanje ovakvog dobrog duha donosi veliku sreću upravo sada. Takođe će doneti radost i u budućnosti kad Jehova nagradi one koji su stavljali njegove i tuđe interese ispred vlastitih (1. Timoteju 4:8-10).

Kada je upitan zašto se naprezao u pomaganju drugima da izgrade Dvoranu Kraljevstva, Bil je prokomentarisao: „Veliko mi je zadovoljstvo što na ovaj način mogu da pomažem skupštinama koje su obično male. Uživam u tome što svoje sposobnosti i stručnost mogu da koristim za dobro drugih.“ Zašto je Ema odlučila da svoju energiju i  sposobnosti posveti pomaganju drugima da saznaju biblijsku istinu? „Ne mogu da zamislim da radim išta drugo. Dok sam još mlada i dok još mogu, jednostavno želim da uradim sve kako bih ugodila Jehovi i pomagala drugima. Žrtvovanje nekih materijalnih prednosti i nije nešto posebno. Zbog svega što Jehova čini za mene, ja samo radim ono što treba da radim.“

Moris i Beti ne žale što se posle godina teškog rada u podizanju porodice i njenom materijalnom zbrinjavanju nisu prepustili nekom lagodnom životu. Sada kada su se penzionisali, žele da nastave da rade nešto korisno i smisaono u životu. „Ne želimo da se sada jednostavno opružimo i odmaramo“, kažu oni. „Pomaganje drugima u stranoj zemlji da uče o Jehovi pruža nam priliku da i dalje činimo nešto što je smisaono.“

Da li si odlučio da budeš samopožrtvovan? To neće biti lako. Postoji stalna borba između naših nesavršenih ljudskih želja i naše iskrene želje da ugodimo Bogu (Rimljanima 7:21-23). Ali to je bitka koju možemo dobiti ukoliko dopustimo da Jehova upravlja našim životom (Galatima 5:16, 17). On će sigurno upamtiti naš samopožrtvovani rad u njegovoj službi i bogato će nas blagosloviti. Zaista, Jehova Bog će ’otvoriti ustave nebeske i na nas obilan blagoslov izliti‘ (Malahija 3:10, 11; Jevrejima 6:10).

[Slika na 23. strani]

Isus je imao samopožrtvovan duh. A ti?

[Slike na 24. strani]

Pavle je svoje napore usredsredio na delo propovedanja o Kraljevstvu